RECI MI ŠTA SLUŠAŠ PA ĆU TI REĆI ŠTA ĆEMO

Dragi moji čitaoci, obaveštavam vas da ću nekoliko dana biti odsutna, pa samim tim neće biti postova.

U međuvremenu čitajte stare postove ako ste nešto propustili, uživajte u životu i iskaljujte svoj bes hejtovanjem bizarnih pojava našeg društva.

Da pređemo današnju temu:

RECI MI ŠTA SLUŠAŠ PA ĆU TI REĆI ŠTA ĆEMO

Trebalo je da mi se svidi neki tip. Cela situacija me je vukla u tom smeru. Imao je dobar stisak ruke i gledao je u oči. Čak je zapamtio kako se zovem. Pričao je dovoljno glasno i savršeno jasno, a na momente duhovito. Odmerila sam ga krišom – zgodan tip i ako nije moj tip. Razvoj situacije je bio na pomolu. Naklonost je bila na ivici da izvrišti iz mene.

Postojala je i mogućnost da ga zamislim kako spava u mom krevetu. I onda se desilo nešto što je stvar totalno izbacilo iz koloseka, bez mogućnosti vraćanja u bližoj budućnosti. Pozvonio mu je mobilni, i nažalost sam čula melodiju. U tom momentu sam prvi put u životu poželela da sam gluva. „Jebote, zašto? Zvoni ti mobilni na jebeno bjelo dugme. Pa da li si ti ozbiljan i što si koj moj pamtio moje ime kad ćeš sve tako glupo da upropastiš.“

Od tog trenutka, pa na svakih 5-10 minuta ja tripujem da umesto njegovog glasa čujem onaj isti ringtone. Pokušavam da se koncentrišem jer sam svesna da se na momente mrštim, što u datoj situaciji deluje šizofreno.

U glavi mi ne prestano ide pesma „ZAŠTO BAŠ TI MOJA IKONO SA ZIDA“ iako je nisam čula od osamnaestih rođendana prijatelja iz škole.

Vratih se kući i zapitah, da li je to bitno? Koliko možemo saznati o ljudima na osnovu muzike koju slušaju?

I eto, priznajem, grešila sam i grešim. Imam predrasude i pravim procene. Imam i svoje kategorije i fioke,  sve na osnovu muzike.

NE SLUŠAM NIŠTA: Čekaj, nikako ne možes ne slušati ništa? Šta ti se vrti u kolima, u liftu, teretani , kafiću? Znači slušaš. I nešto ti se od toga sviđa pa ostaviš, a neka te pesma ispižđuje pa promeniš stanicu. Eto, to je za mene odraz neodlučnosti i nedostatka ukusa. Ako znaš za koji tim navijaš i za koga ćeš da glasaš na izborima, jednostavno moraš znati koju muziku slušaš i tačka. Ovakve u startu otpišem, nemam živaca da se ganjam i nabeđujem. U svakom slučaju će me gledati bledo kad vide moje liste na jutjubu. A i nećemo moći danonoćno da raspravljamo ko da li su izrazitiji predstavnici grunge-a Nirvana ili Perl Jam i zašto su se raspali Bitlsi? A o čemu onda da razgovaramo?

SLUŠAM ZABAVNU MUZIKU: Bolje da me ubije nego ovo da mi kaže. Šta je to zabavna muzika?!?! Pa nije ti to igraonica za decu ili luna-park? Ej bre, zabavna ?!?!  Sledeća misao u glavi mi je Nata Šmrkavac i Jebalina. A koji razuman čovek to može ozbiljno da sluša i da ga dirne?  A ako može, taj ima golem problem u glavi.

SLUŠAM ELEKTRONIKU: Moje naredno pitanje, šta od elektronike? Kao obavezan odgovor dobijem „elekro“ (?!?!). OK, koje di džejeve? (Volim da doteram stvari do kraja, pa to ti je). “Ma nemam pojma, skinem neki set pa pustim da ide? “ -  Ma da ideš ti lepo u pizdu materinu.

SLUŠAM ROK : Kakav god da je tip koji ovo sluša, meni je posebno zanimljiv. Rokeri imaju šmek, i nosili su duge kose i visili u KST-u u tinejdžerskim danima. Svirali su gitaru i pisali pesme. Raspilave me ove romantične duše i ako je realno sve jedna debela predrasuda. Zamišljam kako mi pušta ploče Cepelina i Floida dok napolju pada kiša.

Zmišljam kako zajedno pevamo „Hello I love you“ (njihovo veličanstvo Doorsi) dok se besciljno vozimo kolima. Zamišljam kako me budi uz Satisfaction (Rolingstonsi, ne Beni Benasi) i uspavljuje uz Stairway to heaven. Lako se zaljubljujem u rokere, oni su mi slaba tačka.

Kad raskinemo zove me pijan i pušta „You could be mine ili Poison“. Čista poezija.

Sve vezano za rokera se teško zaboravlja.

MJETAL, HC, PUNK I OSTALI EKSTREMI: Volim buntovništvo kojim odišu. Super mi je što ulaze u šutke i posle dvaes pete. Sviđa mi se agresija u njigovom pogledu i dodiru. I kada me plaše, uživam u tom strahu. Ponosni su na svoje martinke, čak i onda kad ih više ne nose. Oni ekstremni imaju tetovaže iz mlađih dana koje rado pokazuju. Namirišem ih i kad nose odelo i rade „dosadan“ kancelarijski posao. Vatra u njima se nikad ne gasi.

REGGAE I DUB: Usporeni,da ne kažem uspavani večiti konzumenti i borci za legalizaciju zna se već čega. Opušteni su i vedri. Većinom neozbiljni i često neodgovorni. Ne rade kad ne moraju. Razvili su umetnost dokolice do savršenstva. Leto je njihovo godišnje doba. Zamišljam ih kako ispijaju pivo u hladovini nekog splava na savi, ili sede na čamcu i pecaju satima. Umeju da brzo da dosade, ali uvek su vam dragi. Za srce vam prirastu brže od plišanog mede. Mana im je što se ne vezuju se za stvari i ljude, jer ih ništa preterano ne zanima.

HIP-HIP, DRUM AND BASS I OSTALO: Vozili su skejt i nosili dredove. Hapsili ih zbog crtanja grafita. Bili su prepoznatljivi po izubijanim rukama i nogama i skejterskim, dva broja većim patikama. Među njima je mnogo gejmera i wannabe hakera. Često su introvertni. Zbog njih sam bezuspešno učila da vozim skejt, oblačila se u gang boy-u i nosila kačkete.

Sada ih prepoznajem po patikama, kojih se retko odriču, zanimljivim pričama i vedrom stavu. Oni se ne trude se da ti se svide i ne očekuju previše. Sa njima ne možeš da taktiziraš i foliraš. Gnušaju se romantike, metalaca i martinki. Nikada te neće uhvatiti za ruku ali ćete zato najzaljubljenije gledati.

JEL IMA NEKI REJV ZA VIKEND?: „Totalno su moderni i u skladu sa svime“. Stari klaberi, koji znaju svakog iole poznatog domaćeg didžeja lično. Umeju da budu isfolirani i teški za saradnju. Na lageru imaju uvek više riba i opcija. Teško se zaljubljuju i još teže odljubljuju. Eksperimentišu sa drogama,a neki su i vikend konzumenti sa stažom.

Vrlo su informisani i u toku svega. Sa njima nikada nije dosadno. Pre bi ih za ortaka nego za dečka, jer imaju problem da se vežu zbog emocionalne zatupljenosti.

Kada odu na žurku, za njih više ne postojiš.U stanju su da te celo veče ne pogledaju jer su zauzeti razmatranjem kako je didžej odradio „prelaz“ i zašto je pustio remiks.

EX-YU NOSTALGIJA: Daj mani me toga, leba ti. O tome nemam inspiraciju ni da pišem. Šta god da mi na pamet padne u glavi se vrti „ KIŠE JESENJE OO O O O“.. I da na pomenem NIJE „bolje biti pijan nego star“, niti je „sve LAKO kad si mlad“ i imam pametnija posla nego da „plešem celi dan i noć“. A kad telefon pozvoni na bjelo dugme na isto mi dođe kao da si pitao šta sam u podznaku. Konobar, račun!

Ima i ovih što slušaju narodnjake. O tome ne želim da razmišljam i zagađujem mozak. Ingnore and block forever ili ADD to hatelist.

I za kraj, nije toliko bitno šta slušaš već da li te to ispunjava i diže. Ako vas radi Šaban trk u Sava Centar dok se nije rasprodalo, ali nemoj posle da foliraš da si taj dan bio kod zubara, pa se odužilo. Budite ponosni na vaš izbor. Šta vas boli uvo šta će neko da misli. A ako ne slušate ništa ipak naučite par pesamica napamet, čisto da možete da ih pevate ispod tuša. Oslobađa i puni pozitivom. Ukućani će možda da vas možda mrze ali ćete sami sebe da volite.

A evo i kako sam ja preživela ovaj grozni dan:

https://www.youtube.com/watch?v=mSaHVJwogk0

A SA KOLIKO NJIH SI SPAVALA ???

Da, drage moje žene, znam da ste se stresle od ovog pitanja. Gnušate se odgovora bilo da je jedan ili 20+. Pokušavate da ga izbegnete menjenjem teme treptanjem ili cerekanjem, a ja, iskreno da vam kažem, mamlaza seljačkog kojem padne na pamet tako nešto vas da pita isrovremeno bih šutnula i pljunula. I to je blaga reakcija za ono što treba da mu sleduje.

Mnogi kažu ne postoje glupa pitanja, e pa pametnjakovići ne samo da postoje glupa, već i besmislena i nepristojna. Ma odakle vam  pravo da zavirujete u istorijat mog, odnosno bilo čijeg međunožja. To bre samo ginekolog može da radi, jer se molim lepo, cimao godinama i mladost ostavio u „velikim školama“. Tako da kuš , mrš, odbijte i iskulirate , dokle god kod vas ne dođemo na kolposkopiju jer tek tad stičete  prava da znate sve (nikad baš sve, ali ono neophodno).

Slušam ja sve te moje čestite i moralne ortake, i njihove ortake i ortake njihovih ortaka. Slatki su i na momente sjajni. Onako samopouzdano i sigurno jedan kaže: „Ja nikad ne bih oženio ribu koja je spavala sa više od pet tipova.“

E jes, a koga ćeš da oženiš. Čekaj, nećeš da se ženiš do 35 da bi se izživeo i proživeo , a onda ćeš da nađeš neku 5-6 godina mlađu, i to ti je krajnja granica jer si polu-razuman čovek i očekuješ da je ta neka riba od 29-30 godina u svom, hajde prosečno da kažemo desetogodišnjem seksualnom životu imala 4-5 tipova. Jednog na 2 godine, ako dobro poznajem matematiku. Pa sjajno kako si sve lepo smislio.

Drage moje, danas ako se ogrebete za seks od nekog gospodina, pazite dobro, taj vam je za naredne dve godine, ako biste da se udate kasnije. Ozbiljno vam pričam, nemojte posle da bude da nisam upozorila. Ako vas ispali, šta da vam kažem, katanac dole i brišite paučinu s vremena na vreme ali nikako muškom rukom jer se i to koliko čujem računa. Ako ste već ispucale magični broj, da ne kažem prepucale, neka vam je Bog u pomoći u ovom našem licemernom društvu. Onda morate da savladate sve moguće skilove laganja i foliranja. Da se pravite da ne znate ni noge da raširite i da oralni seks ni u filmovima videle niste. Odmah da vam kažem bićete jaaaako frustrirane i nećete smeti da radite ono što vam se radi jer pobogu-zaboga gde ste to naučile?!?! I kako ste se uopšte drznule da tako nešto naučite od nekog tamo lika za koga niste planirale da vam bude muž. Je li vas mama možda učila da budete tako promiskuitetne?

A onda, kao obavezni deo muškog razgovora dolazimo do toga šta sve žena mora da zna kad već dođe do toga do čega doći mora, naravno sa budućim mužem. Da preformulišem, šta treba da ne zna?

Treba da ne zna kako tačno izgleda muški polni organ, pa kad vidi taj neki konačni obavezno pomisli „Ovo je najlepši primerak koji sam videla i to često i uverljivo ponavlja svom partneru.“

Nikako ne sme da zna da postoji nešto što se zove dobrovoljno pružanje oralnog seksa od strane muškarca, jer ko će se oko toga cimati.

Ne sme ni da zna šta je klitoris, G-tačka i sl. jer je to domen naučne fantastike, a žene i naučna fantastika nikako ne idu zajedno, dakle ne pokušavajte.

„Šta je predigra?“ - To je kad sa ortacima popije pivo pre nego što ode na fudbal.

Ako ne može više od jednom- dvaput za veče, nemojte slučajno vrteti glavom i prevrtati očima! Pa gde ste vi koji đavo videle da neki normalan muškarac, koji se ne bavi porno industrijom, nešto tako može. A žene nemaju pravo da konzumiraju produkte porno industrije, jasno.

On zna šta se tu radi i kako se radi, i ako vam se ne sviđa, lepo sačekajte dve godine (sa početka priče) pa pređite na sledećeg.A inače kako vi možete znati šta tu sve treba da se radi, na to saznanje po prirodi stvari nemate pravo.

Alkohol pomaže. Ukoliko mislite da odmaže probajte svu tu psiho-fizičku torturu da preživite trezne. Ili jednostavno dignite ruke od svega i pokušajte u poverujete da i dalje ima normalnih primeraka koji ne postavljaju pitanja i ne pate od manjka seksualnog samopouzdanja.

Srećno vam na tom putu, ja sam i dalje entuzijasta, te verujem u čuda i bajke.

DNEVNIK JEBAČA PRESRETAČA (PROFESIONALCA)

Jebač presretač je jedna od najomraženijih kategorija ljudi koji obitavaju u našem bližem i daljem socijalnom okruženju. Žene ih mrze jer ih ne razumeju, a mnogobrojni muškarci koji ne spadaju u ovu kategoriju iz razloga ljubomore, zavisti i iskompleksiranosti.

Ovu vrstu ljudi dugo sam posmatrala. Mnogo se raspitivala i skupljala građu da bih došla do nekih zakonitosti njigovog razmišljanja, i funkcionisanja.

Jedino što mogu iskreno da kažem, da ih nema trebalo bi ih izmisliti, jer nam život čine itekako zanimljivim. Svaka priča koju čujem o dotičnima odiše specifičnom atmosferom i dinamikom.

Dnevnik jebača presretača -profesionalca:

Dan 1, Petak

09:30 Ustao je kasno. Trebalo je već da se pojavi na poslu. Petak je , jednostavno mu se ne ide. Petak bi trebalo ukinuti kao radni dan.I ponedeljak do podneva.

Uzima telefon i okreće broj:“ Matori, jel ima gužve danas?“

-         Što da nećeš ponovo da uhvatiš krivinu?

-         Ma ne nego ako nema neke frke , ja bih da iskuliram danas, znaš da nisam produktivan kad je oblačno napolju.

-         Nema problema rođeni, bio je ujak u tim godinama, ajd bre uživaj , idi popij kafu negde u gradu, ali nemoj u blizini kanca da se ne bune ovi moljci što te treći put ovog meseca puštam. Jel ti treba neka kinta?

-         Ma ne, kul sam. Ujo, car si. Vidimo se u ponedeljak, nadoknadiću ti ovo.

10:30 Na fejsu nema ništa, tviter ujutru i ne uključuje jer pati od manjka inspiracije. Novine čita tek u kafiću da bi delovao ozbiljnije. Pusti neki haus dok se sprema za kafić.

11:30 Frizura i autfit na mestu. Sako uvek prisutan, ali pošto je danas petak upario ga je sa kariranom košuljom i Timberlend cipelama( ne ovim seljačkim žutim koje svaki pacer nosi, već drugim modelom kog u Srbiji nema u prodaji, a kupio ih je  u Pandorfu, nadomak Beča). Nosi kožnu jaknu, miriše na Davidov koji i puši. Bez rej bana ne ide ni u WC. Jebač nije klasični lepotan ali sve vezano za njegov izgled odaje posebni šmek.Petkom sedi u Drinci, Maski i sl. Samo strogi centar ili Vračar dolaze u obzir. Vozi nova kola srednje klase, koja je dobio za diplomu, nekog po pravilu privatnog fakulteta sa zvučnim imenom. Verovatno je menadžer ili tako neki mandrak, a neretko se „bavi“ i finansijama. U kolima sluša TDI, a u društvu priča da sluša rok („stari rok do osamdesetih, jer su samo tada znali da prave muziku“) Voli da naglasi da je kao klinac puštao neki tehno po nekim barovima, ali je morao da zapostavi svoju didžejing karijeru zbog obaveza na fakultetu. Tada je i eksperimentisao sa drogama, jer „u životu sve treba probati“.

12:00 Seda na svoje mesto u kafiću i naručuje kratki espreso i kiselu. Čita Blic dok puši cigaru za cigarom. Vreba. Jebač presretač uvek dolazi u kafe sam. Tek kasnije u slučaju da nema ničeg zanimljivog za njega i kad na miru pročita novine, zove ortaka da izbleje. Taj ortak je po pravilu deblji, lošije obučen, simpatičan i dopadljiv, ali samo onoliko koliko je potrebno da doprinese jebačevom celokupnom imidžu, jer zna se gde mora da bude usmeren centar pažnje.

13:00 Kad mu stigne ortak, pola sata pokušava da ga ubedi da mu prepriča dogodovštine od preksinoć „ Šta bi sa onom malom, jel si je jebao?“ Jebač nikada eksplicitno ne priča o svojim iskustvima, drži nivo i zagonetno se smeši. Ni pod pretnjom smrću ne bi priznao da nije imao uspeha kod neke pičke (prepičke ne muva , ali o tome kasnije).

14:00 Na poruke smaračica uvek odgovara uljudno, ali dva sata ili dva dana kasnije.Ribe ne kulira, jer se nikad ne zna kad će mu koja zatrebati. Skrneljima i psihotičnima ne daje broj, ali ako kojim slučajem do njega dođu odmoh ih blokira, da se ne bi potresao i gubio živce.Svoj plen ili potencijalni plen oslovljava sa „dušo“, „pile“ , „mišu“ i slučno. Bez obzira na staž poznavanja , epitet je uvek isti.

17:00 Kada ogladni pređe u neki kul restoran. Tu obavezno sretne još nekog ortaka pa zajedno ručaju i pričaju o političkoj situaciji i fudbalu. Tu se dogovore i oko večernjeg izlaska. Nikada se ne poziva žensko društvo jer je bespotrebno. U stvari Jebač nikada, nikoga i ne zove, svi zovu njega.

19:00-21:30 Pripreme za izlazak, koje neću podrobnije opisivati, ali možete pretpostaviti da su i mentalne i fizičke.

22:00 Seda u neki bar, po mogućstvu na Dorćolu, oko Studentskog parka. On bleji u kul i opuštenim mestima, ne pati od fenseraje. Ciljna grupa mu nikada nisu sponzoruše, manekenke, pevaljke i radodajke. Plen vreba i lovi lukavo. Prvo neko vreme posmatra situaciju kako bi lakše mogao da se postavi. Obično bira ribe koje u sebi nose izvesnu ali minimalnu dozu očaja: zbog toga što su tek raskinule sa dečkom, jer ih dečko jako nervira i ne razume, jer ne mogu da nađu normalnog dečka mesecima, maltretira ih koleginica na poslu i roditelji ih ne razumeju i sl. To nisu neke vrh prepičke već su pičke pristojnog izgleda sa nekom minimalnom fizičkom manom. Ta stavka je najbitnija u čitavoj strategiji. On prosto zna da namiriše nezadovoljsvo u određenom segmentu žrtvinog izgleda. To mu je najjače oružje.

22:15 Uvek i obavezno sedi za šankom sa jednim ortakom. Smatra da mu to daje poseban šmek i doprinosi atmosferi lova. Pije kratka pića ili neko strano pivo koje se teško izgovara i koje se služi samo u tom baru u kome i sedi.Nikada ne pije previše jer mu to ometa koncentraciju za lov. Šankeri ga znaju po imenu i znamenju, obično su mu to neki ortaci sa fudbala ili iz srednje. Kod njih uživa posebno poštovanje.

22:40 Posle dva pića i dobre procene situacije strategiju je smislio. Plenu ne prilazi već ga navodi. Nikada ne šalje pića jer je to seljački manir. Čeka da lovina priđe šanku. Uvek deluje poluzainteresovano i pomalo izgubljeno. Kada vas gleda niste sigurni da li gleda u vas ili kroz vas. Nikada ne merka više od dve ribe, da bi se vrlo brzo odlučio za jednu.

Za veče ima samo dva pokušaja, jedan u baru i ako se mu se desi pogrešna procena , što je retka situacija još jedan u klubu. Po klubovima retko startuje, klubovi služe da se plen dokusuri.

23:15 Kada je plen već prišao šanku i naručio piće ili došao da isto plati obično baci neki neutralni duhoviti komentar, da vidi kakvu će reakciju izazvati. Ne komentariše direktno žrtvu, već situaciju i to je usmereno na ortaka koji sedi do ili šankera-prijatelja koji su upoznati sa već razrađenom taktikom. Žrtva se po pravilu upeca, ali koliko je duboko zagrizla mamac to će se tek kasnije videti. Posle kratkog i neobaveznog uključivanja u razgovor obavezno provuče jednu izrazito dugovitu opasku koju je „prepisao“ sa tvitera i par komplimenata koji ne zvuče pretenciozno. Žrtvu obavezno gleda u oči dok sa njom priča i dodirne je po ruci ili ramenu. Dok priča ima polu osmeh, naravno da se ne cereka kao poslednja budala.

00:00 Žrtvi i njenoj drugarici plati piće i upozna ih sa ostatkom „tima“. O sebi odaje minimum informacija, a na pitanja daje diplomatske i dvosmislene odgovore. Često ima kvazi-filozofske izjave na različite teme, pri kojim mu se pogled izgubi u daljini. To radi da bi na momente delovao produhovljeno. Žrtvi postavlja trik pitanja i sluša je sa najvećom mogućom pažnjom. U prvom stadijumu lova nikada ne priča o devojkama , vezivanju i seksu. Ponekad se zagonetno nasmeši kada se provuku te teme. Žrtvi obavezno pali cigaru i tom prilokom je značajno gleda.

01:00 Doba kada se prelazi u klub. Žrtvu poziva da im pravi društvo zajedno sa drugaricom. Vodi računa o manirima pridržava kaput, otvara vrata bara i kola. Obezbeđenje kluba ga zna, i propušta preko reda uz veliku ljubaznost.

02:00 Vodi računa da žrtva ne popije previše, jer u tom slučaju čitava strategija pada u vodu. Trudi se da bude veseo, ali na određenoj distanci. Kad oseti da ima prolaz žrtvu uhvati oko struka i poljubi u obraz dok igraju. Više puta joj sklanja kosu sa lica i sa rečenicom „Baš mi je drago što smo se sreli večeras“ „Jako lepo izgledaš“ ili tome slično.

Ne voli da savatava i intimizira se pred svima. Žrtvu nikada ne dokusuri u klubu jer je to manir jebača- presretača početnika koji ne zna da čeka.

04:00 Kreće kući i nudi se kao svaki pravi džentlmen da žrtvu odbaci. Predloži joj da usput nešto pojedu. Dok izlaze is kola drži je za ruku. Dok jedu priča kako su mu ovakvi izlasci ponekad besmisleni i kako bi  u dogledno (skorije) vreme  voleo da nađe normalnu osobu i skrasi se. Obično mu se otme jedan uzdah uz pogled u daljinu. Žrtva je raspilavljena. Misli da govori o njoj. U glavi joj se vrti pesma „Divan je , fin je , a deca bi nam bila tako lepa“. Polako se vraćaju. Ispred njenog stana padne i prvi poljubac. Posle desetak minuta i neki laki peting. Na vreme se zaustavi sa rečenicom: „ Neću sa tobom ovako i ovde, videćemo se sutra kad se naspavaš“. Žrtva sa najvećim mogućim osmehom izlazi iz auta, srećna jer misli da je konačno našla pravog.

Subota

13:00 Budi se i dolazi sebi. Prva obaveza mu je da obezbedi prostor. Ako ne živi sam, obično su mu roditelji vikendom na putu, te je stvar ubrzo rešena. Ode u teretanu da odradi trening. Izgled mu je bitna stavka ali svakako ne i presudna.

16:00 Poziva žrtvu. U razgovoru obavezno provuče kako mu je sinoć bilo izuzetno prijatno i kako bi jako voleo da se vide večeras. Žrtva naravno bez i najmanje zadrške pristaje, jer je 3 sata grickala nokte čekajući da se Jebač javi. Čak se i gorko kajala što nije uzela njegov broj u slučaju da zaboravi da je pozove.

19:00 Nalaze se u gradu i vodi je u prijatan kafić u kome naravno poznaje osoblje. Trudi se da što više sluša žrtvu i postavlja joj lična pitanja. U prvih sat vremena zna da li je cela strategija bila uzaludna i da li ima prolaz. Ako kojim slučajem naleti na tvrd orah viđanje brzo prekida uz izgovor da mu je nešto iskrslo.(Plan B mu je da ostavi žrtvu još par dana da se kuva na tihoj vatri i pusti joj par dobro smišljenih sms ova, čisto da bi podrgrejao priču. Sačekaće sledeći vikend, kad je žrtva već sigurno reš pečena.)

21:00 Kada oseti da je put otvoren poziva žrtvu da svrati kod njega. „Eto taman da joj pokaže svoje medalje sa nekih sportskih takmičanja iz detinjstva ili bord ili svoju staru miksetu i kolekciju ploča iz vremena kad je nastupao kao didžej.“

22:00 Žrtvi sipa vino u fensi čašu i pušta neki jebački deep haus. Ubrzo se dogodi ono što se desiti mora. Tu je posebno profesionalan.  Vodi računa o predigri i ne požuruje stvari. Trudi se da u svakom momentu žrtvi bude prijatno. Posle seksa pali cigaru uz rečenicu, „fino je bilo“.Prvi seks je za njega generalna proba. Ako se žrtva dobro pokaže ponoviće još jednom to veče i verovatno će je još jednom do dva puta pozvati radi istog. Više od toga mu je njegovim jebačkim kodeksom zabranjeno. To može da iskomplikuje stvari, što mu u životu ne treba.

Ako je naišao na ćorak, što se retko dešava obzirom da je imao dobre pokazatelje za procenu situacije, žrtvu vozi kući i najljubaznije joj se izvinjava jer mora da je napusti zbog obaveze prisustva na nekom izmišljenom rođendanu.

02:00 Žrtvama nikada ne dozvoljava , niti ih pita da prespavaju kod njega. Ako neka baš pusti korenje, ima izgovor da mu roditelji dolaze rano ujutru, ili u slučaju da živi sam da mora ujutru da pomogne nekome oko nečega, pa mu je žao da je tako rano budi.

Vozi ih kući uz obavezne komplimente kako je „sjajno bilo“ i kako će se „obavezno uskoro videti“. Obavezno doda uz zagonetni osmeh „kako je mnogo zgodnija nego što je mislio i da su se baš poklopili“.

Sutradan joj šalje sms u kome ponovo naglašava da mu je bilo izuzetno prijatno, i da to moraju ponoviti u skorije vreme.

Nekoliko dana (nedelja) i par viđanja kasnije

Satnica je uvom stadijumu nebitna. Najčešće priznanje sledi kod njega u stanu, posle seksa.

Žrtvi kaže da je imao nekakvo loše iskustvo koje ne može da prevaziđe, da je još uvek nesrećno zaljubljen u svoju bivšu i da ne može da je zaboravi, da ide na master  u Ameriku i da me može da dozvoli da ga čeka, da ima užasno mnogo poslovnih obaveza i nije u poziciji da bude u vezi sa nekim. Izvinjava se više puta, složi tužan kučeći pogled. Otme mu se i rečenica tipa:“ Kad se srede stvari, zvaću te“ ili „Ovako predivno iskustvo sigurno neću moći dugo da zaboravim“. Ubeđuje žrtvu u svoj (be)smislene i izmišljene razloge, a žrtva koja je već dobrano zaljubljena ili bolje rečeno zaslepljena razume i saoseća sa celom situacijom i duboko u sebi se nada da će se Jebač pre ili kasnije pozvati, veriti, oženiti i oploditi.

Kada okonča neprijatan deo priče , pored njenog broja u mobilnom stavlja oznaku sa značenjem –jebana -  da se ne zezne i pozove je greškom ( pa ko će popamtiti sve te Jelene, Ivane i Marije).

Žrtva još nekoliko nedelja beznadežno veruje da će se stvari srediti. Posle par meseci prestaje da razmišlja o jebaču non-stop, ali njegovo ime pred drugaricama uvek sa setom izgovara.

Pominje jebača kao najbolje sexualno iskustvo u životu. Vratila bi mu se bez razmišljanja. Neke od žrtava ceo život održavaju zabludu i sve buduće tipove i kombinacije upoređuju sa jebačem, na štetu narednih.

Nuspojave su ponekad duge, mukotrpne i bolne.

I za kraj da napomenem, ovaj tekst pre svega služi da vas zabavi, i nikako nema svrhu da istraumira ženski deo populacije i uvredi muški. Do sledećeg viđenja..

Fejzbuk kodeks – IV DEO

ONO ŠTO TE NE UBIJE ZAVRŠI U NEKOM PATETIČNOM   FEJSBUK STATUSU

Reče njegova ekselencija NICHIM IZAZVAN (ko posećije tviter, zna o čemu se radi).

Toliko istine u jednoj rečenici. Opcija postovanja fejzbuk statusa se razvijala od samog njegovog nastanka. Sama ideja je, pretpostavljam bila da svi vaši fb prijatelji u svakom momentu znaju šta jedete, da li ste se danas okupali, kolika vam je temperatura, u kom kafiću dangubite i sa kim, da li ste prdnuli i koliko glasno, u koji klub planirate da izađete, i koliko da popijete, koliki vam je račun stigao i da li funkcioniše noćni prevoz.

U jednom momentu su statusi evolvirali i pretvorili se u neretka patatična kenjkanja: što vas je dečko prevario sa drugaricom, što vam je riba otišla sa mnogo bogatijim i starijim majmunom, što je Đoković izgubio prvi set, što je DS izgubio izbore, što sa Kosovom ne znamo šta se dešava, što je pao sneg , što je trebao da padne sneg jer ste otišli na zimovanje a nije, što vam se jebe a nemate sa kim, imate sa kim a nemate gde, što ste mislili ste da imate sa kim i gde ali se na vratima pojavila pogrešna osoba usled nesporazuma u razmenjivanju brojeva u pijanom stanju, što vas keva smara da učite, što vam ćale nije dao kintu za kladionicu, što je prošao tiket, što ste diplomirali,što Đilas uvodi bus plus, što vam je mačka bolesna, što je sniženje gaća u Ušću, što je onaj Austrijski genije koga se više niko ne seća skočio iz svemira, što se komsija glasno bije decu, što čekate u redu za babinu penziju...

Tako je  razvoj statusa je  u određenom momentu dostigao svoj vrhunac u ekspresionističkom smislu. Statusom ste mogli da se ispraznite kao kad se pijani vratite kuću posle mešanja 5-7 vrsta pića na prazan stomak.

Poslednji stadijum razvoja je stigao kad su glupi shvatili da mogu da postanu pametni, kad su večiti smarači otrili 9geg i vukajliju , te istripovali duhovitost, kad su gelenderi (čitaj skrdelji, a za one kojima je moj vokabular stran = izrazito neprivlačne devojke koje niko neće) otkrile fotošop i kad su debeli smršali. Tada je došlo na red prosipanje raznih (plitko)umnih citata Mirjane Bobić Mojsilović, Sanje Marinković, Isidore Bjelice i Goce Tržan a za gradske cure Kendas Bušnel i Lane del Rej. Ove malo sofisticiranije koje se ne slikaju svoj vodokotlić u gaćama postovale su Gandija, Martin Lutera Kinga, Ajnštajna , Linkolna . Lokal patriote su „svoju“ mudrost širile Đinićem (nepresušni izvor statusa, svakog 12. marta), Andrićem, Dučićem i patrijahom Pavlom.I tako odavde do prosvećenja..

Na kraju svi postadosmo ono čega smo se najviše plašili: dosadni, isprazni, površni, nametljivi, razmetljivi, neskromni, ograničeni i ničim izazvani. I onda volšebno počeše da se dešavaju bizarne stvari. Pojavljuju se neki ljudi (šatro prijatelji) koji misle da vas jako dobro poznaju jer redovno čitaju vaše statuse, obavezno ih lajkuju i komentarišu, pa daju sebi svašta za pravo: da se druže sa vašim ortacima, da vam uzurpiraju termin kod frizera, da kafenišu sa vašim deckom i da se ogrebu od vas za piće. Paralelni univerzum bokte!

EH da smo dobili Orvela za lektiru u I razredu , posle bukvara , pa da se na vreme pripremimo za ovu kataklizmu.

Čak ni otkriće tvitera nije pomoglo iskorenjivanju status manije. Kako to biva u zemlji seljaka na brdovitom balkanu, jako se teško prilagođavamo. I fejsbuk je bio traumatično iskustvo, da bi se sad svi prešaltali na tviter. Teško je objasniti ljudima logičnu činjenicu „fejsbuk je za „face“ , tviter za „tvitove.“

Pusa,bok!

Fejzbuk kodeks III Deo

Razlozi Lajka

U današnjoj epizodi jedna mala ali veoma intrigantna fejs tema.Kome, zašto i kako lajkujemo statuse?

Udahnimo duboko i priznajmo sebi gorku istinu:

1. “ Lajkovaću ovo da me ne mrzi posle“
2. „ Lajkovaću ovo jer je to lajkovao Pera Perić na koga se 6 meseci ložim pa će da pomisli da imamo nešto zajedničko“
3. „ Lajkovaću ovo jer se priča da je ovaj kul lik, pa ako mu ja lajkujem status znači da sam veliki poznavalac i poštovalac kulosti, što imlicira da sam i sam prilično kul ali na nanametljiv način.“
4. „Glupača, lajkovaću ovo iz hejta“
5. „Napio sam se pa nisam imao pojma šta sam lakovao, bitno je da širim pozitivan vajb“
6. „Sirota, niko joj nikada ništa ne lajkuje, učinio sam dobro delo“
7. „Dečko mi je , moram da lajkujem sve što on napiše jer se to zove lojalnost u vezi“
8. „Jebiga, šef je šef, nek misli da ga poštujem, kad sam već sjebao onaj izveštaj i probio rok
9. „On važi za gurua na društvenim mrežama i najpoznatili bloger u gradu, ko sam ja da mu ne lajkujem status“
10. „Kako da ne lajkujem R.I.P. status, bez obzira što nemam blage ko je umro,“
11. „Toliko mi je dosadno danas da idem okolo i lajkujem sve što vidim“
12. „Izgubio sam opkladu, sad moram da  lajkujem sve njegove statuse mesec dana i ako mislim da je notorni degen.
13. „Zagoreo sam od vremena pa do sada, pa sam čuo da je najbolja strategija lajkovati apsolutno sve što postuje, znaš kako kažu , ne jebe lep..“
14. „Ma pao je u depru u poslednje vreme, plašim se da ne krene stranputicom i počne da vari i pije svaki dan ,pa je to moj vid podrške“
15. „ Psiholog mi preporučio da širim altruizam,pa lajkujem pozitivne statuse i  to će mi mnogo pomoći u ličnom razvoju.“
16. „Svi misle da sam hejter i cinik, za inat ću da im lajkujem statuse da dokažem suprotno"

I  poslednje i najmanje verovatno  „Kakav kul status i ja bih ovo napisao/la, rispekt i lajk o od mene“

Koji god od ponuđenih je vaš izgovor za lajk , mislim da bi celishodnije bilo pogrenuti neku fb inicijativu i privoleti prokletog Cukerberga koji nas je i uvukao u čitavu problematku da uvede komandu „HEJT“. Psiholozima manje posla, manje agresije na ulicama, utakmicama i gradskom prevozu.

P.S. Sami statusi su jedna veoma kompreksna tema, pa moram da obavim ozbiljniju ekspertizu, u međuvremenu se potrudite da iz nekog razloga lajkujete ovo :P.

 

Fejzbuk kodeks – II DEO

GENERALIJE (na ne kažem genitalije)- šta si, ko si , odakle si ?

Kada kažem generalije zbog profesionalne deformacije mislim na mesto rođenja, prebivalište, zanimanje. U slučaju fb-a tu su i nezaobilazni rilejšnšip status i političko i religiozno opredeljenje i ubeđenje.

Na osnovu deljenja pomenutih podataka u fejzbuk zajednici su se izdvojile sledeće grupacije:

1. NIŠTA. Postoji nemali broj ljudi koji od osnovnih podataka ne unose apsolutno ništa osim imena,prezimena i eventualno pola. Oni se 3puju da će šerovanjem osnovnih podataka o sebi „ugroziti svoju provatnost“ . Nije mi jasno kako nisu procesuirali činjenicu da je samim otvaranjem fb naloga otišla i njigova privatnost. Ovo su po pravilu ambivalentne ličnosti koje žele da budu prisutne i špiuniraju i prikupljaku informacije o drugima, a za uzvrat ne daju ništa, što nije u skladu sa fb-etikom i jednakošću davanja i deljenja. Ne možeš o drugome na fb-u videti više nego što i ti sam deliš. Topla je preporuka da ovakvim primercima ograničite pristup vašem profilu, fotografijama i ostalom.
2. NAJOSNOVNIJE. Najveći broj fb populacije. Kod ljih nećete videti da li su u vezi i sa kim, gde su trenutno i šta rade. Obično im samo stoji u koju su školu išli ili koji fakultet završili. Svoje generalije ažuriraju jednom do dva puta godišnje. Ne bave se preterano njuškanjem tuđih profila. Nemaju poriv da se svete i dokazuju bivšim prijateljima i ljubavnicima. Drugi ih smatraju za prilično dosadne. Neki čak misle da su fezbuk neopismenjeni.
3. ČUDNE, BIZARNE I LAŽNE. Takvi su u vezi sa svojim ortakom ili kućnim ljubimcem istog pola,rođeni u Zimbabveu, žive u Kambodži, rade na Madagaskaru, a završili su nekakav advertajzing ili menadžment na Super uber modern Koledžu u JUESEJ-u. Bave se privatnim biznisom. Politička i religiozna opredeljenja su im takođe izmišljena i diskutabilna. Pate od manjka samopouzdanja, pa misle da će kićenjem svog profila nelogičnim i neistinitim informacijama privući nečiju pažnju i akobogda zainteresovati nekog pripadnika suprotnog pola. Obično pripadaju grupaciji 2. iz prethodnog teksta. Svoje generalije relativno često menjaju i svaki put su im unosi sve besmisleniji, da ne kažem bedniji. Predmet su podsmeha prve grupacije, a druga ih ne shvata ozbiljno.
4.  TO SAM ŠTO SAM I TIME SE PONOSIM. Kod njih nema vrdanja, sve je korpus delikti. Čim nađu novog partnera menjaju status, čim se zakomplikuje „Jovo nanovo“.Kad otputuju obavezno dan ranije ažuriraju podatke.Spotuju se kad god sednu na kafu (obično su to neki „top“ kafići – strahinjići) Političko opredeljenje je najčešće stranka za koju zaista glasaju i redovno ona koja je na vlasti. Ništa u životu nisu uradili a da to nije ušlo u sistem fejsa. Drugima su dosadni. Dosadni je preblaga reč , pre iritantni. Najčešći komentari na iste: „kretenčina, zabole me dupe što za vikend ide kod babe u Rumu“, „kada će ova idiotkinja da prestane da menja tipove“ , „ koga bre iteresuje se da li si kršten, da stvarno jesi ne bi maltretirao ljude glupostima svaki dan“, „ako mi još jednom izađe novo radno mesto ovog debila ima da ga blokiram“ , „onaj majmun me toliko smara sa svojim fesbuk baljezgarijama da ima da ga iskuliram sledeći put kad se sretnemo na ulici“........ - add to blocklist, ekskomunikacija obavljena.

Poruka i savet za kraj: U svemu treba naći meru, pa i u deljenju svojih ličnih podataka sa ostalima. Imajte na umu da su zloupotrebe česte i veoma bolne.

Do sledećeg viđenja !

P.S. U sledećoj epizodi - Razlozi "lajka".

Pravilnik o radu na fejsbuku i kodeks profesionalne fejsbuk     etike I deo 

 Kakvo kod da vam je zanimanje ili radno mesto, pozicija ili status, obavezno vas upoznaju sa gore pomenutim pravilima, da se nedajbože ne opustite i da ne počnete raditi nešto što se može okarakterisati kao čudno, bizarno i nenormalno, bez obzira što je to nešto u većini slučajeva novo, drugačije i osvežavajuće.

U tom smislu, pade mi na pamet da se iz posmatranja i promatranja određenih aktivnosti i postupaka koje vi, vaši prijatelji, fejsbuk prijatelji, „ko je ova budala“ prijatelji i „ovog frika držim među prijateljima samo da se smejem“ prijatelj, činite skakodnevno; može izvući skup pravila. Ta pravila nas neretko dovode i do različitih predrasuda o ljudima.

Pa da počnemo.

Pravila u pogledu osnovnih generalija- lično ime:

 1. Ko svoje ime i prezime piše ćirilicom je kod fesbuk zajednice okarakterisan kao bolesni nacionalista, vođa navijača u pokušaju, član ili potencijalni član neofaši-naci pokreta (čitaj obraz, 1389, dveri (ups , to je sad registrovana stranka) i sl). Osoba ženskog pola koja čini isto je ili ugnjetavana devojka gore pomenutog ili bolesno opsednuta potencijalna devojka. Moguće da joj je otac pop ili tome slično pa ima porodično breme da širi i promoviše pravoslavlje i patriotizam.

2. Ko pored vlastitog imena ima „duhoviti“ prateći nadimak koji sadrži više od dve reči (od kojih obično jedna nije na srpskom jeziku) je osoba koja je od završnih razreda osnovne škole bezuspešno pokušavala da se istakne kao kul i zajeban lik u društvu. Ta tendencija ponašanja se nastavila i u srednjoj školi sa pokušajima da se drugima koji ga ne poznaju ili slabo poznaju izdaje za jebača-presretača ili urbanu gradsku facu. Kako ni to nije urodilo plodom , te se izmišljeni „kul“ nadimak nije ustalio i proširio kod šireg kruga od dva najbolja druga ,otkrićem fejsa pripadnik ove grupacije je doživeo svoju renesansu. Vrhunac njegove satisfakcije je bio kada ga je riba na koju se potajno ložio oslovila „kul“ nadimkom na 5 godina mature, sa komentarom, to sam videla na fejsu. Ženski pripadnik ove grupacije je bila bubuljičava, sa viškom od par kilograma i nebitna. Njena inteligencija i duhovitost tokom srednjoškolskih dana nepravedno nije dolazila do izražaja. Na faksu je smršala,naučila da se šminka, konačno našla dečka i još konačnije skinula mrak (obično veza od mesec –dva), pa su ju je novonastala situacija dovela do prividnog samopouzdanja pomoću kod se okuražila da se baci u promet.

3. Ko ne drži vlastito ime već pseudonim zabavnog karaktera trudi se da sebe ubedi da je fejs jedna velika sprdnja i zajebancija, da je on totalno iznad toga i da ga ne zanima da li će ga prijatelji iz relnog života pronaći na fejsu, još bolje da ga niko ne nađe. Šatro! Obično pošto ga drugi ne nalaze on/ona provodi dane i sate pronalazeći sve ljude sa kojima se ikada u životu upoznao ( računa se i pogledao). Stalno priča da je u fazonu da izbriše nalog , ali nema vremena jer je radnim danim apreviše aktivan na drugim društvenim mrežama, a vikendom izlazi i pati od mamurluka , pa nije u stanju da se bavi teškim temama. Kada shvati da njegovo foliranje u vidu inkognito fejzbuk naloga nije urodilo plodom, stavlja svoje staro dobro pravo ime i nada se na će nadoknaditi propušteno.

4. Ko se na fejsu potpisuje tuđim imenom ili prezimenom, obićno nekih ultra popularnih muzičkih , filmskih ili istorijskih heroja, individua je koja u osnovi nije baš sigurna u sopstvenu individualnost. Ne želi da iko ikada poboguzaboga pomisli da je ograničen i plitak. Obično se loži na svetske zavere, Weltschmerz, hipstere, umetničke filmove I indi muziku ali to nikada eksplicitno ne ističe. U principu voli “sve što vole mladi” ali ni pod pretnjom smrću to ne bi priznao. Izlazi po popularnim klubovima tipa thub I plastik, ali kada ga neko drugi pita “stalno je u Bigzu.” Za druge pati od nedostatka slobodnog vremena, pa zato nije previše aktivan/na, a u suštini je prevelika mrcina da bi se bavio/la i besmislenim, a kamoli smislenim aktivnostima.

5. Ko na fejsu (jer je na kraju krajeva to i ideja ) drži samo ime i prezime, ne zanima ga preterano da ga drugi shvate drugačije od onoga što jeste. To je , što je i nema potrebu za samopromovisanjem i privlačenjem pažnje. Neki iz ove grupacije se često razmišljaju da dodaju nekakav nadimak ili lažno ime , ali se plaše od reakcije fejsbuk zajednice, pa onda to i ne čine.

6. Ko na fejsu pored imena drži i svoj opšteprihvaćeni nadimak osoba je koja ima potrebu da se izdvoji i da je drugi lako pronađu ( zamislite koliko je vremena potrebno da neđete vašeg ortaka npr. Marka Petrovića). Obično je nostalgična za prošlim vremenima i ljudima, i volela bi da je svi bivši prijatelji,neprijatelji i partneri nađu i eduju. Svoj pošteno zarađeni nadimak smatra za neodvojivi deo svog karaktera. Gnuša se ljudi koji bez pitanja isti kradu i koriste. Bliži poznanici je smatraju za kul i dugovitu personu, a ostali za isfoliranog, a neretko i ničim izazvanog nametljivca. Sva sreća pa ga/je ti ostali preterano ne zanimaju.

7. Ko na fejsu za ispisivanje imena koristi „W“ „CH“ „SH“ „XY“ je obično maloletna osoba. Ako je u pitanju ličnost koji poseduje punu poslovnu sposobnost, dijagnoza mu je ograničena moždana sposobnost iliti moždana devalvacija. Kada je u njegovom životu na red došla mentalna trazincija, pobegao je sa časa, kao što je ceo život bežao iz škole. Shvatio je da će korišćenjem pomenutih kartera u svom ličnom imenu najlakše stići do redovnog seksa (kakvog takvog, penetracija je penetracija) jer je za devojčice koje su mlađe od njega za najmanje jedan olimpijski ciklus prestiž biti u društvu jednog takvog „iskusnog vuka“. Pa kako da propuste priliku za novu lekciju o pružanju orala, koja im se ne pruža tako često jer njihovi drugari iz škole o tome „nemaju pojma“ pošto su suviše zauzeti PESOM i FIFOM (namerno velikim slovima). O punoletim ženskim pripadnicima ove grupacije se neću usuditi da komentarišem. Ne bih da me optuže za govor mržnje.

Prva epizoda zavšena, hvala na pažnji i doviđenja. Ne menjajte blog, na pravom ste mestu. :P

P.S. Oprostite na slovnim i eventualnim gramatičkim greškama, ovo sam pisala na pauzi te sam bila prilično vremenski ograničena.