Znate one večeri
kad već prvim korakom izlaska na vrata znate da će se nešto spektakularno
desiti. Predosećaj epohalnog sranja u stomaku neizdrž za pravljenje problema nepredvidivih razmera. Imala sam nekoliko takvih, kao u ostalom i svi mi . Posle me je
bilo malo ili mnogo sramota, od onoga šta sam rekla, uradila i kome sam
otvorila dušu, a koga ispljuvala tako pijana jer trezna nisam smela. Kukavičluk
odenut u ruho infantilnosti pod izgovorom alkoholisanosti. Preterivanje u svemu.
I to je ok, jer nam treba ventil da ne bismo pobenavili u ovom bizarnom svetu.
I tako krenuh ,
maksimalno uparađena na svadba-žurku, vrlo originalno organizovanu svetkovinu
kod mojih dugogodišnjih prijatelja. Bez pretencioznosti, formalnosti, žurka i
slavljenje ljubavi onako kako to i treba da izgleda u mom svetu. Mi orni da se
napijemo i vratimo u prošlost, da se izdivljamo uz neke omiljene i nikada
zaboravljene hitove. Ja ko zapeta puška da pravim sranja. Svi uslovi bili
zadovoljeni.
Vratila se kući
izjutra oko pola 7. Posle svadbe svratila na chill, podrazumeva se. Pa ne možeš
onako pod punim gasom ići u krevet, ne ide. Mi još malkice nastavili da pijemo
čisto da održimo ritam večeri.
Završih na gajbi
kod osobe koju poznajem čitav život na ćao- zdravo, a nikad zapravo 3 rečenice
smislene razmenili nismo. Kul lik, malo žalim što se nismo ranije združili,
moja divna raspoložena drugarica i još jedan totalno alkoholisani takođe
ćao-zdravo lik iz bloka. Dobro raspoloženje, pogodno za međusobne prozivke i
odvaljivanje fora za prepričavanje. Ja ovu dvojicu oupšte ne poznajem, ali situacija se razvija kao da ih znam oduvek.
Uklopilo se, nekako je teklo. Smejali se mnogo i pričali svašta.
I šta se desilo
sa sranjima sada se pitate. Desilo se sazdranje i odrastanje. Probudila se
ujutru mamurna ali bez osećaja krivice. Nikom nisam otvorila dušu, nikog nisam
poljubila zbog dejstva alkohola i nikog nisam ispljuvala. Nije bilo potrebe.
Sve je bilo prosto savršeno.
Ona aždaja u
stomaku me je napustila. Lepo smo se pozdravile, poljubile i ja je ispratila na
poslednji bas u 12:15. Rekoh joj:“ Bilo je zanimljivo družiti se sa tobom, ali
ja dalje mogu i moram bez tebe.“ Ode aždaja uz malkice protivljenja što u meni
neće ponovo izazvati ishitrene i impulsivne reakcije, a ja bez aždaje prošla
sasvim dobro.
I za kraj ovog
kratkog izlaganja kao što ste navikli jedan savet plus. Ostavite vašu aždaju
kod kuće ili nekome spretnijem na čuvanje kad krenete napolje da se zabavljate.
Ne treba vam, jer nije doboljno kul da bi tako jako ujedala. Dovoljno ste
gotivni i bez nje. Ljudi vas još više vole i provod lepše teče kada ste bez
aždaje u društvu. Bez gluposti , preterivanja i bespotrebno izgovorenih reči.
Jednostavno pustite da stvari idu , da se situacija razvija, osetite sebe u
svemu tome, opustite se i provedite. U nekom momentu ludog izlaska se izolujte
na 5 minuta, udahnite, pogledajte u daljinu i napravite presek. Zapitajte se da
li je ta 8,9, i 10 tekila zaista neophodna? Da li stvarno ne možete da izdržite
a da onom idiotu ne saspete sve u lice? Da li ste stvarno toliko pijani da
morate da se ljubakate sa bilo kim? I iz stomaka ili srca će izaći odgovor:“
NE, NE i NE.“
A onda se vratite u velikom stilu i budite zvezda večeri. Ne za
ostale, budite zvezda večeri za sebe. Kad dođete kući skinite šminku, popijte 2
čaše vode i aspirin, pogledajte se u ogledalo i recite sebi :“ Koji sam ja sebi
car“. I znate šta? To ćete zaista i misliti. Ne samo da ćete biti car sebi u
toj sekundi istine, već i drugima koji su proveli veče sa vama. Možda vam to
nikada neće priznati, ali zato vam ja kažem, kao i sve ostalo što drugi ponekad
ne smeju da izgovore.
Budite
pozdravljeni!
