TO JE TAJ ZVUK KOJI ME POMERA!!

Setila sam se te Bajagine pesme i ako nema neposredne veze sa onim o čemu ću pisati danas. Nekako mi je išla uz priču, jer mora da postoji neki zvuk koji svakoga od nas po difoltu i bez greške pomera. Ima izvođača i pesama na koje nismo imuni, na koje vrištimo, skačemo, radujemo se i grlimo. Uz neke redovno plačemo, a drugi nam pomažu da oslobodimo bes ili da se opustimo i odmorimo.

Ako niste pronašli zvuk koji je adekvatan svakom opisanom stanju, pravac u potragu. Muzika je neverovatna, neiscrpna. Koliko god da istražujete, uvek pronalazite nešto drugačije što vas pomeri na sasvim novi način. Neke pesme, albumi i izvođači vam obeleže život, odrastanje, godinu ili se uz pomoć njih setite odnosa sa osobom koja vam je u nekom momentu neizmerno značila. Neke pesme izbegavate i plašite se godinama da ih pustite, ali u tome i jeste cela fora kod muzike da oplemeni i da sadržaj svakom osećanju ili situaciji u kojoj se nalazite.

Potrudiću se da opišem svoje muzičko putešestvije. Hronološlki onako kako sam ih i otkrivala:

1. OSNOVNA ŠKOLA

Ovaj period se svakako može podeliti na više podfaza.  Jedna od najvažnijih je za mene bila, kada sam u nekom trećem ili četvrtom osnovne otišla sa drugaricom u lokalnu prodavnicu kaseta (da nekada smo imali isključivo kasete). I nekako nam nisu bili zanimljivi Mobi dikovi, Tapovi, Đoganiji, Cece i Brene. Trebalo nam je nešto ozbiljno, što će da nas pomeri. Izabrali smo the prodigy. Dok smo se vraćali kući da odslušamo novu kasetu drugarica mi je rekla da je čula za taj prodigy i da ne smemo mnogo da ga slušamo jer su neka deca u Engleskoj ili tako negde od previše slušanja prodidžija poludela. To nas je još više privuklo. Stavljamo kasetu u kasetofon i očekujemo čudo. I čudo se desi, slušanjem prvih taktova Smack my bitch up, i posle toga više ništa nije bilo isto. Njihov uticaj na moj dalji muzički ukus je sada više nego očigledan.

Sledeća prekretnica je bila u nekom šestom, sedmom razredu kada smo počeli da krademo kasete starijih braća i sestara (ja nisam imala od koga , pa sam pratila one koji su imali) i tako je drug doneo "Ladim JAJA!" u našem prevodu, Smells like teen spirit, naravno. Nirvana me je potpuno okupirala. Kada sam otkrila da se Kurt Kobejn ubio, ospednutost je bila još veća i još dublja. Od Nirvane je sve krenulo, a nastavilo se sa gansima, metalikom, pepersima i pokojom komercijalnom pesmom mejdena. Otkrili smo i Godsmack i perl jam, ali je nirvana uvek budila najjača osećanja. Prvi KST je bio zbog Nirvane, prva šutka je bila zbog Nirvane. Kurte, brate, hvala ti !!

Onda je došla na nekom letnjem raspustu, odnosno pred kraj školske godine prva primesa punka, ona inicijalna koja je otvorila lavinu –Offspring, Americana album. Otkrila sam Feliks i tezge kod SKC-a. Samouvereno sam tražila isključivo punk bendove. Otkrila Pistolse i Bad religion. Slušala New America album bez prestanka. Ćale se drao jer nikada nije voleo i cenio punk. Prićao je da su njihove obrade upropastile sve normalne pesme. Nisam ga baš najbolje tada razumela, ali mi je i dan danas obrada My way od sex pistolsa najzabavnija obrada ikad.

2. PRVO ZALJUBLJIVANJE

Prvi put sam se zaljubila ozbiljno u njega i u HIM. Slušali smo HIM zajedno preko telefona dok se još nismo ni sreli i mislili da smo sudbinski povezani. Pevao mi je Gone with the sin i uz nju sam i plakala kada smo raskinuli. Proslo je skoro 13 godina, a HIM me i dalje podseća na njega, njegove martinke i podvrnute farmerke. Bio je prvi dečko koga sam videla, da mu martinke i kožna jakna savršeno stoje. I tako je otpočela moja ljubav prema metalu (i ako se za HIM ne može reći da je neki metal)

3. GIMNAZIJA U KOMBINACIJI SA NETOM I TEZGAMA ISPRED SKC-A

Bilo nas je različitih tamo. Heterogenija ekipa od one iz osnovne škole. Svaki dan sam čula za neki novi bend. Krenuli po svirkama. Mučio nas dial-up u potrazi za nečim novim i drugačijim. Razmenjivali diskove. Jedan jedini drug je imao rezač pa mi je narezivao ono u šta se on kune. U nekom momentu mi dao Pink floyd, Delicate sound of thunder. Ja disk držala negde sa strane i nikada pronalazila priliku da ga zaista preslušam pored svih tih maidena, slayera, pantera, stratovariusa, guardijana, kamelota, hummerfalla i njima sličnih. Pijana se vratila sa nekog rođendana i pustila prvi disk koji mi je pao pod ruku. I u tom momentu prestajem da dišem, vreme staje a ja slušam pesmu koja mi je sad već mogu da kažem obeležila veći deo života- Shine on you crazy diamond. I onda sa floydom kreću novi uvidi, novi svet, nova pravila, novi način života. Stvari počinju da se gledaju iz drugog ugla, i uči se strpljenje, ceni se impresija. Muzika više nije nešto uz šta se skače, dere, bije i plače. Muzika je nova dimenzija.

Još jedna muzička priča je moje otkrivanje reggea u prvom srednje. Trebalo je da se nađem sa dečkom ispred SKC i pošto je lik kasnio , a mene smorio disk iz diskmena, ja svratim do tezgi i ugledah neki šareniš. Čula sam za Marlija i ranije, ali me priča nije dovoljno zainteresovala, kao omot CD-a. I ja kupim, pustim i zaljubim se. Godinama sam smarala svakog živog i neživog zavijajući Buffalo soldier. Jadni su bili oni koji su obitavali u blizini, obzirom na kreštanje i moždani napor koji su morali da trpe.Zamalo da me prebiju :)

4. DRUGA LJUBAV , EXILE I BARUTANA

Krenuli ozbiljni izlasci. Čuli za rejvove. To je sve bilo početkom srednje škole. Zanimalo nas je "šta tamo ima ako nema šutki i džitri" . Ok, tamo su narkomani, to smo čuli, ali mora da ima još nečega. Mislim prodigy je neki techno pa ne može da bude toliko loše. I tako ja odoh na prvi rejv. Nemam pojma ko je puštao. Znam da se tada postojala technokratija ili tako nešto i oni su organizovali najbolje žurke. Bila i neka emisija na trećem kanalu. Ali prvi prihodelični rejv , nikada neću zaboraviti. Kategorički sam odbijala prisustvo, kao sve ok, ali je to previše za mene i moj "istančani muzički ukus", ali sam jedva nekako pristala da odem na sun project jer tu kao ima primesa metala, kao momci sviraju gitare i vrte ploče i ta papazjanija. Otišla u Barutanu (prvo gotivno a zatvoreno mesto) , odlepila i nakon toga posetila sva važnija gostovanja Psy DJ-eva. Ali to gotovo nikad nisam puštala gajbi. Nekako mi nije bilo adekvatno.

Sledeća ogromna stanica je DRUM & BASS, kojim sam bila opsednuta godinama. Doneo mi dečko neki disk i kao to je super muzika, njegova ekipa počela da sluša. A meni to onako, insistiram kako je metal bolji, i to je prava muzika jer je kompleksna i ima tekst, a ovo drndanje nema poentu osim zabave, i on je kao ograničen. No dobro, dočekao je čovek svojih 5 minuta i moje kajanje. Otišli jedne srede na exil, sećate se onaj splav od koga je krenuo čitav onaj bugarski vašar na sajmištu. To je sad River i plače mi se svaki put kad prođem, jer je exile bio više nego kultno mesto za nas preko 25 koji smo tada imali od 16 do 22. Drum, i MC-evi. Tamo sam prvi put čula za Viklera koji je jebao kevu šta je radio sa Rahmanijem. Žurke na kojima prosto odlepiš, bez alkohola i droge. Nikad se nisam smorila tamo. Exile, zašto te više nema ?!?!?!?

5. SENKA I MUZIČKA ŠKOLA

Ne rekoh da sam bila jedna od one zauzete dece pa sam se pola života bavila muzikom i pohađala mužičke škole. Vrlo rano sam se upoznala sa klasikom i naučila kako se ona sluša i šta sve ima da ponudi. Počelo je od Vivaldija i Betovena i još se nije završilo. Nemam ni mesta ni vremena da nabrojim kakva me sve sećanja i osećanja vezuju za klasiku , ali svakako da ima posebno mesto u mom životu. Ako niste školovali, obavezno probajte, ne boli. A za ove koji ne znaju zašto Senka, ona je bila profesorka muzičkog u mojoj gimnaziji i terala nas je da prepoznajemo kompozicije za ocenu. Bilo ih je više od 100. Mislim da smo joj zbog toga svi zahvalni.

6. FAKULTET, OZBILJNOST I MELANHOLIJA NA DELU

Negde na samom početku fakulteta uhvati me smor i melanholija, svojstvena životnim promenama kojima se po prirodi stvari onako mladi i nezreli jako opiremo, a kada nas snađu neko vreme smo potpuno izgubljeni i ne znamo za šta da se uhvatimo. I tako sam ja počela potpuno novi način života, neke prijatelje iskulirala, sa nekim starim ponovo počela intenzivno da se družim, raskinula dugu vezu i započela novu. Tada sam se navukla na muziku koju sam i ranije slušala, ali ne na pravi način, već onako usput. Brit pop , indi i alternativu. Sve je krenulo od The Verve-a (ne ponosim se baš svojim brit-pop počecima), preko Coldplay-a i Oasisa, potom Travisa, Blur-a i Suede-a da bi se stiglo do Smithsa, Pulp-a i ako nema baš najviše veze sa životom Morphina i Depeche mode-a . Prijalo mi je i sada mi prija. Ali ne preporučujem puštanje u stanju sjebanosti, da ne bi došlo do suicidnih misli i depresije. Mada ima i veselih pesmica, ali izbegavajte Heaven knows I'm miserable now i tome slično, osim ako ćete da se sprdate sa sobom i svojom situacijom.

7. OK, PA NISAM NI JA IMUNA NA MTV KOMERCIJALU

Dobro, priznajem, bilo je tu raznih hip-hop, haus, komerc-pop izvođača i bendova. Znate i sami koji su bili hitovi ovih desetak godina aktuelni, da ne pišem. Recimo, smem da priznam da mi je jako drag bio i ostao Dejvid Geta Njega ne propuštam i ne smeta mi što mi i iz frižidera i wc šolje izlazi. Jedino baš ne štelujem da mi zvoni telefon na njega, da me ne pomešaju sa kojekakvim dizelašima i splavarima.

8. HIPSTERSKA MUZIKA (šta god to bilo)

Ne bih nešto preterano dodavala, recimo da su to neki alternativni izvođači koje iskopaš po netu s vremena na vreme, pa si ložiš da si faca što niko nikada za njih nije čuo. Onda se još nekome to svidi, pa raširi po društvu, a onda taaj isti super kul izvođaš tebi nekako banalno i komercijalno zvuči, pa zaboraviš da ti se ikada svideo i kreneš dalje. Jebiga, umam da budem pozer kad je muzika u pitanju, i ako se trudim da pozerstvo što više suzbijem i da iskuliram sa pitanjima "Jao, pa kako za tog i tog nisi čuo, ima čitavih 10,000 pregleda na jutjubetu".

I tako ja sedim danas uz poslednji album Gusgus-a koji kida. Pustiću i Cat Stevens-a kasnije, nekako mi ide uz današnje raspoloženje. A vi istražujte i pronalazite. I nije mi teško da ponovo napišem muzika je beskonačna. Iskoristite to. A vratite se ponekad na stvari koje ste nekada slušali možda ih sada doživite drugačije.

P.S. Verovatno su neki primetili uzela sam godišnji odmor od bloga. Trudiću se ne ponovi u skorije vreme.. Čitamo se uskoro !