LJUBAV TRAJE 3 GODINE

Ortak poklonio nekoj koleginici za rođendan knjigu. Begbedea, “Ljubav traje 3 godine”. Poklon je po mom mišljenju bio u skladu sa svime. Riba se izdaje za urbanu I gotivnu hipsterku, sluša indi I izlazi u KC GRAD. Oblači se retro, u svim bojama I oblicima, a u inostranstvu posećuje buvljake I seknd hendove, jer je to tamo normalno I kul, ljudi nisu plitki I materijalistički nastrojeni. Tamo je stav stil, a ovde joj se smeju što je drugačija.

Da ne dužim priču, riba se uvredila level “Odakle ti pravo da meni takvu knjigu pokloniš”. Kaže, to se kosi sa njenim stavovima o ljubavi I vezama. Digla dreku I frku I pretila ekskomuniciranjem mog ni krivog ni dužnog druga, koji je odradio ozbiljne pripreme pre kupovine poklona, jer gotivi devojku pa nije hteo da pokloni bilo šta.

Ona, hipsterka, pročitala naslov “LJUBAV TRAJE 3 GODINE” I prvu rečenicu “Ljubav je unapred izgubljena bitka” I is3povala teoriju zavere u smislu, ona je 3 godine sa dečkom,a ortak joj poklanja tu knjigu, znači hoće da raskrinka sve to I da je pojebe.

A ti hipsteri su prvi u zalaganju da knjigu prema koricama ne treba ceniti.

Epilog priče je da je ortak bio iznenađen I uvređen, a dotična poklonoprimačica sve to isto , pa na kvadrat . Više se ne druže I ne čuju, a ona kategorički odbija bilo koji kontakt sa navedenom knjigom.

Da se vratimo na temu, čitava priča me je navela na razmišljanje koliko I šta ljudi čitaju u današnje vreme. Pa sam sprovela anketu. Najviše se čitaju tvitovi I fejsbuk statusi, uhhh koliko je tu instant mudrosti na jednom mestu. Kontam da će uskoro moći I fakultet da se završava preko tvitera.

Zatim slede onlajn izdanja svih dnevnih listova, ali svakako je najčitaniji kurir. Nakon toga, ljudi čitaju vukajliju, tarzaniju I ostale portale šaljivog I zabavnog karaktera I tekstove od ne više od 600 reči koliko je najviše na šta mogu da se koncentrišu I usmere pažnju. Žene čitaju tračare I vanabijeve I kojekakve portale za ulepšavanje, zavođenje I horoskope.

“Čujem da pišeš blog, o čemu se radi?” pitao me ortak pre nekoliko nedelja, I priznao da su mu neki naši zajednički prijatelji rekli da to što radim na momente bude zanimljivo. Rekla sam mu da pročita , pa će skontati šta I zbog čega. “Joj ne mogu, ajde mi prepričaj, znaš koliko mene mrzi da čitam!?!?!?” Ja sam se stresla, sablaznula, rekla sebi kako takva osoba ne bi smela ni u ludilu I stanju psihoze da mi bude ortak, udahnula , izdahnula, pokupila se I za 5 minuta otišla kući. Jebote, da prepričam. Ne znam koja je dijagnoza dotičnih ljudi koje ne čitaju I ne znam kako žive, ali ima ih u nenormalnom broju I uskoro će I nama čitalački nastrojenima pomrsiti konce.

Onda I ja počeh da pravim retrospektivu svega što sam nekada čitala, što čitam I što planiram da pročitam. Kindle je doneo revoluciju u moj čitalački život i za mene se ta revolucija odigrala u potpuno pogrešnom smeru, tako što sam počekla da čitam neke šljamove od knjiga I popularnih nju ejdž filozofija I psohologija, za koje u životu ni 2 dinara ne bih bacila, ali šta je džabe I Bogu je drago, tako da se navukoh da nepresušni izvor gluposti te upadoh u taj vrtlog iz koga se teško izvući.

Počeh da čitam I neke polusmislene I polupismene blogove, za koje ranije nisam imala ni promil tolerancije, ali sad kad ih prebacim na kindli počeh da ih shvatam ozbiljno I da gubim vreme na gluposti (ali se tešim da je I to bolje nego gledanje VB-a I farme, iako mu na isto dođe).

Shvatih da je vrag odneo šalu I da mesecima (recimo 3) nisam pročitala ljudsku knjigu koja nije priručnik, udžbenik, zakon ili đubre I uzeh svoju redovnu dozu Radovana Nastića, koji je po ko zna koji put uspeo da me oduševi I inspiriše. Uzeh da prelistam svoju bibliju NAIVAN.SUPER, koju skoro da znam napamet I koja se raskupusala od slilnog isčitavanja I pozajmljivanja. Setim se Begbedea I utvrdih zaboravljeno.

 Ortak mi poklonio za rođendan novog Begbedeovog”Romantičnog egoistu”. Nisam hipster da se vređam, znam ko sam I šta sam I toga se ne stidim , a posebno mi je drago bilo što I pojedini prijatelji znaju da me pročitaju I daruju mi poklon u skladu sa tim. Jesam egoista I jesam romantična. I nije me sramota. Hvala mu.

I za kraj ovog posta ću samo da vam poručim da nisu svi egoisti romantični, da ljubav moze I ne mora da traje tri godine, da se često napravim da je sve uredu, da sam naivna

I da mi je zbog toga super. I da , čitam knjigu od korice do korice, čak I kad mi je dosadna, bljutava, besmislena I gadna. Pročitala sam 50 nijansi, nije da se ponosim, ali kad već o govnetu pričam, moram da znam koliko smrdi.

A šta vi čitate osim naslova.net I fejsbuk statusa(I mog bloga ponekad). Bolje priznajte sebi nego da se pravite da je sve uredu. Ljubim vas u knjige, vaša Dragička