VIVA LA DIVA ILI NJIVA ZA DEBILA

Kakva država, takva i „DIVA“. Kakvi fanovi takav i koncert.

Svi znamo šta se desilo, šta je trebalo da se desi i šta se najavljivalo. A najavljena je u najmanju ruku apokalipsa i transedentalno muzičko- scensko iskustvo, performans posle koga bi Lopezova, Rijana i Bijonse i Lejdi Gaga plakale i pretile samoubistvom.

Reče Diva, a mi poverovasmo. Neki manje neki više.

Da se razumemo, gospođu na neki način poštujem, jer svako ko toliko godina privlači pažnju bez preteranog pokrića je zaslužio ako ništa drugo, makar mlaki i kratki aplauz.

Takvu muziku ne mogu da slušam. Previše se bojim da ću zagaditi sluh i kontaminirati mozak. A i pre svega ne razumem ni jedan tekst Divine pesme (čak za neke nisam bila sigurna da su na srpsom). Znam da je prisutna i da je na svojevrstan način atraktivna prevashodno mlađoj populaciji. Da li je Diva zaista mogla da ispuni obećanje vezano za predstojeći spektakl, naravno da nije.

Osoba koja zaista veruje u to da je na ušću u subotu moglo da se nađe više od petnaestak hiljada ljudi je ili zagriženi fan ili nerealna.

Eto ja, koja ponavljam ne mirišem te muzičke pravce (ne znam zapravo ni da li postoji muzički pravac u koji bi se dotična mogla svrstati osim neki kvazi turbo,haus,elekro nešto) priznajem da znam nekolicinu pesama gospodina Vuksanovića, koji kako čujem, je uspešno održao koncert na Marakani. Da budem još iskrenija, par njegovih pesama mi se dopada. Nije da bi ih pustila kod kuće , posle radnog vremena za svoju dušu, ali u stanju alkoholisanosti čula bi ih iz meraka.

Onda dolazimo do Cece, srpske majke zna se kojih sinova. Njenu biografiju zaista ne bih komentarisala, kao ni obiman muzički opus, ali da su mi poznati njeni hitovi, jesu. I ima tu prilično dopadljivih, emotivno, patetikom obojenih numera, na koje retko da iko može da ostane ravnodušan. Ne volim, ali poštujem i verujem da će napraviti više spektakl nego debakl.

I da se vratimo na Divu i na sve one hejtere koji su jedva dočekali njenu medijsku sramotu i poniženje gigantskih razmera. Danas svi pričaju o tome kako je propala.

Slažem se sa mnogima i jasan nam je razlog njene propasti.

Tradicionalna srpska bolest „megalomanija“ u njenom slučaju se razvila do najgoreg stadijuma. Osoba jednostavno nije svesna sebe i sveta u kome živi i dela.

Verujem da je u takvom slučaju, njoj pre svega potrebna stručna pomoć (pre psihologa nego psihijatra jer je i pored svega ne bih okarakterisala za patološki slučaj).

Kada se neko samoproklamuje za DIVU, i utripuje božansku popularnost bez realnog pokrića, po prirodi stvari mora da očekuje da se ne odvija sve po planu.

Ja bih više ispljuvala gospođin tim ,porodicu i bliske prijatelje koji su bili dužni da joj ukažu da se zaletela, i da smiri strasti i megalomanska obećanja i izjave.

Nisu smeli da puste psihički labilnu osobu da doživi takvu sramotu koja će izazvati ogromne posledice po njenu već diskutabilnu karijeru a još veće po psihičko zdravlje.

Ne mogu da budem nečovek, pa da likujem nad tuđom sramotom, već mogu samo da sažanjevam propali slučaj pokušaja spektakla.

Žao mi je što nije svesna sebe, publike, situacije, realnosti. Ali mi je drago da je Srbija kolika god da je „banana“ država bila u neku ruku sposobna da razlikuje kvalitet od pompe i samoproklamovanu dive od onih pravih (ovde ne mislim na Cecu, ali ako vi mislite neću vas osuđivati)

Drago mi je što je na Whitesnake-u dan ranije bilo više ljudi nego na divi i ako su karte bile šestostruko skoplje (ako je iko i  kupio kartu za Divu).

Žao mi je para uloženih u debakl, koje je gospođa mogla da pokloni nekom bolesnom detetu čiji je život pod znakom pitanja ili porodicama koje grcaju u gladi i siromaštvu.

I više bi je poštovali, i mi a i ona sama sebe.

Čitam komentare na fejsbuku i portalima, a sve vezano za događaj i zapade mi za oko jedan koji ovde moram da citiram i koji govori o tome zašto je Diva opasna po omladinu i u prenesenom značenju zašto je dobro što se sve ovako završilo:

"Prošle godine mi dođe 12-ogodišnja devojčica iz komšiluka i zamoli me da joj skinem novi album JK sa neta. Ja tu krenem pedagoški da joj objašnjavam kako njena ljubimica ne zna da peva, da promoviše nemoral svojim oblačenjem, da to nije dobro za decu njenog uzrasta itd ... Ona pognute glave kroz poneku suzu meni kaže:''Ali, čika Nešo (šmrc), ona je Diva''. ONA JE DIVA!?!?!? DIVA JEBOTE BOG DIVIN TE JEBO!? ''Pa dobro srce, znaš li ti šta je to Diva?'' Naravno da nije znala ali njenom malom umu je ta osoba sebe predstavila kao idola, kao model, obrazac ponašanja koji treba da sledi i u čije reči treba da veruje. Da je natera da poveruje da je ova stvarno nekakva diva. I tako ti odraste nekoliko poremećenih generacija i ti se onda zapitaš zašto ti je zemlja u kurcu, zašto je moral društva u kurcu?"

Sva sreća da samo šačica ljudi veruje i Divinu ideologiju. Za ovu zemlju mozda ima neke nade..

Veliki pozdrav svima vama koji uprkos besplatnim kartama niste bili.