ZATO ŠTO STE NADRKANI, ZATO STE I SAMI

Poslednjih dana, nedelja, meseci i da ne lažem godina počela je prilično da me smara sledeća izjava: „Ne mogu da nađem normalnog tipa, svi su skotovi koji samo hoće da jebu“ i iz suprotnog tabora „ Ne mogu da nađem normalnu ribu, sve su praznoglave drolje“

I tako dolazimo do dobro nam poznate situacije u kojoj po kafićima, klubovima i splavovima imamo dva suprotstavljena tabora, dve večita rivala, ljuća i od navijača Partizana i Zvezde, dakle mušku i žensku ekipu. Oni se mrko gledaju, dugo odmeravaju protivnički tabor, smišljaju pobedničke strategije što unutar grupe, što pojedinačno, ali do verbalnog, da ne kažem fizičkog okršaja dolazi retko ili nikad.

A šta imaju od toga. Ništa. Veliko ništa, pretvoreno u dugo taloženu i održavanu emotivno- seksualnu frustraciju. Naime, ne znam da li ste ikada primetili, odnosno obratili pažnju ali naboj nekanalisane seksualne energije kada se uđe u prosečan beogradski klub je toliki da može da uguši one sa manjkom živaca za ljubavne igrarije, a da se ne lažemo i ovim jačim pripadnicima i jednog i drugog tabora stvara specifičnu vrstu nelagode. Awkward situation, što bi rekli Ameri.

I sad je glavno pitanje kako rešiti ovaj veliki problem. Kako izaći iz tabora, kako ostvariti kontakt, kako se upoznati, kako flertovati, kako započeti vezu i kako tu istu vezu pokušati održati.Pitanja je mnogo, a odgovori su polovični.

Usled opisane prevelike tenzije i pritiska reakcije mnogih nisu baš sasvim u skladu sa zdravim razumom. Iz tog razloga smo dobili mnoge „preponosne singlaše“ koji su šatro oduševljeni svojom samoćom i singl statusom i koji svakodnevno sebe ubeđuju da su otkrili toplu vodu time što su naučili da plivaju leptir stilom u moru singl sveta. Duboko u sebi, ti isti „preponosni singlaši“ mrze svoj dugogodišnji status i imaju neizdrživu želju da ga promene.Ali oni nastavljaju da obmanjuju sebe čestim  pljuvanjem na sve parove iz svog okruženje, a najviše im smetaju ovi što se ljubakaju i navatavaju po kafićima i ulicama. Smatraju ih za patetične i ljigave. A kao što sam vec implicirala, duboko u sebi bi voleli da budu u istom filmu. I jako lako bi se navikli na držanje za ruke, cmakanje i izjedanje zajedničkog sladoleda. To naravno ni sebi ne smeju da priznaju (ni u snu) te glume velike hejtere, hipstere, šmekere i ribe, ulaze iz kombinacije u kombinaciju i lupaju recke. Sranje priča ako mene pitate, ali nažalost istinita.

Prelazimo da drugu grupaciju koja u vezi nije bila u najboljem slučaju od brucoškog doba, pa je čitavu situaciju prihvatila prilično fatalistički. I muške i ženske pripadnike ovog tabora možemo prepoznati prema istoj osobenosti: OČAJ (!!!) koji može da se namiriše i ako su kilometrima daleko. Oni su drastično srozali sve svoje kriterijume i traže bilo šta. Iz istog razloga prolaze prilično loše kod suprotnog pola (bez obzira na što imaju sve druge kvalitete ), jer svako iole normalan u njima prepoznaje „ljubavnog psohopatu“. Vezuju se posle prvog dejta. Šalju vam 30 sms-ova na sat i zivkaju 5 puta dnevno. Posle četvrtog izlaska vas upoznaju sa mamom, a ako izdržite do desetog široj familiji objavljiju svadbu. Oni se nikada neće zaljubiti u vas, već u napunpanu ideju veze koju su višegodišnjim idealizovanjem doveli do nivoa bajke o uspavanoj lepotici ili pepeljugi. Nepošteno bi od mene bilo da preporučim bežanje od ovakvih ljudi, ali svaka saradnja sa njima je izuzetno naporna iz razloga što gaje iskrivljenu sliku ljubavi i sveta, koju kao i zaraznu bolest mogu preneti na vas

Dolazimo do treće kategorije samaca, u koju spadaju svi oni sub, kvazi i nadri depresivni ljudi koji su nezadovoljni svojim životom, porodicom,prijateljima, državom, a koje sam obrađivala u mnogim mojim postovima (u svetlu drugačije tematike). Oni ne žele da prihvate da ikako i ikada mogu biti u srećnoj vezi. Na neki način mrze i kinje sebe, pa iako podsvesno kao i svi mi  žele da se upuste u vezu, smatraju da nisu zaslužili i zavredeli da im se dogodi ta vrsta sreće jer nemaju adekvatan posao, porodičnu ili finansijsku situaciju, te smatraju da nisu zaslužili da im u bilo kom segmentu života krene na bolje. Oni su prosto genijalni u smišljanju svih mogućih nadrealnih razloga protiv vezivanja i veze. Takvo stanje potraje dok ne pređu na viši stupanj emocionalne zrelosti, što se kod nekih desi pre, a kod nekih mnogo, mnogo kasnije.

Takođe, dolazimo do onih sa previsokim kriterijumima. Oni u glavi već imaju sliku koje visine, težine, boje očiju i frizure treba da bude idealni partner. Šta treba da oblači, čita, sluša , jede i gde da izlazi. Kako treba da priča, i kakvi da mu budu životni stavovi. Do tančina su zamislili tog idealnog partnera i neće da odstupe od datih kriterijuma, a sami ne poseduju ni polovinu kvaliteta koje traže u drugom. Ali u njihovom izvitoperenom svetu smatraju da im sve to po prirodi stvari sleduje. Čim svom potencijalnom partneru pronađu i mogućnost mane ili nečega što nije onako kako su zamislili grdno se razočaraju, nastavljaju dalje i kao Švaba tralala ponavljaju priču: „Kako nema nikog normalnog u ovom gradu“. Pa naravno da nema, kad ne znaš da gledaš!!

I stižemo do rešenja problema, kojeg kao što sam rekla nema. Svako mora da nađe svoje, ali pre potrage se potrudite da relno procenite (ne kažem podcenite!) svoje želje i mogućnosti. Ne očekujte filmsku priču. Jebiga, zatrovao nas Holivud, ali većina tih stvari se ne dešava u realnom životu. Devojke, svi isprazni ženski časopisi vam pričaju, pa da kažem i ja: namrštene i nadrkane nikada nikog nećete naći. Budite ljubazne i kulturne i prema onima koji vam se ne sviđaju i koji to ne zaslužuju. Zbog vas, ne zbog njih. Ogorčenost i ozlojeđenost, a najviše nadrkanost stvara bore na licu od kojeg ćete biti ružne – naučno dokazano.

A vi muškarci, probajte malo da ispoštujete devojke. Naravno da nisu sve ribe po difoltu drolje i naravno da su imale seksualne odnose pre nego što su vas upoznale (pisala o tome). Priđite, probajte i nemojte vređati i ponižavati ako budete odbijeni. U muvanju sujetu treba ostaviti kod kuće, a sa sobom poneti samo dobro raspoloženje. I za ime sveta prestanite sa tim negativnim, mračnim i nadasve glupim razmišljanjem, pa pametni ste ljudi (čim čitate moj blog :D) . Osmeh na lice! Pozitivan stav! Vedro razmišljanje! IMA NORMALNIH LJUDI !!!! Ponavljajte to dok ne utuvite u glavu. Svuda su oko nas, samo im treba dati šansu.

Volim vas puno.. Uživajte u današnjem nevremenu !!!!

IT’S MORPHIN TIME!!

Pre nekoliko dana počeh da razmišljam o svim serijama koji sem revnosno pratila kao klinka. Kad si mali, sve to što upiješ preko “zabavne kutije” mnogo ozbiljnije shvatiš. Vežeš se za likove I trudiš se da živiš njihov život. Serija ti postane nešto kao član porodice. Šta to nisamo propuštali, zbog čega smo se tukli, svađali, sklapali klanove, I koliko smo normalni ostali posle svega toga videćete u nastavku:

(ovog puta ću se koncentrisati na strane serije)

1. NINDŽA KORNJAČE

Koliko me sećanje služi, ovo je bila prva serija koja mi je postala veran drug. Počela je da se emituje dok sam još bila u vrtiču, oko 7 uveče radnim danima. Sećam se da sam je gledala iz kreveta uz večeru. Mama mi je rekla da su glavni junaci dobili imena po nekim znamenitim slikarima, koji mi u tom momentu apsolutno ništa nisu značili. Ja sam volela Mikelanđala jer je bio najduhovitiji I najbuntovniji od ekipe. Splinter, veliki učitelj me je po malo plašio. Ejpril mi je bila dosadna, a najviše u kombinaciji sa vernoj joj drugaricom Irmom. To su bile prve “kornjače” pre nego što je Sekač postao Šreder.

Sećam se I Bibopa I Rokstedija, I znam da mi je ponekad bilo žao I ako su negativci što izvuku deblji kraj. Tada mi je pica bilo omiljeno jelo. Žao mi je što nikad ne svratih do Dimenzije x.

Šta smo naučili: Možeš živeti u kanalizaciji,jesti isključivo picu I biti ultimativno kul lik.

2. BEVERLI HILS

Oni su bili okoreli buržuji koji nisu imali pametnija posla od međusobnog muvanja, bežanja od kuće, eksperimentisanja sa alkoholom I poremećaja u ishrani. Sa najboljom ribom (Keli) se naravno svi druže I cmaču, ali joj potajno podmeću nogu I spletkare. Štreberi zauvek ostaju štreberi, bez obzira na imovinsko stanje. Rođeni brat I sestra se nikako I nikad ne slažu. Preterano bogatstvo je obrnuto proporcionalno sa dobrom zabavom I kreativnošću. Roditelji koji nemaju vremena za svoju decu, koja na kraju izvuku deblji kraj. Šminka u kombinaciji sa površnim odnosima daje ispodprosečnu seriju na koju mogu da se lože samo Ameri.

Šta smo naučili: Ne jebe lep nego uporan (večito rivalstvo izmađu Brendona I Delana) I ako nisi najbolja riba, moraš biti najgori skot.

3. MOĆNI RENDŽERI

It’s morphin time. Zordan zove. Iskreno ne mogu da se setim svih živih kombinacija boja i moći koje su imali, samo se sećam da su žene bile roze i žute (gle čuda), da im se „učitelj“ zvao Zordan i da je bio u formi nekakvog duha, da pravda pobeđuje. Sećam se i „glinanih“ koje rendžeri sjebu za 5 minuta, a služe da opstruišu rendžere. Najbolji frajer je bio Tomi, imao je dugu kosu vezanu u rep, a ja sam želela da budem Kimberli (oni su valjda bili u vezi ili tako nešto), ali sam u podeli uloga, nekako uvek bila ona druga, što me je jako frustriralo. Nisam dugo pratila ovu seriju. Znam i da je postojao neki album sa sličicama, koji me nije posebno zainteresovao obzirom da je postojao za svaku iole popularnu seriju, kao navlakuša za bacanje para (jer kako odbiti da detetu kupiš 3 kesice sa sličicama).

Šta smo naučili: Pravda uvek pobeđuje i možeš da budeš najbolji frajer čak i sa dugom kosom.

4. ČUVARI PLAŽE

Ko je rođem osamdeset i neke a ovu seriju koju je „pink“ besomučno puštao i reprizirao nije gledao, sigurna sam da laže. Čuvari plaže nisu serija, to je institucija. Mič Bjukenon je i dalje heroj. Koliko sam čula, spasio je neke ljude davljenje i na Adi. Ova serija kao da je smišljena je da na najbolji mogući način ispromoviše L.A. i njegovu gradsku plažu gde verovatno ne postoji osoba koja se utopila. Takođe smatram da su od ove serije starlete dobile zanimanje, pa tu imamo sijaset polutalentovanih „glumica“ od Pamele preko Karmen Elektre koje su briljirale u crvenom kupaćem kostimu. Uslov da se prođe kasting je pretpostavljam što veća kubikaža silikona u grudima.

Šta smo naučili: Nema šanse da se udaviš ako imaš silikone, i devojka koja ima sise manje od trojke nije devojka. Otud i pojava silikonskih pevaljki u Srbiji. Da nije bilo Čuvara plaže, ne verujem da bi ih imali u tolikom broju sa tolikim obimima.

5. NJENO VELIČANSTVO KASANDRA

Kao inicijalna kapisla budućeg višegodišnjeg ispiranja mozga španskim jezikom i ispraznom tematikom pojavila se Kasadra. Kako smo tada bili država pod embargom i sami smo imali previše svojih tužnih priča te je situacija obećavala plodno tlo za neviđenu i do sada neprevaziđenu popularnost serije na stranom jeziku u Srbiji. Život je stajao kada počne Kasandra. Pisale su se peticije da se oslobodi optužbi, kada joj se sudilo. Njena tužna priča pogađala je skoro svakog stanovnika države Srbije. Ispričana u više od 100 epizoda (jer se u manje ne može snimiti latinoamerička serija) svaka je držala pažnju kao da je prva. Čak i reprize su beležile rekordnu gledanost. Seriju i likove  nemam vremena da detaljnije da opisujem, ali verujem da je se barem kroz maglu sećate. Pamtim i da je dolazila da se upozna sa srpskim fanovima te su je dočekivali kao Batu Životinju u Kini.

Šta smo naučili: Možeš da budeš ciganka, pa da otkriješ da si bogata naslednica i dobro se udaš.

6. NESTAŠNE GODINE

Ovo je definitivno najdraža serija iz moje mladosti. Ne moram da kažem da sam gledala i reprize. I ako su se likovi menjali iz sezone u sezonu, njihove životne priče su bile daleko realnije nego njihovih američkih kolega (Beverli Hils). Mnogi su došli i prošli ali sam ja dobro upamtila dvoje: Drezika i Anitu i njihovu ljubavnu priču punu peripetija. Scenu njihovog raskida pamtim kao da sam je juče odgledala i sećam se da sam satima i danima ronila suze posle te epizode. Mnogo dečaka je počelo da vozi rolere u Srbiji, po ugledu na Drezika, a nešto kasnije i da buše obrvu. Mnoge devojke su se šatirale, da bi ličile na Anitu. Ono što mi je u momentu  praćenja serije bilo jako čudno je da postoji neka država u kojoj tinejdžeri žive sami po kojekakvim skladištima adaptiranim u stanove, bez roditeljskog nadzora. Bilo mi je užasno krivo što tako ne može kod nas. Tkođe mi je bilo fascinantno što stalno bleje u kafiću , pa nisam mogla da prokljuvim kakva im je to škola i kad uče.

Sta smo naučili: Sve prve (prave) ljubavi su tužne i ako hoćeš da budeš bolesno dobar frajer, moraš da naučiš  da bolesno dobro voziš rolere.

To bi bilo sve od mene za ovaj put, nadam se da sam vas barem malo vratila u detinjstvo i mladost. Sebe svakako jesam..              

IZBOR NAJBESMISLENIJIH IZGOVORA ZA RASKID

Ljudi smo, pa sporadično uđemo u nekakve romantično-ljubavne veze. Iste se često neslavno završe, a retko pred matičarom. Neki su više puta bili ostavljani, a drugi se hvale kako su eksperti za izvlačenje I ostavljanje. Prvi korak u svemu tome je da smislite dobar izgovor, I odgovore na sva patetično-psihotična pitanja koja će vam ostavljena strana sigurno postaviti. Najlakše je kad ste već prešli u drugi relejšnšip pa vas zabole ona stvar kako će bivša ljubav da reaguje na raskid. Pred zajedničkim prijateljima ispadnete skot koji se popreko gleda I izbegava. Koliko ćete bizi iskreni u vezi novonastale situacije na vama je, ali iz nekog mog iskustva najbolje je priznati da je neko drugi u pitanju, jer ostavljena strana može dugo patiti I kompleksirati se misleći da vam nije dovoljno privlačna, zanimljiva I dopadljiva.

Najgore je prijateljima ostavljene strane, koji reč na r ne smeju ni u stanju najveće iskrednosti da pomenu. Jednostavno, tu niko nije raskinuo, “desilo se”.

Teško je uspeti u pravljenju kombinacija I mahinacija sa kime tu ostati prijatelj, kada ste dobri sa oboje. Ali današnja tema nije preživeti raskid najboljih prijatelja, već prozivka ovih bednika koji se kunu u izvikane fraze I ponavljaju ljigave postupke.

A evo I najbljutavijih izgovora I razvoja situacija vezanih za poganu reč “raskid”.

1. NIČIM IZAZVAN PREKID KONTAKTA/NESTANAK SA LICA ZEMLJE

Osoba volšebno nestane iz vašeg života. Jedan dan, kao što ste navikli, okrenete broj koji već uveliko znate napamet da bi vas sa druge strane dočekao ne glas vašeg divnog dragog već govornog automata: “Mobilni pretplatnik nije trenutno dostupan, molimo Vas pokušajte kasnije”. Ok, možda mu je iscurela baterija. Pokušate I kasnije, po preporuci automata. Jednom, drugi , treći, tridesettreći put, ali uvek isti glas I obaveštenje. Pozovete I na fiksni , a njegova keva se pravda kako nije kod kuće I ni ona ne zna gde je . Zajednički prijatelji ga takođe nisu videli nekoliko dana. Lik je jednostavno propao u zemlju. Posle nedelju dana se razbesnite. U fazi najgoreg očaja odlučite da ispred njegove zgrade dignete šator I sačekate “mušku svinju da se pojavi”. Posle nekoliko sati bezuspešnog špijuniranja posumnjate da se možda preselio u drugi kraj, grad ili državu.

Prođe još nekoliko nedelja a vi postanete još besniji I agresivniji. Kujete plan kako ćete mufljuzu namestiti batine čim naiđete na bilo kakav trag. Ali njega I dalje nema. Onda nakon nekoliko meseci čujete da ga je neko video negde. Promenio broj telefona, frizuru , način oblačenja I devojku (to znamo sa početka priče). Ponovo se bavite špijunažom, ali ga ne uvrebate. Posle mnoooogo meseci ga sretnete sasvim slučajno negde u gradu. Ako ste pametni lupite mu šamar ili prospete piće u facu (zaslužio je mnogo gore). Ali pošto ste odlučili da se ne spuštate na nivo bezobrazne šimpanze, odglumite nezainteresovanost, I ako ipak odlučite da se javite, pravite se da ste se najnormalnije rastali. Ovo je velika greška jer ponavljam mufljuz zaslužuje batine, a ako ne batine onda potpunu ekskomunikaciju bez mogućnosti bilo kakve prilike za pravdanje svojih postupaka.

2. NEDELJAMA ĆU BITI GOVNO PREMA TEBI, PA AKO IMAŠ I MALO ZDRAVOG RAZUMA SAM ĆEŠ ME OSTAVITI

Ovo je posebno omiljen metod većeg dela ženske populacije. Nemojte se odmah ljutiti, rade to I tipovi, ali žene to rade na mnogo perfidniji I posredniji način, pa žrtva godinama nije ni svesna ko je tu raskinuo I zbog čega.

Situacija je prilično jasna, pošto ste prevelika ‘čka da nekog ljudski ostavite i istrpite bes, patetiku, moljakanje i pravdanje, odlučite se da idete linijom manjeg otpora. Retko se javljate na telefon, još ređe odgovarate na poruke. Kad se vidite uvek ste nadrndani ili smoreni, i nikada vam nije do seksa. Trudite se da se viđate u većem društvu kako bi komunikaciju sa vašim već otpisanim partnerom sveli na minimum. Pravite planove za izlaske i more u sopstvenoj režiji, koji naravno ne podrazumevaju otpisanog. Sve u svemu ponašate se kao da niste u vezi. Žrtva takvo ponašanje neko vreme trpi. Pokušava da se prilagodi i dopre do vas, ali ubrzo shvati da ne može da obitava u takvoj vezi i teška srca se odluči na raskid kao jedino optimalno rešenje. Kada se to desi, vama padne kamen sa srca i krenete u slavlje. Ne treznite se 3 dana, izlazite u sve moguće i nemoguće klubove, kako biste nadoknadili propušteno. Dajete broj svakom iole normalnom frajeru koji vas startuje i uživate u stečenoj slobodi, dok žrtva u tami svoje sobe danima prelistava vaše sms-ove iz doba vrhunca vaše veze, plače nad zajedničkim slikama, i priseća se lepih trenutaka.

3. NIJE DO TEBE DO MENE JE

Onaj ko mi kaže da nije doživeo raskid tipa 3 patološki laže I sebe I druge. Svi smo ga preživeli, bilo da smo ostavljali ili bili ostavljani. Svako od nas je bar jednom iskoristio proverenu metodu, a za mene najdžukačkiju koja je izmišljena. Naravno, u ovu rečenicu verujem kao I u to da ćemo u EU ući sledeće godine , a da ćemo 2020 letovati na Marsu. Ne moram previše da objašnjavam, priča je sasvim jasna. “Nije do tebe.” Pa naravno da nije, jer da jeste ne bi raskidali. Ja sam kao divna, bajna I supersonična, a on je tamo neki jadnik koji ne ume da se sastavi sa životom I koji je svestan na mu je ceo escajg upao u o med što me je pronašao, pa ne zna kako tu situaciju da ishendluje. Mani me proseravanja. Šta bi radio da je dobio na lotou.( što mu dođe na isto). Sigurana sam da bi se jako lako I brzo snašao. Za sve lakoverne postavljam pitanje: Da li možete da zamislite da neko dobije pare (velike pare), padnu mu sa neba, I kada treba da ih uzme, kaže" ja ipak neću, nije do vas, do mene je , stvarno ne bih znao kako da se snađem sa ovolikom sumom."  Ne možete, naravno. Gorka istina u 99% slučajeva da JESTE do vas (ili do mene, kako god hoćete). Niste mu legli. Nije to to. I bolje tako da se kaže. Nismo svi ludi da očekujemo da se svaka veza završi pred matičarom I nije sramota priznati, već je sramota lagati ili uopšte ne pokušati. Za ime sveta, molim sve vas koji ovo čitate da ne koristite ovu otrcanu frazu. Budite muško I ako ste žensko (po polu ili karakternim osobinama, sve jedno je) I priznajte istinu. Više vas ceniti, I bolje ćete se osećati. I sami znate da je do te osobe. Uvek je. Budite blagi, taktični, ali pravični. Nije sramota.

4. NIJE DO MENE DO TEBE JE

Osobe koje raskidaju na ovaj način obično pate od kompleksa više vrednosti. Misle da su Bogom dani I da ne postoji taj partner koji može da dosegne njihov nivo. Imaju visoke kriterijume I još viša očekivanja. Uzimaju sve ,a  daju malo ili nimalo.  Partnera vole da kinje, ponižavaju, što u četiri oko što u društvu. Nikad im nije dovoljno dobar. Žale se na njegov izgled, stepen obrazovanja, finansijsku situaciju. Prete raskidom svakodnevno.

Žrtva za sve vreme trajanja veze živi u strahu. Često se trudi da se prikaže I pokaže boljim nego što zaista jeste. U tom poziranju I foliranju se I sama pogubi pa dugo posle ovakve veze ne zna ni ko je ni šta je. Ovaj raskid je možda najmučniji. Strana koja ostavlja pripremi kilometarski spisak svih bitnih I manje bitnih mana žrtve. Na kraju zaključi kako je on/ona dala sve od sebe da to sve prihvati ili promeni ali jednostavno ne može(“ to je jače od nje”). Eto, očekivala je da će se to promeniti I imala je strpljenja (čitavih nedelju dana) ali ne može sebe da muči. Strašno joj je žao (šatro) što I ako je na prvi pogled delovalo da su savršeni spoj I srodne duše, kasnije se ispostavilo da su u pitanju nepremostive razlike. Jednostavno nisu u istom rangu, I on treba sebi da nađe neku skromnu, ružniju I gluplju koja će sigurno da ceni sve njegove kvalitete (ako ih uopšte ima).

Žrtvi ovo rapidno sroza I ono malo samopouzdanja koje mu je preostalo. Sva sreća pa ubrzo shvati sa kakvim je kretenom bio u vezi, pa  zahvaljuje Bogu što ga je otarasio bede.

5. A ZAŠTO DA KVARIMO DIVNO PRIJATELJSTVO

Ne do' Bog da poverujete u priču o prijateljstvu. A onda vaš fantastični prijatelj krene sa klasičnim izbegavanjem u stilu mufljuza. Kafu pijete jednom mesečno. Čujete se najviše dva puta. Ne časi časa da vam ispriča najnovije ribolovaške dogodovštine I ako ga gledate sa suzama u očima I setom u glasu. On se neće zaustaviti, a vaš prijateljski odnos će steći sve elemente sado-mazohizma. Da bi izbegli neugodne I dramatične situacije, najbolje je da vašem , tada već bivšem dečku/prijatelju objasnite da nema šta da se družite sa njim, jer ruku na srce sigurna sam da imate dovoljno projatelja, a takav kvazi drug vam svakako ne treba.

Oprez: Postoji opasnost da se vaš drug u slučaju neuspeha sa suprotnim polom obrati vama za prijateljsko seksualno druženje. Ne nasedati na ovakvu vrstu manipulacije, jer je on taj koji je hteo prijateljski odnos. (radi detaljnijeg objašnjenja problema pogledati post o kombinaciji).

6. NEMAM VREMENA ZA VEZU

Koliko je meni poznato, dan svim ljudima na ovom svetu traje 24 časa. Neki su direktori velikih korporacija, imaju porodice I decu, neki su sportisti koji su non-stop na putu, neki rade po dva posla, neki čuvaju po šestoro dece. I eto, svi ti ljudi nekako nađu vremena za različite aktivnosti, a neki tamo mamlaz koji deset godina studira diskutabilan fakultet ili radi u kladionici od silnih obaveza I tereta života nema vremena za vas. U ostalom, ko još traži da mu se u svakom momentu posveti stopostotna pažnja.Nemam vremena je izgovor za “ne želim ovo”. Stvari treba nazvati pravim imenom. Možda je teško ali je I jedino ispravno.

I za kraj, kao šlag na ovu buđavu tortu zvanu izgovori za raskid bih da dodam jednu od najotrcanijih fraza: “Treba biti iskren”. Istina je da iskrenost često ume da zaboli I naškodi ali je dugoročno gledano jedini ispravan način za završavanje započetog I razbijanje tuđuh iluzija. Dodala bih još da treba biti taktičan I naći meru I način na koji ćete ispoljiti tu vašu iskrenost. Odrasli smo ljudi, I većina nas shvata stvari koje im se lepo objasne, zato drage moje drugarice I drugovi pamet u glavu I što na um to na drum. Više će vas ceniti, a manje mrzeti I žrtve I okolina.

Svako dobro :)

VELIKOISPRAZNI UŠĆAŠI

Rođena sam i ceo život živim u „getu“. U današnje vreme to može da zvuči pretenciozno i banalno u isto vreme, ali jebiga odatle sam i to ne mogu promeniti. Novi Beograd ima posebno mesto u mom srcu, blok je za mene centar sveta (kao što ste i mogli da saznate u nekom od prethodnih postova). I ne samo moj blok već ceo potez od Ušća (mislim na pravo Ušće,a ne ovu veštačku tvorevinu) do buvljaka. Tu su se dešavale neke za mene epohalne stvari.

Mi Novobeograđani smo sasvim lepo živeli do pre neku godinu. A onda otvoriše Deltu i napravi se neka besmislena gužva. Krenuše došljaci sa raznih strana da nam zagađuju okruženje.

Deltu sam nekako i progutala i naučila da živim sa idejom da će tu negde blizu mene postojati zgrada i horde ljudi koji pomamljeno u nju hrle tražeći svoju sreću.

A onda se desilo i “Ušće“. A ako mene pitate uz to ušće se i govno obesilo.

Nemož’ više da trčiš, voziš bajs, šetaš da da te usput ne izudara nekoliko zombija koji hipnotisani hrle ka svom hramu. U svaki tramvaj i autobus koji prolazi tuda, ni igla ne može da stane – do Ušća.

 Dugo sam odbijala da uđem u taj hram potrošačke religije, ali shvatih da je i meni ponekad potrebna nova haljina, cipele, a i da se tamo prodaje najbolji sladoled u gradu.

I tako i ja s vremena na vreme svratim do hrama, uzmem šta mi treba i pobegnem glavom bez obzira. Tamo se ne treba zadržavati duže od sat-dva ako vam je život i zdrav razum na prvom mestu. Količina ispraznosti i potrošačke groznice je do te mere prisutna, da vas od iste počnete da se gušite i da vas boli glava.

U jednom momentu shvatih da postoje neki tamo posebni ljudi, takozvani „Ušćaši“ kojima se život svodi na taj presveti hram. Tamo kupuju, jedu,  sede, upoznaju, druže, zaljubljuju ,  svađaju, takmiče , raduju .

Šta kupuju, jedu i gde sede to i sami možete da vidite , pa o tome neću pisati. U celoj toj priči najfascinantnija je socijalna komponenta presvetog potrošačkog hrama.

Toliko je postalo bitno kako ćeš se obući kad kreneš u Ušće, jer da se ne lažemo sigurno ćeš nekog i da sretneš, pa su tu prisutni razni večernji i scenski autfiti u sred bela dana.

Ničim izazvane sandale u sred zime i kojekakve čizme na četres’ stepeni. Kafa se tu mora obavezno popiti, ispred nekog od butika sa sve kesama na stolicama sa kojih vrišti logo.

Mislila sam da će sindrom kafenisanja u ušću zamreti u potpunosti zabranom pušenja, ali sam se gadno prevarila. “Ušćaše” u ispijanju fensi kafa I šepurenju kesama nikakva zabrana ne može zaustaviti. Da im zabrane kiseonik , sigurna sam da bi sedeli sa sve bocama, jer je kul blejati u ušću.

 Iste face za istim stolovima kafića, sa različitim kesama I kesicama, podrazumeva se. Nisi bio ako svi drugi nisu videli šta si I koliko kupio. Pegla se kreditna kartica, množi se minus. Roba se otplaćuje na rate I odloženo. U ormanu sve to pod konac složeno sa nedirnutim etiketama. To što će većina da jede paštetu pšodrigušu do kraja meseca I da puši krdžu, manje je bitno. Iskonski Ušćaši u svoj hram dolaze kreditiranim I liziranim novim kolima. Ne parkiraju se na parking mesdu daljem od dvadeset koraka od ulaza.

Žive za dan kad će ih prodavačica prepoznati I konobar doneti standardno. Deca im rastu udišući ventilisani vazduh I hraneći se kartonom iz Meka.

Ne znam da li je potrebno jedan ozbiljan potrošački sistem uspostaviti da bi ušli u EU? Možda nam je I to jedan od uslova. Broj šoping molova po glavi stanovnika na određenom prostoru ne sme da bude manji od 3? Da si se sećamo kako smo živeli kad smo za šoping morali da trošimo noge od Liona , do Kališa? Da li smo I tada imali potrebu da nemilice trošimo na nepotrebno? Da li nam u životu ključnu ulogu igra broj novih cipela I neisečenih etiketa? Koliko košta status Ušćaša I da li je vredno platiti cenu?

Na sva ta pitanja, odgovor možda ne znam, ali sam sigurna da ga znaju Velikoisprazni Ušćaši. 

Vidimo se ljudi, ali u Ušću teško da ćete me sresti (dobre volje)..

PULENI BLICA KOJI DRŽE DO SEBE

( OTVORENO PISMO BLICU KAO REAKCIJA NA TEKST SA 29. STRANE, IZDANJA OD 18. MAJA 2013.GODINE)

Jutros ustajem i poluotvorenih očiju bauljam do novina. Gledam naslovnu , štrecnem se od Ivana Smaranovića u društvu predsednika nam, sa čim i ako je prošlo godinu dana ne mogu da se  pomirim. Skrećem pogled u ugao, da ne gledam u katastrofu, očekivajući neku veću ali zabavnijeg karaktera u obliku Farme, neuspele Evrovizije ili Severine. Ali ne, tu se zagrcnem od prvog zalogaja doručka, prevrnem šolju jogurnta i šlogiram se (ovo pišem iz bolnice Sveti Sava, šatro). Kad sam uspela da dođem sebi pogledah ponovo uz vrištanje i sklanjanje od novina, iz daleka se usudih da proverim da li sam dobro videla. Otvorih stranu 29.  i imah čast da pročitam kratak interviju izvesne Mirjane Brmbote, žene koja drži do sebe (to je ultimativno životno dostignuće, ako nista znali).

A sad sledi ono najvažnije. Ko je dotična persona i zašto me je sve to toliko fatalno pogodilo? Dotična persona je četrdesetogodišnja gospoџa koja od dugog vremena i još duže frustriranosti što tokom srednje škole i faksa nije bila najbolja riba u gradu, kada je "uspela" u privatnoj i poslovnoj sferi počela da "piše" blog na temu mode. Naslovi tema su recimo "crvena fotelja" (?!?!?!) ili 10.000 pregleda, kao što možete primetiti prilično maštoviti i smisleni. Od varijacija su zastupljene bele čizme u svim mogućim varijantama i od svih mogućih veštačkih da ne kažem najlonskih materijala, plisirane/karirane suknje za koje sam mislila da su odavno i zasluženo pale u zaborav dok ih Maja Nikolić ponovo nije patentirala u VB-U. Zatim slede šimi cipele, model iz doba Spice Girls, fejk barberi ešarpe (znam da su fejk jer iz materijala vrišti sintetika, a  karo je totalno izvitoperen i kriv). Dotična svoje modne zavrzlame kombinuje sa scenografijom svih gradova koje obilazi tipa Budimpešta, Bratislava , Temišvar (embargo turizam na delu), a fotografije su kvaliteta i umetničkog dojma fejsbuk profilnih slika iz 2008. godine.Ovim putem pozdravljam cara koji ih je radio. Prateće tekstove ne mogu da vam dočaram ako ih ne citiram:

":* :* :*  U Srbiji se ljubi tri puta u obraz, otuda vam šaljem tri poljubca. Pravoslavni običaj koji simboliše Sveto trojstvo - Boga Oca, Sina Isusa Hrista i Svetog duha. Krstimo se ta tri prsta. A i takav je običaj. :)"- svaki komentar bio bi izlišan.

A ima i neke prateće tekstove koje kopi/pejstuje sa vikipedije.Kako li se samo dosetila. Sad stičemo dojam da je obrazovani esteta, što mora biti ako je neki kustos (dakle ako si istoričar umetnosti po difoltu imaš predispozicije da postaneš uspešan modni bloger, viš' ti to).

Vrtim ja taj njen blog, koji sam moram priznati  videla i ranije (izvesno vreme je predmet sprdnje u internet zajednici) ali reko' da se podrobnije pozabavim ako ću već da pišem nešto o tome. I onda stižemo do vrhunca i mog skakanja kroz prozor uz rečenicu "Boktejebo" (i ako boga bez dobrog razloga ne uzimam u usta, a kamoli u istoj rečenici sa "jebo"). Dakle,pripremite se,  stvar je ozboljnija od Doris Nygrin Bizetić i pijane Vendi i razrogačene Maje Nikolić . Gospoџa je u društvu umetničkih slika, znamenitih likovnih stvaralaca na temu obnaženih muških tela u kombinaciji sa penisima u erekciji.Priču prati odgovarajući autfit, podrazumeva se. Sto mu gromova, od ove moždane kontaminacije može da se poludi.

Sve bi to bilo u savršeno zabavno i u skadu sa prilikama da dotična nije dobila ozbiljan medijski prostor u najtiražnijem dnevnom listu. Kada kažem ozbiljan mislim da mesto na naslovnici na kome se obično pojavljuju Severina i Diva (što razumem jer od svake znam 3 hita i ako nisam u mejnstrim fazonu). A šta je sa onima (da ne budem pretenciozna i kažem nama) koji smo mladi, sveži, vispreni, kreativni u punom zamahu sa originalnim idejama. Šta je sa preslatkim modnim blogerkama koje mi svakim postom ulepšaju jutarnju kafu (Zorana, Vanja, Marina, Tamara, Branislava...). Te blogerke adekvatni medijski prostor (da ne kažem u Blicu ) teško i retko dobijaju. Jedino na šta mogu da računaju da će im naši dizajneri uputiti pozivnice za fashion week , da će ih pozvati na nekakva otvaranja butika i promocije kozmetičkih proizvoda. Ogrebaće se za par karmina, parfema i po koju majčicu i suknju. Ako neka bude imala sreće biće zaštitno lice nekog manje poznatog brenda i dobiti nekoliko proizvoda više. A zaslužile su daleko bolje, jer se trude cimaju i pre svega ZNAJU MODNO ZNANJE. Znaju da se fejk ne nosi ni tajno, a kamoli javno, kao ni bele čizme.

Šta ćemo sa ostalim blogerima i tviterašima koji imaju šta da kažu ali nemaju  gde osim na svom blogu i tviter nalogu. Ozbijni blogeri, i još ozbiljniji tekstovi, ali na žalost neće otići dalje od nekih prijateljskih i poznaničkih (eventualno fejsbuk) krugova. Šteta, tu ima šta da se pročita.

I šta ćemo na kraju krajeva sa mnom,? (da ne ispadnem licemerna pa da pitam Blic). Kome treba da platim, sa kim da odem na ručak, koju podvezicu da obučem (imam bolju od gospoџe), koje sise da izbacim ili koga da animiram svojim društvom . Izgleda da sve i dalje tako funkcioniše., pa eto ako nešto od toga uradim možda dobijem dva tri reda u blicu, da ne kažem interviju ili "nedajbože" sliku, to je za trenutno za mene domen naučne fantastike.

I za kraj da apsolviram da nam je trešerana stvarno postala duhovna hrana i hleb naš nasušni. Nismo samo ekonomski već i  kulturno i moralno devalvirali  odavno i ovo je samo pokazatelj koliko smo se duboko zaglibili u masni mulj šunda.

Ja  sam dete sa asfalta, bivši odličan đak centraške gimnazije. Nas je profesor likovnog na prvom času u prvom razredu naučio šta je kič, šund i pornografija (koja nema uvek veze sa koitusom vec može biti najrazličitijih formi ali je sadržina uvek ista).

I za kraj još jedna poruka Blicu. Masovna kultura je odavno prestala da bude kultura kada je postala masovna, a novinarstvo se srozalo i požutelo  u momentu kad su na naslovima počele da izlaze slike gologuzih starleta u boji i senzacionalistički koncipirani naslovi. (i da napomenem da nisam novinar već pravnik)

Živeli vi meni , mnogi uz šund i pornografiju, a nekolicina uz prave stvari koje mogu da se nađu ako znaš koliko duboko treba da kopaš.

I  još mi je ostalo da završim u atmosferi besomučnog repriziranja što televizijske serije, što životnih prilika u ovoj našoj banana državi. Pesma mog detinjstva, biografija mnogih i najbolji opis unutrašnjih borbi svih nas: Ja hoću život, bolji život, da ga zgrabim poput tigra,život nije dečja igra.. šta to vredi kad ne spadam u taj soj, jer život traži bolje ljude...verovatno neke kao što je Mirjana Brmbota.

BLOK, BRATE BRUKLIN! ŽIVINA-HIJERARHIJA !

Ja sam iz bloka. Born end rejzd. Volim svoj kraj i ako ga mnogi pljuju.

Centraši nas ne vole jer misle da smo huligani i ološ, a ovi iz prigradskih, ruralnijih naselja misle da smo duboko isfolirani lažovi.

Mnogi se plaše da svrate, da ne dobiju batine.Kazu da su im sablasni naši parkići i haustori. A i nisu baš sigurni šta je lođa, to samo novobeograđani znaju.

Neki dođu i prođu, zasvidi im se na momenat blokovski način života pa odigraju po koji basket, ispiju par piva ili popuše buksnu.

Neki nas stvarno zavole, pa bleje kod nas više nego kod kuće, vežu se za ljude i priču i oponašaju naše uličarske manire.

Ja nisam klasični blokaš. Nikada nisam bila onaj iskonski blokovski lik. Biću iskrena i reći da desetak godina nisam ni obitavala u kraju, te sam pozaboravljala mnoge face i priče , jer mi je zanimljivije bilo da blejim po vračaru i ostalim centraškim kvartovima. Ali sam se vratila, jer možeš da izbaciš čoveka iz bloka, ali blok iz čoveka nikad.

I tako ja, sa nekim centraškim iskustvom koje sam pokupila počeh u nekom momentu objektivno da gledam na blokaške pojave. Kao što ste navikli, ima tu više nekih kategorija koje se često prepliću. U nekim situacijama je prelazak iz jedne u drugu svakodnevna pojava, a u drugim nemoguć kao i odlazak na Mars na letovanje:

1. BLEJAČ BEZ IDEJE

Svi ga poznaju. Zadužen da čuva blok. Najčešće se sreće u grupi još jednog pripadnika ove sorte i nekoliko pripadnika blejača sa idejom (o tome kasnije). U ekipi mora da ima bar jednog istomišljenika da bi pred samim sobom bio u stanju da opravda takav status. Ne radi nigde, ne traži ništa. Faks je batalio posle prvog semestra na prvoj godini, a drugi nije ni upisao jer još uvek nije pronašao sebe. Pokušao da radi u više navrata, kad mu je trebala kinta za more, a matorci nisu hteli da mu daju, ali pre nego što je zaradio za autobusku kartu do Sutomora, batalio posao jer ne može rano da se budi i trpi nadrkanog šefa. Tada je shvatio da je more precenjeno i da u bloku ima sve što mu treba.

Pokušao da radi još koji put , ne bi li skupio keš za ljudski izlazak u centru, a i bilo ga sramota što se grebe od zaposlenih ljudi, pa reko’ da i on jednom plati ceh. Tada shvatio da je jako teško zaraditi za pošten izlazak poštenim poslom i odlučio da poveruje u to da su i izlasci precenjeni i nadasve besmisleni. U ostalom ko se ogrebao za bilo šta drugo osim za jeftino pivo u izlasku. A devojku i da hoce (a da se razumemo neće) u izlasku ne može da nađe jer pre svega takve devojke koje moš’ misliti izlaze ne može da isprati jer nema da im obrne turu, odveze kući I odvede na šiš posle splava.

Na osnovu svega izloženog, ovaj primerak je odlučio da mu je najednostavnije I najoptimalnije da ne izlazi iz bloka, pa tu obitava danima (preciznije rečeno noćima). Ruku na srce, tu ga nije sramota da se ogrebe za pivo jer to isto pivo pošteno zaradi čuvajući blok. Matorci ga ne smaraju jer je u blizini kad god zatreba. Jeste da nema prihode, ali nema ni troškove. Možda nema devojku, ali je od vremena I situacije pornjavu apsolvirao. Ponekad mu se omakne I posreći pa se povata na nekoj klupi u pola noći sa mlađom pripadnicom plišmax mačkare. Naravno to niko nikad nije video, te spada u domen blokovskih legendi.

2. BLEJAČ SA IDEJOM

On je bio dečko koji obećava, sa naglaskom na obećava. I tako je on izobećavao svašta sebi, mami , tati, bratu, bivšoj devojci, najboljem ortaku, ujaku, profesoru, a onda se udavio u vrtlogu svojih obećanja bez pokrića, svojih precenjenih mogućnosti I nerealnih ideja I rešio da postane blejač. Obično završi neku školicu, ali daleko ispod one koju je sebi obećao I namenio, a tu školicu razvlači makar 4 godine više nego što je za istu predviđeno. Nađe I neku šljaku, kojom naravno nije zadovoljan jer na istoj ga ne cene dovoljno I ne može da izrazi maksimalni potencijal. Devojku da nađe neće jer ko bi ga trpeo tako poluostvarenog I isfrustriranog. Razlika između njega I blokaša bez ideje je I što je ovaj duboko nezadovoljan svojim životom I često kukumavči ko neka žena, a svojim prenaglašenim sarkazmom I ogorčenošću najviše podseća na osamdesetogodišnjeg penzionera. Pljuje sve, od države do ćaleta. Bivše društvo otkači jer su to sve isfolirani poltroni kojima je sve palo sa neba ili ambiciozni karijeristi koji nemaju život.

Sa posla odlazi u parkić u kraju da ispuši buksnu I popije par piva, jer ne može na suvo kevi na oči I sebi na ogledalo. Kad završi ručak vraća se u kraj da dokrajči započeto. Obično je u nekim kres šemama sa klinkicama više godina mlađim od njega, koje lako fascinira svojim površnim obrazovanjem I već uigranim starterskim frazama.

Duboko u sebi vapi “DA SE NEŠTO DESI” u prevodu da mu Bog jedne noći u glavu prospe volju, pamet I priliku da sredi svoj život. Ubeđen je da će jednog dana ustati I život će mu se sam srediti,a problem je što godine prođu, a taj dan ne dođe.

3. KAMIONI-MILIONI, DVE FIRME OTVORIM , TRI ZATVORIM

Ima neku polu-školu. Svi sumnjaju u verodostojnost njegove diplome. Ali zato vozi glanc nova kola, kupljena na lizing I obavezno istim prolazi kroz blok, kad god mu se ukaže prilika, te trubi I pozdravlja koga god da sretne. Prvi kupi stan, naravno u kraju, oženi se nekom praznoglavom I nemom ali lepuškastom I prezgodnom mačkarom, koja ga bez reči čeka u kolima kad god izađe da se pozdravi sa starim ortacima.

Na njemu je sve firmirano, italian stajl, paćoti, serđo I dolče pederana. Poseduje najmanje dva mobilna telefona koji zvone unakrsno. Hendsfri u uvetu se podrazumeva, umesto minđuše koju je skinuo kada se uozbiljio I otvorio prvu firmu.

Svrati u kraj jednom mesečno sa gajbom piva, a neretko I dve(hajniken podrazumeva se). Donese  pljeskavice I ako mu niko nije tražio. Blejaču jedan je on idol I uzor. Čak je  razmišljao da ga pita da mu završi neku šljaku. Blejač dva ga organski ne podnosi, pa ga jedva udostoji prezrivog pogleda I obično baci par ironičnih komentara vezanih za njegove seljačke cipele od 300 jevreja, frizuru ili košulju (brate, znaš li kad se to nosilo, nisi u toku).

Pripadnik ove kategorije je najčešće bio najveći retard u društvu, slinav I zarozan do četrnaeste godine. Poslednji je skinuo mrak. Najgore je igrao fudbal. Bio večiti predmet sprdnje. A onda je nestao na 5 godina, I vratio se sa dve firme koje kako saznajemo posluju sa dobitkom (proverio blejač jedan na sajtu APR-a). Sredio se čovek, a da li su mu firme prave ili fantomske, diploma državna ili privatna manje je važno.

4. BIVŠA NAJBOLJA PIČKA U KRAJU

Svaka generacija ima jednu, a najviše dve (koje nikad ne obitavaju u istom društvu iz razloga većitog rivaliteta). Prva je obukla minić, a da to nije izgledalo droljasto. Prva je otkrila puš ap brus. Ima dobre noge I još bolje sise. Obično je šatirana, sa plastičnim ne predugim frenčom I blago kvarcovana. Bila je redovni posetilac najboljih žurki u gradu.

Sretali su je kad iz taksija izlazi izdrogirana esidima ili kserom. Ovacijama su je dočekivali I moljakali da izbleji malo u kraju I popije koje pivo sa starim drušvom. Ona baci dve tri dobre fore, popije pivo ali nikada dva. Posedi najviše pola sata I graciozno se pokupi uz zvučan kisić u obraz svakom ortaku, koji posle o istom razmišljaju tri dana.

Kada se pomenu ribe, svima je tiha patnja. Na keca bi je ženili, ali nisu njen nivo. Onda prođe nekoliko godina, ona se ugoji par kila kad krene da se skida sa vikend drogiranja. Skrati kosu, zaboravi solarijum I prestane da bude zanimljiva gradskim žurkama jer po pravilu dođu neke mlađe, slađe I sisatije. Na kraju se spetlja sa nekim starijim, zadriglim ali dobroćudnim tipom, koji je čekao na svojih pet minuta godinama iz prikrajka. U kraju je više niko ne vidi. Sledeći susret sa njom je kad kolicima šeta dete par godina kasnije.

5. DEŽURNA BLOKAŠICA (PLIŠMAX MAČKARA)

Obavezni autfit, plišana trenerka (bebi roze) i nike air max (što drečavije to bolje). Mlađa je nekoliko godina od pripadnika muške sorte blokaša i obično je nesrećno zaljubljena u blejača broj dva, pa zato satima, danima i nedeljama obigrava oko njegovog ulaza. Zna njegovu putanju napamet i često namešta da se „slučajno“ sretnu. Njemu u nekom momentu pukne film, pa iz dosade i seksualne frustriranosti  reši da upadne u kres šemu sa njom. Slabo je poštuje, a još slabije joj se javlja. Nju to sve mnogo boli, pa iz osvete pređe na drugog pripadnika iste sorte. Ovome je to zanimljivo do momenta kad shvati da nije ortaku skinuo ribu, već ga je otarasio bede,a onda je i ovaj brže-bolje otkači. Kad je i to snađe, ona u stanju očaja, pijanstva i naduvanosti pristane da se povata u parkiću sa pripadnikom prve kategorije blejača pod uslovom da niko nikad ne sazna. A onda padne godinu na megatrendi ili joj ćale ukine džeparac, pa se napije, naduva i završi i sa drugim pripadnikom prve kategorije, naravno pod zakletvom ćutanja. U nekom momentu njenog odsustva pripadnici blokovskog klana razmenjivajući lovačka iskustva pomenu mačkaru  i provale da je za Boga miloga sa svima bila. Tada im se prilično zgadi i da sve moguće načine pokušaju da je izbegnu i otkače. Obično u tome uspeju vrlo brzo, što zbog poljuljanog ženskog samopouzdanja i samopoštovanja, pa dotična pređe na suparničku blokovsku ekipu.

6. ĆORAVA LIKUŠA IZ POZADINE

Bila je vukovac. Upisala dobru školu. Nosila naočare ali zato uvek odvaljivala najbolje fore koje se prepričavaju (blokaši to nikad ne bi priznali pred njom). Niko je nije smatrao za ribu, više za ortaka koji svrati tu I tamo u pauzama od učenja, odbije buksnu, ali pocepa dva tri piva I filozofiju življenja. Baci tri dobra benda I dva ljudska filma koje ostali nisu provalili. Baci I kosku svima kad krene kući. Neke su patile od bubuljica ili viška kilograma. To je bila ozbiljna prepreka da postanu prepičke. A onda je nestala. Niko je nije ni video ni čuo. Prošla jedan dan kroz kraj, top sređena. Poslovna varijanta. Kosa na mestu, šminka savršena i moderne cvike. Ponovo odvalila predobru foru, odvezla ortake na šiš I platila ceh. Svi ostali bez teksta. Počeli da se raspituju po kraju. Sad bi da je žene. A ona se pojavi dva, tri puta godišnje I nestane svojim poslom.

Eto to su po mom mišljenju neke najzanimljivije I najzastupljenije kategorije. Odmah da napomenem da ne pripadam ni jednoj. Ja sam pozadinaš. Gledam, pratim, čudim se pa pišem. Pozdrav mojim blokašima. Volim vas sve. Vidimo se u parkiću na pivu..

ZAŠTO MUŠKARCI JURE KLINKE

Pre nekoliko nedelja sedim sa prijateljicama i kako to obično biva počesmo da polemišemo o muško-ženskim odnosima, vezama, današnjim muškarcima i ostalim varijacijama na temu. Nekako spontano i jednoglasno dođosmo do zaključka da su naši vršnjaci, pa i ovi godinu,dve, tri stariji poput neke epidemije koja se rapidno širi poprimajući neslućene razmere počeli da muvaju decu 6-10 godina mlađu i da ih nazivaju svojim devojkama što u prijateljeskim , što u javnim krugovima putem profilnih najsmejanih i zaljubljenih sličica i adekvatnih promena rilejšnšip statusa.

Tu sam se malo iznervirala, da ne kažem da mi je proradila staračka sujeta. Mislim, toliko imam gotivnih, lepih i uspešnih drugarica koji ne mogu da nađu normalnog, slobodnog i kulturnog decka. Svi ti neki o kojima smo pričali od njih beže ili su za nekakve kombinacije, mahinacije,ali naravno „NI ZA ŠTA OZBILJNO!“ naglašeno kao što je i napisano velikim slovima sa znakom uzvika.

More, marš tamo. Klinku dočekuješ kad beži sa matematike i radiš joj domaći iz engleskog. Diktiraš joj na bubicu ispite sa Megatrenda, a normalnu devojku blokiraš na  telefonu i prelaziš na drugu stranu ulice kad je vidiš. ZA IME SVETA, ZAŠTO!!??

I kako to obično biva, bacih se na istraživanje pa za rešavanje problema u pomoć pozvah najinfantilnije stvorenje koje poznajem,a koje je mojih godina. On mi ko iz topa odgovorio kako je to normalno, i šta se ja tu čudim i snebivam i kao tolko’ sam pametna da i sama zaključim, a ne da mu postavljam takva pitanja. Pa reci, jebemu, koji je trik?

„NE TRAŽE NIŠTA OZBILJNO“. Tu je počela da mi se odmotava čitava priča. Pa naravno, neće da se udaje sa 20 godina, tek je otkrila život. Treba da izlazi, putuje, pada godine na faksu, eksperimentiše sa seksom, drogom i rokenrolom, obiđe EXIT – e i Zrća, stigne do Amsterdama, šopinguje u Trstu i još stotine drugih trivijalnih i manje trivijalnih stvari.

A šta, mi starije devojke kao razmišljemo o udaji?!?  Ruku na srce, i teškom mukom ću priznati da je to istina. Nije da smo klasične udavače koje od jutra do mraka gledaju venčanice i bidermajere iako im svadba nije ni na dalekom vidiku ali negde podsvesno se o tome razmišljа. I zato se i traže „ozbiljniji“ tipovi, koji imaju šta da ponude. A ti „ozbiljniji“ su išlifovani da osete taj promil očaja i želju za udajom pa se ne daju upustiti u bilo šta ni približno ozbiljnom, jer su se zarekli ispred svete ikone FIFE, držeći džojstik, na nekom od klasičnih muških okupljanja da se „ženiti neće pre tries’ pete“.

Još jedan pokazatelj je ono prijateljsko pitanje vezano za pravac u kome nečija veza ide.

Pre pet godina pitaš drugaricu „Je l’ ti lepo?“ , a sada „Da li bi se udala za njega?“ Podsvest na delu, i dokaz potencijalne panike.

Drage moje starije devojke, ako već znate kako stoje stvari budite lukave. Nemojte ga pitati da li mu se neki drug oženio, ni da li razmilja o bilo kojoj reči koja počinje sa S(vadba) i B(eba), jer potvrdan odgovor dobiti nećete. Mnogo je bolje da podržavate njegovu bleju, cirkanje, otpadanje sa ekipom, odlaske u kladionicu i da vam bude „taaaaako slatko što je neozbiljan“. Pravite se i vi Englezi, pa 3pujte zezanje i vašar (ali ne preterujte opijanjem, penjanjem po šankovima i kupanjem u fontani u 5 ujutru, to je previše za svakog muškarca). Ne pitajte ga zašto mora baš svaku utakmicu da odgleda i ne zovite kad je u muškom društvu. I nikada, ali podvlačim NIKADA ne tražite da vam polaže račune. Možda je sve to Sizifov posao, ali po mom mišljenju jedini koji pali.

To bi bila moja ekspertiza na temu, nadam se da je poenta shvaćena. Prijatno, doviđenja..

LJUBAV TRAJE 3 GODINE

Ortak poklonio nekoj koleginici za rođendan knjigu. Begbedea, “Ljubav traje 3 godine”. Poklon je po mom mišljenju bio u skladu sa svime. Riba se izdaje za urbanu I gotivnu hipsterku, sluša indi I izlazi u KC GRAD. Oblači se retro, u svim bojama I oblicima, a u inostranstvu posećuje buvljake I seknd hendove, jer je to tamo normalno I kul, ljudi nisu plitki I materijalistički nastrojeni. Tamo je stav stil, a ovde joj se smeju što je drugačija.

Da ne dužim priču, riba se uvredila level “Odakle ti pravo da meni takvu knjigu pokloniš”. Kaže, to se kosi sa njenim stavovima o ljubavi I vezama. Digla dreku I frku I pretila ekskomuniciranjem mog ni krivog ni dužnog druga, koji je odradio ozbiljne pripreme pre kupovine poklona, jer gotivi devojku pa nije hteo da pokloni bilo šta.

Ona, hipsterka, pročitala naslov “LJUBAV TRAJE 3 GODINE” I prvu rečenicu “Ljubav je unapred izgubljena bitka” I is3povala teoriju zavere u smislu, ona je 3 godine sa dečkom,a ortak joj poklanja tu knjigu, znači hoće da raskrinka sve to I da je pojebe.

A ti hipsteri su prvi u zalaganju da knjigu prema koricama ne treba ceniti.

Epilog priče je da je ortak bio iznenađen I uvređen, a dotična poklonoprimačica sve to isto , pa na kvadrat . Više se ne druže I ne čuju, a ona kategorički odbija bilo koji kontakt sa navedenom knjigom.

Da se vratimo na temu, čitava priča me je navela na razmišljanje koliko I šta ljudi čitaju u današnje vreme. Pa sam sprovela anketu. Najviše se čitaju tvitovi I fejsbuk statusi, uhhh koliko je tu instant mudrosti na jednom mestu. Kontam da će uskoro moći I fakultet da se završava preko tvitera.

Zatim slede onlajn izdanja svih dnevnih listova, ali svakako je najčitaniji kurir. Nakon toga, ljudi čitaju vukajliju, tarzaniju I ostale portale šaljivog I zabavnog karaktera I tekstove od ne više od 600 reči koliko je najviše na šta mogu da se koncentrišu I usmere pažnju. Žene čitaju tračare I vanabijeve I kojekakve portale za ulepšavanje, zavođenje I horoskope.

“Čujem da pišeš blog, o čemu se radi?” pitao me ortak pre nekoliko nedelja, I priznao da su mu neki naši zajednički prijatelji rekli da to što radim na momente bude zanimljivo. Rekla sam mu da pročita , pa će skontati šta I zbog čega. “Joj ne mogu, ajde mi prepričaj, znaš koliko mene mrzi da čitam!?!?!?” Ja sam se stresla, sablaznula, rekla sebi kako takva osoba ne bi smela ni u ludilu I stanju psihoze da mi bude ortak, udahnula , izdahnula, pokupila se I za 5 minuta otišla kući. Jebote, da prepričam. Ne znam koja je dijagnoza dotičnih ljudi koje ne čitaju I ne znam kako žive, ali ima ih u nenormalnom broju I uskoro će I nama čitalački nastrojenima pomrsiti konce.

Onda I ja počeh da pravim retrospektivu svega što sam nekada čitala, što čitam I što planiram da pročitam. Kindle je doneo revoluciju u moj čitalački život i za mene se ta revolucija odigrala u potpuno pogrešnom smeru, tako što sam počekla da čitam neke šljamove od knjiga I popularnih nju ejdž filozofija I psohologija, za koje u životu ni 2 dinara ne bih bacila, ali šta je džabe I Bogu je drago, tako da se navukoh da nepresušni izvor gluposti te upadoh u taj vrtlog iz koga se teško izvući.

Počeh da čitam I neke polusmislene I polupismene blogove, za koje ranije nisam imala ni promil tolerancije, ali sad kad ih prebacim na kindli počeh da ih shvatam ozbiljno I da gubim vreme na gluposti (ali se tešim da je I to bolje nego gledanje VB-a I farme, iako mu na isto dođe).

Shvatih da je vrag odneo šalu I da mesecima (recimo 3) nisam pročitala ljudsku knjigu koja nije priručnik, udžbenik, zakon ili đubre I uzeh svoju redovnu dozu Radovana Nastića, koji je po ko zna koji put uspeo da me oduševi I inspiriše. Uzeh da prelistam svoju bibliju NAIVAN.SUPER, koju skoro da znam napamet I koja se raskupusala od slilnog isčitavanja I pozajmljivanja. Setim se Begbedea I utvrdih zaboravljeno.

 Ortak mi poklonio za rođendan novog Begbedeovog”Romantičnog egoistu”. Nisam hipster da se vređam, znam ko sam I šta sam I toga se ne stidim , a posebno mi je drago bilo što I pojedini prijatelji znaju da me pročitaju I daruju mi poklon u skladu sa tim. Jesam egoista I jesam romantična. I nije me sramota. Hvala mu.

I za kraj ovog posta ću samo da vam poručim da nisu svi egoisti romantični, da ljubav moze I ne mora da traje tri godine, da se često napravim da je sve uredu, da sam naivna

I da mi je zbog toga super. I da , čitam knjigu od korice do korice, čak I kad mi je dosadna, bljutava, besmislena I gadna. Pročitala sam 50 nijansi, nije da se ponosim, ali kad već o govnetu pričam, moram da znam koliko smrdi.

A šta vi čitate osim naslova.net I fejsbuk statusa(I mog bloga ponekad). Bolje priznajte sebi nego da se pravite da je sve uredu. Ljubim vas u knjige, vaša Dragička

UPALIM TVITER DA UGASIM DOSADU, NEKADA USPE A NEKADA NE.

A danas za vas odabrani tvitovi većinom moji.

Kako sam na tviteru početnik, nemojte očekivati previše

“Je l' iznajmljuje neko iPhone za slikanje u ogledalo?” by GINEKOLOG

Ne znam da li je gore da naletis na mali kurac ili na velikog debila, a najgore sto to dvoje obicno idu u paketu..

Ne saslusas me ali mi zato presudis.. sta si ti, Bog?!?

Što više bežim, to me više psihotičnih ljudi juri..Ustanovu da otvorim, pare da zaradim..

Muka mi vise od likova koji hoce nesto,a nece bilo sta, a ako nesto postane bilo sta,onda to sto hoce nece,a u sustini im se jebe za sve..

“Kako ko je upravu, pa ti naravno" i posle se pitaju zašto me svi vole..

Najjace je kad smo svi bili na svadbi i znali koja je mladozenjina bivsa riba, osim mlade, podrazumeva se..

“Jao i ovi jebači što su u fazonu “jebao sam 50 riba“ VAŽI SRCE POZDRAVI OBE.” By Ivy

Ćale i keva se dogovaraju oko nabavke za slavu,i Ćale samouvereno izjavi "Svecu cu da kupim na groblju, tamo je jeftinije"

“Soraja ne zna ko je Karađorđe, to je njen problem. Svi znaju ko je Soraja, to je naš problem.” By Srdjan Dincic

Ponestalo mi vina, ova cedevita u flasi od jutros ce da odradi poso'..

Kad popijem ja bih tako imao sex. Ili hranu. Jbga veceras hrana. By Unfuckable

Ja bih sad nesto , sto ce verovatno postati nista, ali i to buduce nista u ovom momentu zvuci prilicno dobro..

Privodjenje gajbi je precenjeno, seks je previse apstraktan, ljubav se prodaje za pare, a ja rokam tviter i super mi je..

Svi mi preko dves' pet kojima roditelji ostave praznu gajbu u dve etape godisnje, a nemamo koga normalnog da privedemo..

Psihicki sam se pripremila, sad mogu da uranim na neki sladoled..rostilj mi tezak za stomak po ovoj omorini..

Kad ti ne ide ni rakija ni pivo, uzmi pa posalji jedno 6 smsova tipu koji ti nece odgovoriti,a sutra kukaj drugarici da si dotakla dno

Neki ortak sa fejsa okacio sliku kako stoji u nekom muzeju ispred dve slike?!? Svaka cast care,sad mora da si kulturan!

Za neke ljude je akademsko kasnjenje ne manje od pola sata.. zato i nisu zavrsili akademije..

Kad hoces da ucinis dobro delo ugrizi se za jezik, tresni sebi jedan samar i monentalno prestani da razmisljas u tom pravcu.

Dosao S4 u Srbiju! Ako neko hoce da mi bude decko, zna sta mu je ciniti..

Uzdam te u svoj izgled. By Jesi li ti Bog?

Muvao se ortak sa nekom klinkom, nije znala ko je Al Paćino, kaže ne prati fudbal..

Sedne mi smarač za sto.-Konobar, donesi meni i devojci još jednu turu istog, šta piješ? - Sok od paradajza, usro' se dabogda!"

Za slike vasih vecera,cipela i zalaska sunca imate instagram i molim vas ostavite jedan fejsbuk na miru..

Da sam ranije otkrila tviter ne bih poslala onih 548 smsova od kojih me je jos sramota.

Kad cujem da neko kaze "ne dam na sebe" dodje mi da ga u isto vreme ispovracam, ispisam i poserem..

Previše je riba bez tipova za koje posmislim "Na koju foru ti nemaš dečka?"

 

Previše je tipova sa ribama za koje pomislim "Koji ćeš kurac sa njom?

 Kad će neko umesto kafe da me pozove na vino. Na terasi u sumrak.Crno ili belo, ne biram..

Ako vam se svidelo, zapratite me. I tamo sam dragichka..

JEDNA MLADOST, JEDNA PRIČA

Ljudi, matora sam. Sutra punim 27. Mislim da mi je vreme za neke kardinalne promene. Osećam se čudno kad pričam o nekom bivšem I kažem “Onda kad smo bili zajedno, pre desetak godina” Jebote, decenija. Sećam se osnovne škole kroz maglu. Više ne mogu da procenim koji je tačno razred bio kad prepričavamo dogodovštine. Gimnaziju sam upisala 2001 godine. U prošlom životu, jer postajem senilna. Trebalo mi je par minuta da izračunam da li je to baš tada bilo. Sećam se žurke iz 2001 godine, doček nove godine. Tražila sam slike da se smejem. Imala sam metalik plave spejs pantalone, I istu takvu šminku. Izgledala kao da sam krenula na maskenbal, ali tada bila ubeđena da sam strahovito kul. Četovali smo na ICQ-u I bili aktivni na yumetalu I chillout-u. Sad više niko ne posećuje forume. Ja više ne mogu da se setim šifre na prvom mejlu ni ICQ broja.

A taaaako bih želela da vidim arhivu svih konverzacija.

Našla sam svoj vokmen iz sedmog razreda I diskmen koji datira iz srednjoškolskih dana. Ne radi ni jedno ni drugo . Svoju preveliku koleckiju kaseta kupljenih u čuvenom Feliksu nemam srca da bacim, I ako me keva ne prestano pljuje I psuje što skuplja prašinu. Bila sam oduševljena samom sobom kad sam pronašla kasete sex pislolsa, exploiteda, biohazarda , bad religiona I rancida.

Svoje metal diskove čuvam u posebnoj kutiji. Kupljeni su kod SKC-a i nedeljom na berzi. Pustila sam Dream teather I sonatu articu pre neki dan I plakala jer me spucala nostalgija. Pušili smo KIM I Galuoises (crveni) I pili Zoffman pivo. Od đus votke se prvi put napijali, pa je posle toga niko više nije okusio.

Drug mi pozajmio strob za neku rođendansku žurku. Dan danas stoji kod mene. Razmišljam da ga za rođendan iskoristim I da pustim hitove moje mladosti.

Imam I Vans patike, prve koje sam kupila sa 15 godina. Nemam srca da ih bacim. Sećam se da je to bio neki pravi skejterski model koji smo imali samo Beban (Vukašin) I ja, a pošto je on bio neka faca u gradu, ja sam bila strašno ponosna na te patike, pogotovo kad smo jednom prilikom bili u istom društvu pa on prokomentarisao kako imam ukusa.

Tri dana sam o tome pričala. Bojila sam kosu u sve boje I nosila dredove. Oblačila se kao da sam pobegla iz cirkusa. Indijske šarene marame nošene preko pantalona.

Visili smo na akademiji do iznemoglosti. Ne sećam se da sam pripustila bilo kod iole poznatog Drum n Bass di džeja. U dom omladine se išlo na hc I punk, a u SKC na metal I rock. Ne sećam se petka, a da nisam otišla u KST. Repertoar sam znala napamet.

Pamtim jedan koncert Alogije. Svi smo se ložili na Nikolu (valjda se tako zove) pevača. Vrištali smo kroz grad “Neonske noći, neki prazni pogledi, čudne misli sakrivam grad je hladan kada ostaneš sam jeeeeeaaa”. Odlična pesma. Jedan period kao san. I kao što alogija svira, ja se sećam tog sna sanjanog u godinama sa tri nule u sredini. Bezbrižna mladost I čista stca. Bezuspešni pokušaji učenja akorda na gitari. Probe I raspali studiji. Perspektivni bendovi iz skloništa I garaža. Svirke u gimnazijama. Šutke u martinkama.

Kampovanja na EXIT-u I bube u šatoru. Supa iz kesice za večeru, kuvana na plinskoj boci. Kiša koja je trajala danima I potopila nam šator jedne godine.Prazna gajba retkih srećnika, iz koje se nije izlazilo.

Cirkanje po parkovima iz plastične ambalaže, podrazumeva se, jer nas tada ničega nije bilo sramota. Bežanje sa časova, asocijacije, I gledanje u šolju. Amika I najgora , a najslađa turska kafa. Prošle godine su je zatvorili I bila sam baš tužna.

Pirsinzi krišom “napravljeni”. Sakrivanje cigara u liftu. Pušenje u školskom WC-u.

Pevanje u gradskom prevozu I ljudi koji se zgroženi sklanjaju. Sloboda I bezbrižnost u kombinaciji sa neutoljivom enegrijom mladosti. Zaklinjanje na ljubav do smrti.

Ovo je moja priča mladosti. Možda je totalno drugačija nego vaša, a možda ste se prepoznali. Oči mi se pune suzama dok pišem ovo. Rizikujem da ispadnem ljigavo patetična, ali me je baš briga jer sam to ja, moji ljudi, moja generacija, moj grad, jedna priča koje nema početak ni kraj. Nadam se da ste ponosni na vašu. Pozdravljam vas uz gore pomenuti hit moje mladosti I fotografiju iz tog perioda :