A danas malo o
muškarcima, ovim našim lokalnim i njihovom (be)smislu za modu i stil. Nekako mi
je to uvek smetalo i nikada mi nije bilo jasno. Oprostite momci ali ja moram da
pitam: Zašto imate toliko malo ili nimalo smisla za oblačenje? Kada vas uporedi
sa kolegama iz Francuske, Nemačke , Italije pa i Hrvatske dođe mi da plačem.
(Čast izuzecima kojih na sreću ima sve više, ali i dalje ne u dovoljnom broju
da bi izvukli stvar).
Gde nastaje
kratak spoj i šta vas koči, da mi je znati?
Evo kako ja to
vidim. Pričam o većini onoga što se kreće po ulicama, kafićima, klubovima i
spravovima. Neke air max patike ili plažne japanke, šortcevi koji više liče na
duže kupaće gaće i suviše ili ni malo tretirani džins, košulje pogrešne
veličine, boje dužine i dezena. Majce sa glupim aplikacijama, koje ili poručuju
nešto potpuno retardirano što se kosi sa stavovima onog ko je nosi, ili ne
poručuje ništa. Nakita skoro da nema, eventualno neki sat. Frizura? Ko da je
bitno, muško si pa šta ima da se bakćeš oko toga.
Skoro da sam
ubeđena da većina muškaraca ne zna ni koji konfekcijski broj im pristaje, pa
nose ili preusko i prekratko ili preveliko. Nije svaki model i dezen za
svakog. Nisi gej ako nosiš ljubičasto,
narandžasto ili bordo (boja ne fudbalski klub).
Ništa manje muško
nisi ako ti imaš „frizuru“ kakva god ona bila.
Znam da je sad
postalo bljuvajuće dosadno, ali starke su kul. I uvek će biti. I mokasine, ali
ne ove ciganske nego one vintidž.
Nemojte nositi penzionerske
sandale i plažne (da ne kažem pijačne) papuče. To je isključivo namenjeno za
plažu i kupatilo, ne možete se šetati centrom grada u papučama. „Ali ja baš
imam fensi papuče..“ sad će neko da pomisli. NE, NE i hiljadu puta ne.
Iskuliraj papuče, svaka žena će ti to reći.
Najgore je ono
kad se lik obuče odlično i onda čitavu stvar usere potpuno pogrešnim detaljem. Recimo
belim ala paćoti patika-cipelama ili pogrešnim kaišem.
Kada uvuče
košulju koja se ne uvlači ili još gore kad uvuče Polo majcu. Pa nisi u penziji
rođače.
Takođe se ježim
fejk Ralf Loren i Lacoste polo majica. Šta će vam to? Toliko ima pristojnih
high street brendova pa su ovakvi fejkovi apsoluno zabranjeni.
A i ovi što se
oblače dosadno me takođe nerviraju. Kao uzme neku gotivnu kariranu košulju i
farmerke takođe gotivne, i to je to. Obuko’ se lik. A gde je tu neki lični pečat? Gde je individualnost i kreativnost?
Možda smo od silnog izbora koji nas bombarduje iz izloga zaboravili ko smo mi i
kako želimo da nas drugi vide, pogotovo oni koji ne znaju da li smo dobri ili skotovi,
smarači ili kul likovi, ozbiljni ili veseli i ostalo.
Treba
porazmisliti o tome. Odećom šaljete poruku svakodnevno. Da li želite da ona
bude mlaka, obična i što je najgore pogrešna. Odavno zastupam stav:" Život je previše kratak da bih nosila dosadnu odeću."
I stvarno, mnogo se lepše osećate i ponašate kad ste zadovoljni onim što ste obukli, i kad je to ono što najbolje opisuje vaše trenutne stavove, interesovanja, raspoloženja.
I da ne bih ja
previše dužila ovu priču, jer kod ovakvih stvari slike govore više od reči,
daću vam svoj lični izbor, ono što bih ja volela da vidim na ulicama našeg
grada u većem broju. U pitanju su naravno vaše inostrane kolege. Namerno sam se
odlučila za potpuno različite stilove, da me ni biste optužili da sam
isključiva.( Slikano na ulicama raznih gradova, ništa nije "montirano" za editorijale ili tome slično)
Нема коментара:
Постави коментар