NE PREKIDAJ MUŠKARCA DOK SE PROSERAVA!

Prvo i najžnačajnije pravilo. Očenaš i amin ako hoćeš da te tipovi zgotive.

Ovo pravilo znam odavno, ali mi je ljubazni drug moje drugarice pomogao da na najbolji i najednostavniji način definišem.

Naime, krenusmo mi u provod u subotu i po pravilu se dogodilo da su gospođice krenule u štikle pa nisu htele da prepešače više od 3 metra. Ortak dolazi po nas i ispostavi se kao milion puta do sad da nas ima šestoro. Sva sreća pa je jedna od drugarica prava mršavica i  problem bi rešen pre nego što je primećen. I tako ortak udeljuje komplimente u pogledu njenog izgleda, a ona ga stidljivo prekida sa komentarim „NEMOJ !NEMOJ! i lik se mrtav ladan izdere „ALO BRE, NE PREKIDAJ MUŠKARCA DOK SE PROSERAVA! (Retki su i dragoceni takvi momenti.)“

U momentu svatih koliko je u pravu. Odmah se ubacih u razmišljanje i vraćanje filma koliko su mi puta u bliskoj prošlosti ortaci ili poznanici komplementirali i kako sam ja taj kompliment „prihvatila“. Na žalost, nisam znala kako da prihvatim već sam ih prekidala, crvenela i menjala temu. Jednom sam čak poručila da ću prestati da se družim sa njim ako nastavi da me hvali. Zapitah se zašto je nama ženama toliko neprijatno da čujemo lepe stvari o sebi? Da li smo zaista toliko skromne?

Nekako mu dođe normalno je stanje da nas kritikuju. Nismo navikle da nas hvale. U današnje vreme čuti iskrenu pohvalu i potvrdu sopstvenog kvaliteta je retko, neobično i na neki način neprirodno. Lakše ti je kad čuješ „Ala si se ugojila,sad si kao omanji tenk“ ili „Bože sačuvaj šta si to obukla, jel to kao moderno?“ nego „Baš lepo izgledaš“ .

Ne, po difoltu ne izgledaš dovoljno dobro, nisi dovoljno mršava, nije ti adekvatna nijansa kose uz boju tena, previsoke su ti štikle, loše ti stoji kroj haljine, imaš celulit, vide ti se strije, dosadna si, glupa, histerična, neurotična, neartikulisana, površna, laka i šta još sve ne. Ne znam zašto su momci postali toliko šrti na komplimentima, a toliko laki na kritikama. Da li smo i mi žene tome doprinele? Da li suviše agresivni ili prepotentni nastup odbija sve te momke da kažu ono što zaista misle?

Smatram da devojke preterano polažu da samostalnost, samosvest, lažno samopouzdanje i izvežban stav „jake žene“. Ne želim da uvek budem „jaka žena“ , a verujem ni većina vas. Ne mogu sve sama i nije mi dovoljno što sama sebe podržavam i hvalim, želim da to ponekad čujem i od drugog. Ne znam kako da naučim da prihvatim, ne pocrvenim i ne prekinem, već se jednostavno zahvalim i nasmejem. Biće da to mora da se vežba. Ali hoću da zamolim žene da vežbaju prihvatenje komplimenata svakodnevno. Ugrizite se za jezik, iskulirajte. Lepo je čuti lepu stvar o sebi. Počnite da se navikavate pa će ih biti mnogo više.

A kritike prestanite da slušate. Dovoljno kritikujemo sami sebe živeći u ubeđenju da smo mnogo gori nego što jesmo. Slobodno prekinite muškarca koji vas kritikuje samo radi kritike i lečenja kompleksa. Pa kome još to treba u životu.

A i za druge stvari, pustite ih da pričaju. Neka se šepure, neka se i oni jednom osete kao da prosipaju bogzna kakvu mudrost koju od drugog niste mogli da saznate. Nemojte biti ne pristojne sa izjavama „Smara me ta priča“ ili „Pusti to sad“. Ako čovek uživa da priča o nečemu , pustite ga da završi i nemojte ga prekidati. Ako budemo dovoljno strpljivi jedni za druge svakakve divne stvari možemo da saznamo i nove odnose izradimo a stare unapredimo. Vežbajte slušanje, a ukinite prekidanje. Ljudi oko vas će vam biti neizmerno zahvalni. Na kraju krajeva, ukoliko smatrate da su nečije priče sranje, verovatno smatrate da je i on sranje, a ako ste sebi dopustili da budete u društvu sranja i vi ćete početi da smrdite.

A sad odoh po sladoled, možda mi neko usput udeli kompliment pa ću da probam da se nasmejem..