(sa prigodnim opisima)
Ovaj post kasni jedno mesec dana, ali sa dobrim razlogom. Naime, trebalo je vremena da se slegne sva ta muzika i volje da se odlučim za samo deset stvari koje sam besomučno vrtela u plejeru (da, ja sam jedna od onih koji i pored supersoničnog telefona uporno nosi stari, drdnavi plejer koji se raspada ), autu, teretani, kući, žurkama, životu. One pesme zbog kojih sam se već pripita tukla sa samovlasnim dj-evima po sedeljkama i privatnim žurkama u nameri da ih nametnem drugima. One zbog kojih sam plakala, nekog možda povredila, koje su me izvlačile, svlačile i odvlačile. Neke nisu iz 2013. ali su je sa punim pravom obeležile. Svaka veza sa realnim likovima i događajima prilično je slučajna, ili nije. Kako vam drago.
Pa da počnemo:
1. ED SHEERAN – Give me love
Uz ovu pesmu sam shvatila jednu krucijalnu životnu stvar: ako te neka osoba ne radi, sa njom ne treba da provedeš ni sekund više. Zajebi kilometarske razgovore, komplimente, podršku, budućnost, kurce palce. Radi te ili ne? Odgovor sve kaže. Ne znam da li mi je oprostio, i da li je bilo šta da se oprosti, ali ja sam ostala dosledna sebi, a to je na kraju dana najvažnije.
2. WOODKID – I love you
U pola noći kad nam se nije spavalo, zajedno smo krali vreme. Nikada se nismo voleli, jednostavno smo bili prisutni u isto vreme na istom mestu. Pustio mi je pesmu, kaže odlepiću jer je totalno po mom ukusu. (i dalje mi nije jasno na koju foru me je provalio) I vreme je stalo..Možda je hteo nešto da kaže, ali nije. Nisam smela da ga pogledam. Pesma se završila i sedeli smo još nekoliko minuta u tišini. Gotovo da nismo disali. „Idem“, rekla sam i izašla u mrak. Ćutke me je otpratio do vrata. Nikada se više nismo videli, možda u prolazu, ali se to ne računa.
3. PASSENGER – Let her go
Posvećeno je njemu koji me je dostojanstveno pustio da odem, pre nego što sam stigla da dođem , u najbolje vreme, bez teških reči i ožiljaka. Nekoliko večeri smo se smejali, jedanput vozili prvim jutarnjim tranvajem, čisto radi fore. Imala sam osećaj da smo ponovo osnovci koji ne smeju ni da se poljube. Tako je i bilo. „Čujemo se za vikend“- rekao je na kraju i zagrlio me. Ostali smo tako zagrljeni nekoliko minuta samo zato što smo znali da se to neće desiti. Naše vreme je isteklo pre nego što je došlo.
4. David Guetta – Titanium
Exit 2013, neka totalno random ekipa. Već smišljam osamdeset peti izgovor da se napijem. Treba dočekati ‘đavu. Dunavski park i neka slobodna klupa. Atmosfera se značajno podiže. Pijemo i pevamo, mi random ekipa. Naravno i jedan strendžer među nama, čisto da potvrdi priču. Pred početak Gete, desetine hiljade oko nas. Počinje. Sve se trese. Cela tvrđava postaje jedno. Šajni hepi pipl. Dođe mi da izdrlim svakog. Titanium. Jedan snimak i moje kreštanje. Još nekoliko sati rejva, a posle intex sendvič. Zaspala na na izlasku iz NS-a, probudila sa na petlji u bloku. Celo veče kao san. Hvala ljudi!!
5.AVICII - Wake me up
I došao je taj dan. Kraj mog normalnog života, i prelazak u stend baj na neko vreme. Hiljade i hiljade strana pročitane , podvučene i izučene mnogo puta. Ponavljanje već ponovljenog, Narodna biblioteka, puš pauze, po koja kafa i pivo u momentima kada mi je totalno pucao film. Besomučno odvijanje zakona , članova, stavova, načela dvadesetčetiri sata dnevno, i u snu – bukvalno. Ispran mozai i jedna pesma u glavi sve vreme. Vera u to da ću se jedan dan probuditi i sve će to biti iza mene, a ispred papir koji može da promeni život. Tako je i bilo. I ako na momente pakleno, jedno od najdragocenijih iskustava u životu. Ali ne hvala, ne bih ga ponavljala. Od mene dosta.
6. DAFT PUNK – Get lucky
Zar ste mislili da može da prođe bez ovoga. Naravno da ne. Seća me na dve stvari, jednu lepu i jednu manje lepu. Lepa je da neke prijatelje nikada ne možeš da izgubiš ma koliko kilometara i vremena vas deli. Stigne ti sms sa dobro poznatog srpskog broja, potpuno neočekivano (da, to je ta sila koja se iznenadno pojavljuje (u pravo vreme) i rešava stvar). „Otkazuj sve, večeras idemo u štetu“ A šteta, preblag izraz kad smo nas dve u kombinaciji. Mi upadamo, napravimo sranje i idemo dalje. Nepozvani, jer kad imaš dobar vajb , pozivnice su suvišne. Dočekasmo jutro ispred nekog od splavova, na koji smo trebale da uđemo, ali nam je zabava ispred bila toliko dobra da smo zaboravile gde smo krenule. Sreća moja da ne dolazi više od dva puta godišnje, morala bih i banju da rezervišem.
Drugi događaj kao zla slutnja, koju vremenom prihvatiš jer si svestan da postoji razlog za svaku nemilu stvar koja se dogodi. Izgubiš prijatelja, uprkos tome što ste dva sata ranije divljali uz ovu pesmu. Vrata se zatvore, a neka druga otvore. Bez izgovorenih reči i objašnjenja nastaviš dalje, ali deo tebe je zauvek ostao u dimu zadimnjenog kluba, jedne večeri.
8.BAD COPY – Esi mi dobar?
Hvala na pitanju, do jaja. Kome ova pesma nije obeležila godinu, ja ne znam šta je slušao. KST i Beer fest. Vidimo se četrnaestog ponovo.
9. STROMAE– Papaoutai
Sjajni i presjajni Stromae. Opčinila me je prvi put kada sam je čula na ozloglašenom TDI-u negde usput. Vrtela je na ripit danima. Radio je google translejt, jer francuski. Kada sam je shvatila još više me je opčinila. Još da dočekam da čujem čoveka uživo. Tipujem na EXIT.
10.RUDIMENTAL – waiting all night
Ova pesma nije bila na prvobitnom spisku, već je upala nečekivanim razvojem jedne situacije. Dakle, sa sramotom priznajem da sam na istu prvi put obratila pažnju i zaista je čula 31.12.2013. godine, i to par minuta pred „SREEEEEĆNA NOVA GODINA“ . Doček i nije toliko bitan, koliko osoba pored koje sam prošla. Ne znam da li smo se pogledali, upoznali, nešto rekli ili samo prošli. Možda vam i dalje nije jasno, ali mogu da kažem samo jedno – najbolje stvari se ponekad dešavaju iz drugog puta. Meni se tako desila ova pesma i još nešto, ali o tome možda neki drugi put.
I za kraj bonus, najpreslušaniji album godine HURTS – EXILE. I ako inicijalno iz 2012. tek je prošle godine zaokupio moju punu pažnju. Izvrtela sam ga milionima puta i još uvek to radim. Kad god ne znam šta da pustim, vrtim Exile. Možda na prvi pogled mračan i pesimističan, ali ako bolje preslušaš neverovatno oslobađajuć. Pokušavala sam da izdvojim favorit pesmu i posle velikog premišljanja odluka pala na Blind. Poslednjih dana rizikujem da budem patetična, ali sa ovim izborom sam definitivno prešla u tu zonu.
A šta ste vi slušali, ili koga?
Нема коментара:
Постави коментар