PROKLETSTVO BESA

Živimo u vremenu u kome bes gospodari. On nas parališe i uništava. Dajemo mu gostoprimstvo lakše nego bilo kojoj drugoj emociji, i olako mu se prepuštamo. Ne razmišljamo previše, pa dozvolimo da nam kontroliše odnose, postupke , a na kraju i život.

Teško ga je prepoznati i iskoreniti, pa je postao sastavni deo svačijeg karaktera. Nikako da ga lociramo, u momentu nastajanja i pažljivo sprečimo pogubne posledice koja ostavlja za sobom.

Bes prema sebi je preteča besa prema drugima. Ako ne zalivate saksiju besa u sebi , nećete dozvolite da seme besa poraste u pravcu drugih. Ali je on podmukao, i poput ambrozije se širi poljima duše, pa  zato moramo biti oprezni.

Ali na sreću postoji rešenje, u obliku empatije, saosećanja, uviđajnosti, oproštaja i ljubavi.

Evo šta sve možemo uraditi povodom besa u nama.

Prvo i osnovno, kad bes krene da se širi vašim organizmom većina nas može da oseti fizičku manifestaciju. Moramo shvatiti da do što nam se dešava nismo mi, a ni neki zao, pokvareni čovek koji nas mrzi i hoće da nas uništi. To na šta mi imamo fizičku reakciju, zapravo nije bes već je strah. Taj srah može biti različit, ali je u većini slučajeva povezan sa neizvesnošću ili osećajem ugroženosti. Ono što je najvažnije da zapamtimo je da nas apsolutno niko na ovom svetu ne ugrožava, već to sami radimo sebi.

Što manje očekivanja, pravila i navika gajimo, to ćemo više ograničiti mogućnosti rađanja besa. Dakle, predupredite ga. Kad vas neko mrko pogleda, dobaci ili opsuje, nasmejte mu se. Znam da ste ovo već milion puta čuli , kao što znam da je u datom momentu to neprirodna reakcija koja nikome nije svojstvena, ali vežbajte, pomerajte svoje granice. Ja sam na ličnom primeru probala i mogu da garantujem da radi. U početku se osećate kao slabić, posle vam bude smešno, ali na kraju priče shvatite da ste veliki jer za razliku od odašiljača ("zlih" ljudi koji žele da vas razbesne) umete da se kontrolišete i sačuvate svoj mir, a to je velika stvar.

Osim osmeha, ono što moramo trenirati je i strpljenje. Ako imate strpljenja teško da će vas obuzeti crna magija besa. Strpljenje se uči, kao i bilo šta drugo. Ako možete da radite trbišnjake da biste imali ravan stomak, sigurno da možete da istrenirate strpljenje kako biste imali mirnu glavu. U onim situacijama kad vas uhvati neizdrž, izbrojte do deset i bacite se na akciju, koja nema veze sa uzrokom vašeg nestrpljenja. Uposlute vaše misli u drugom smeru, i sačekajte da se situacija sama od sebe reši, jer ako ste učinili sve što je do vas, ne postoji apsolutno ni jedan razlog da se nervirate. Čula sam negde pametnu rečenicu (mislim da je Buda u pitanju):"Svaki problem koji ne možeš da rešiš i nije tvoj problem". Ponavljala sam je sebi kao papagaj i naučila da se strpljenju. Vreme je najbolji saveznik, i uvek nam pokaže stvari kakve zaista jesu.

Sad bih ja mogla da se bacim na sijaset primera u kojim se to situacijama možemo razbesneti, i trebalo bi mi najmanje mesec dana da ih površno opišem. Kako je to bespredmetno predlažem vam da jednostavno promenite taktiku, proširite vidike i izbrojite do deset. Ne dozvolite sebi da osećate bes, zbog vašeg mira. Oprostite onima za koje mislite da su vas razbesneli. Nisu znali bolje. Oni jednostavno nisu vaš problem. Pustite ih. Same će stvari doći na svoje. Don kihotovsko ispravljanje krivih Drina nikome nikada nije pomoglo.

I širite radost. Ne bih da zvučim patetično i izvikano, ali to je najbolji način da se oslobodite besa. Gde ima radosti , tu bes ne može da se rodi. Radujte se bez obzira na sve.

Srećan vam bio još jedan ponedeljak.

HEJT LISTA ZA EGZEKUCIJU

Smatraju me za prilično tolerantnu osobu u odnosu na različite pojave i persone zastupljene u našem društvu. Međutim, koliko god se trudila, uvek se nađu neki koji me toliko iziritiraju što svojim ponašanjem, što svojom pojavom te bi ih rado ukinula za dobrobit svog psihičkog zdravlja. Trudila sam se da spisak bude što kraći, ali kako sam počela da pišem samo od sebe je počelo da navire. Ne kažem da su svi isti, stepen mentalne iritacije je nekad slabiji, nekad jači, ali je u narednim slučajevima uvek prisutan.

Pa da počnemo:

1. Banjo Survajver i najbolji mu drug šibicar sa prezimenom dobijenim po ugledu na Kalenić pijacu. Hvala nebesima da su ih ukinuli iz svih tv emisija na neodređeno. Malo da odmorimo tv prijemnike od gađanja čipsevima, smokijem, limenkama i u ekstremnim slučajevima strelicama za pikado. 
2. Isfolirani snobovi koji se čude kad u kafiću ne služe „avionsku vodu“( čitaj evian) . Da nisam prisustvovala ne bih verovala da zaista postoje i da se zaista čudom čude. Ne mora to obavezno da bude evian, ali uvek izmisle neki inostrani mandrak, ko da su  od malena „čajevali“ sa Elizabetom lično. A do dvadesete im bunar bio zakon..
3. Goca Pržan (bolje joj pristaje). Mislim da je svaki dalji komentar suvišan.
4. Dveri, 1389, Radikali (old skul) i ostali tradicionalisti i patriote, koji ne znaju gde se nalazi Studenica, Mošti Sv. Save ni ko je napisao himnu, a dobro znaju da uništavaju ovaj divni grad svojim besmislenim sloganima ispisanim švrakopisom na fasadama zgrada. Njih nikako ne mogu da trpim.
5. Kvazigejevi (kvazihipsteri). Ima ih na kilo ovih dana, jer je to sad postalo urbano i kul. Oni nisu zaista homoseksualnog opredeljena (protiv ovih iskonskih zaista nemam ništa) već su provalili da je to fora, pa se pokušavaju da avanzuju u svim mogućim sferama društvenog i profesionalnog života imitirajući ugroženost i glumeći žrtve, neshvaćene čudake i tome slično.
6. Starlete. Ok, pomirila sam se sa Stanijom nekako, uspela sam da se pomirim i sa Sorajom, ali dokle više dođavola, pa zar nemate pametnija posla od pumpanja sisa i pušenja zna se več čega. Što je mnogo, mnogo je.
7. Ljudi koji čekaju crveno da bi prešli ulicu i ako se automo ne nazire ni kilometar dalje. Izračunala sam da svojim debilnim ponašanjem izgube prosečno 6,5 sati godišnje, pa sami procenite da li se isplati.
8. Tipove koji izađu na prvi dejt sa devojkom i pitaju je „A gde ćemo?“. U p**** materinu..Pa kad si me pozvao u izlazak valjda si prvo skontao gde ćeš da ideš.
9. Ljude koji ne umeju da naruče piće u kafiću. Prvo gledaju „pićovnik“ 15 minuta, onda dođe kelner prvi put, a njima eto treba još malo vremena, kao da polažu završni ispit na astro-fizici. Onda kad kelner popuši još dve, tri pljuge i opsluži sve ostale goste i vrati se na mesto zločina, osoba ga pogleda bledo i obavezno ga još minut ipo pusti da stoji kao majmun. Na jedvite jade uspe da naruči piće, ali čim keša okrene leđa i napravi dva koraka, zove ga da se vrati, pa promeni odluku. Napokon, kad piće stigne, osoba hipnotisano bulji u tvoje i prokomentariše kako si ti ipak napravio bolji izbor, potajno se nadajući da ćeš mu ponuditi zamenu. A ja gledam u daljinu i pravim se blesava misleći: „Popij sad svoje sranje kad si glup.“
10. Sve ribe koje se kunu u Paula Koelja i Lanu del Rej. Posebna sorta. Misle da su pametne jer ne slušaju Cecu i ne čitaju Isidoru Bjelicu ( „jer je to taaaako treš“). Iskreno rečeno, ovakve me iritiraju više. Ako se već foliraš, bar nauči da se foliraš ko’ čovek.
11. Nepušači koji ne sačekaju da otvoriš paklu, a već počnu da kenjaju kako ćeš dobiti 83 raka na svim delovima tela, izrašće ti pušačko treće oko, kurji zub i grleni sifilis. I obavezno ti sutradan bace jutjub link izgorelih pluča, kako bi priča dobila na još jačoj dramatičnosti i većoj patetici.
12. Pozeri koji kunu i mole ajfonu i svim jabučastim proizvodima. Elitistička govna, da prostite. Prvo, ajfon ne može legalno da se kupi u Srbiji i to što ne može, sa razlogom ne može. I oni se naravno našli pametni pa iskopali svog ajfon šanera da im donese original, pa mlate sa njim ko pripiti barjaktar na svadbi. Uredu je rođače, skroz si urban.Tambluj kako čuvaš duvan u svojoj espadrili dok ispijaš čaj sa mlekom u mikseru.
13. Muškarce koji pate od raznih vrsta impotencija,seksualnih blažih trauma, erektalnih smetnji, a sramota ih da se obrate stručnjaku za pomoć. Rođaće, ako imaš tridesetak godina NIJE normalno da treba da prođe sat vremena, dve nedelje, tri meseca, godinu dana da ti se digne i definitivno NIJE normalno da ti seks traje minut ipo. A posle ti devojka kriva, što nema silikone ko’ Soraja. More sram te bilo.  Nije sramota imati problem, sramota je kriviti druge za isti.
14. Muškarce preko 20 godina koje je sramota da kupe kondom. Čula priče da postoje. Iskreno se nadam da su urbane legende.
15. Muškarce od preko 25 kojima mama kupuje košulje, pantalonice i patikice. Sutra će im sve to kupovati „devojčica“. To nisu ni papučari, to su degeni.
16. Nervozne penzionere, koji te umesto „dobar dan“ oteraju zna se gde. Ljudi moji, živeli u socijalizmu, blejali na poslu i obrtali šolje i ukrštene reči. Kupovali prasiće preko sindikata, letovali po 3 nedelje po hrvatskim odmaralištima, primaju penziju vać 20 godina i nešto im ne valja. A svi kad se skupe, jedva da srednju školu nakalemiš. Biće da je to uticaj overdoziranja farmom, Šarenim Žikom I Sašom Popovićem.
17. Kad smo već kod toga treba ukinuti i gosn daaaalje ide, daaaaljeeee ideee. Dalje ideš ti, u p**** materinu (pomenut u prethodnoj stavki).
18. Uticajne tviteraše. U, jeee, što si uticajan. Zadrigo’ tvituješ dok ispijaš treći litar kafe, a mama ti pere gaće u tridesetoj. Na tviterima obavezno sereš da nam je država propala zbog kojekakvih mediokriteta. Pa zbog takvih kao što si ti je propala.
19. Tetke , strine i ujne od preko šeset, koje kad iz kurtoamerike pitaš „kako ste?“ spremno naprave facu kao da imaju dijareju poslednjih šest meseci, izvade sve krvne slike, hormonske analize, rendgen snimke, urinokulture, pa ti još jedno tri sata potanko objasne istorije svih svojih bolesti od jaslica, a na kraju uzdahnu iz čuvenu rečenicu „biće bolje, eto čula sam kako je Mirkov kum (ti pri tom ne znaš ni ko je Mirko) umro od toga i toga i jadan se namučio).
20. Svaku budalu koja nikada ne pije i ne drogira se jer je dovoljno „luda“ i bez toga. Njima ni na kilometar ne prilazim.
21. Svaku budalu kojoj drugo pitanje posle „kako si“ glasi „ kako ljubav?“ (potajno se nadajući negativnom odgovoru). To su privatne stvari i tačka. Naučite malo da ne gurate nos u tuđe krevete.

(PRE)VASPITAVANJE PREKO FEJSA

Svi verovatno dobro znate šta je transfer blama (za one koji ne znaju, ono kad se neko žestoko blamira pa vas blam njegovog blama). Poslednjih dana nikako ne me zaobiđe. Razmišljala sam čak I da apstiniram na neko vreme od društvenih mreža, jer šta sve viđam po istim, izjeo me transfer blama.

Nikako mi nije jasno kako sve te ljude nije sramota da se tako javno I pred svima blamiraju. Ima tu raznih vrsta blamova, od nepismenih statusa, grozomornih slika, suludih komentara, šerovanja svih mogućih I nemogućih gluposti..

Definitivno najjači utisak na mene uporno ostavlja blamiranje dece od strane roditelja im na fejsbuku. Prvo, šta će nekome od pedeset I kusur godina aktivan fejsbuk status. Ok, videla žaba da se konj potkiva, pa reko’ I ona da proba. Sve mi je to jasno, I uopšte ne osuđujem, treba da imaju profile, da se druže, komuniciraju, ali dalje od svoje dece.

Muka mi je kad vidim da pojedini roditelji mojih prijatelja pišu po zidovima fejsbuk profila njihove dece. Pa jebote, valjda komuniciraju privatno, uživo, telefonom,sms-om, skajpom četom, bilo kako. Šta ima da ostavljaju kojekakve savete I anegdote tridesetogodišnjem konju. I ako  I dalje imaju potrebu za tim, vaspitavanje se koliko ja znam obavlja privatno, a ne javno. Grozno je gledati tuđe porodične odnose razapete na društvenim mrežama.

Eto, neki od vas se preko fejsbuka muvaju. I sad mogu da zamislim reakciju lika koji mi se recimo svidja kada bi video (sva sreća pa moji roditelji nemaju fejs i ne pada im na pamet da ga otvore – naklon do neba!) na mom zidu sliku sa taticom i mamicom, uz komentar „pile naše“. Pa istog momenta bi ih se odrekla preko novina, a lik me svakako nikad više u životu ne bi pogledao.

Roditelji, nadam se da ne čitate moj blog, ali ako ga ipak čitate ko’ boga vas molim ne komunicirate sa decom preko fejsbuka. Blamirate ih i pravite od njih debile. Ako ne zbog njih onda zbog ostalih koji to gledaju i smeju se(lično se više ne smejem nego brinem za žrtve blama). Nisu porodični odnosi za svačije oči i uši. Ne zanima svakog šta ste kuvali za svog sinčića i šta ste kupili vašoj ćerkici. Suzbijte malo izlive nežnosti, pa nije fejsbuk lokalna radio emisija „želje, čestitke i pozdravi“.

A ovi koji pate od roditelja sklonih blamiranju, mislim da je najbolje da ih blokirate i da se pravite kako ste obrisali nalog. U suprotnom će vaš socijalni rejting doživeti nepovratni sunovrat. I nemojte mi reći kako vas boli dupe šta drugi misle, jer posle takvih blamova sigurno niko više neće misliti da ste previše kul, čak ovi koji vam se smeše i tapšu vas po ramenu.

Prijatan vam vikend. Ne znam za vas, ali ću se ja potruditi da ga alkoholno iskoristim..

FEŠN NO-NO

Ovaj post je trebalo da napišem davno, ali nisam imala dovoljno živaca i jak želudac da se uhvatim u koštac sa problemima u stajlinzima beogradskih devojaka.

Previše horor prikaza, uniformisanost po difoltu i kič trendovi koji se slepo prate kad god neka pevaljka koja se oblači kod turskih švercera krene da tera modu i fura fazon.

A meni se sve te „ove sezone morate imati stvari“ prilično gade. Ne mogu da kažem da mi se gade i dotične koje ih uporno i po svaku cenu nose, jer mi njih nekako žao. Ali svakako da mi se svašta nešto gadi. A evo i šta:

1. OMBRE

Krenulo je simpatično i prilično nenametljivo. A onda je počela da ih „nosi“ svaka osnovka, studentkinja, starleta, tetka, strina , pa čak i baba. Prvi put pa su i ciganke počele da furaju frizuru u trendu. Više se nije znalo ko se zaista ne farba i zapušta, a ko je puko’ basnoslovne pare ne bi li napravio frizuru po poslednjem fešn jes, jes trendu. I ja sam poklekla u jednom momentu, nerado priznajem, ali mi se smučilo kad sam došla u situaciju da svakoj muškoj osobi koja mi čudno pogleda u pravcu glave objašnjavam da se nisam zapustila, već je takva frizura sad po poslednjoj modi. I shvatih da je besmisleno, smešno i ruku na srce ružno, pa se prefarbah i preporodih. Bravo ja.

2. NEON

Ako ćete da idete okolo kao zaposleni u gradskoj čistoći, ili okoreli rejver tinejdžerskog uzrasta, samo izvolite. Po mom mišljenju takav stajling je više nego degutantan. Niti želim da izigravam semafor, saobraćajnu policiju ili signalizaciju na putu, niti mi se sviđa da privlačim pažnju svakog dizelaša, matorog pijanca i lokalnog đilkoša. Idete okolo drečavi, a posle vam đavo kriv što vas svi smaraju. Pa smirite strasti i boje, pa će vam biti mirnija glava i naravno život. Pritom smatram da je vrlo nepristojno da tako svetleći svratite na kontrolni, ispit, posao, sastanak, venčanje, krštenje i tome slične svetkovine. Ustalom, kako hoćete.

3. PORNIĆARSKE CIPELE

Prvo bih volela da mi neko razreši enigmu kako se u tome hoda. Kad to rešimo, da pređemo na temu kako se u tome igra. Onda ćemo preći na savete kako sanirati žive rane koje ostaju od ove sprave za mučenje visine 15 cm u proseku. Kada mi date sva ta objašnjenja volela bih da čujem kome se takve cipele zaista sviđaju, u estetskom smislu. Onda možemo da pređemo da to su neke žene ipak mazohistički nastrojene (ovo je Balkan) pa i kad ih niko drugi ne muči, vole sebe da muče. Ja ne razumem. I teško da ću ikada.

4. EKSTENZIJE

Htela sam i ja da imam dugu kosu a da ne čekam 5 godina, jedem i mažem koprive, pantenole, ricinuse, kojekakva smrdljiva ulja i ostale koještarije. Uzeh ja one umetke na šnale, i kao super sad imam dugu kosu, to što nije moja, nema veze. To veče sam uspela da razbijem jedan mit. Drage moje, najveća istina je da se muškarci preterano lože da duge kose, jer me je to veče startovalo previše frajera, pa nisam mogla ni da se izigram kao čovek. Kad sam se vratila kući, preumorna, posle dobrog provoda i koje čašice više, jedva da sam se naterala da skinem šminku, a kamoli veštačku (kažu prirodnu) kosu. Ujutru sam se probudila sa crknutom mačkom na glavu i osećala se kao podgrejani leš. Pola kose sam počupala dok sam skinula onu skalameriju, a da ne pričam o tome da sile nije bilo da je vratim u prvobitno stanje. A pored svega toga, vidi se da nije tvoje...Smešno brate i bespotrebno.

5. ŠPICASTE PREDUGAČKE PLASTIČNE KANDŽE

Samo jedno pitanje i prelazim na drugu temu: „Sestro, kako brišeš dupe sa tim?“

6. NAJLON ČARAPE SA PUNO LIKRE U BOJI KOŽE I PROVIDNE BRETELE

Da se razumemo, to ne da nije nevidljivo nego je vrišteće vidljivo i seljački. Još kad mi se uz takve čarape natakare da sandale, dođe mi dušu da ispovraćam. Koliko god da su zgodne, noge im izgledaju kao debricine. Odvratno, gadno i nadasve kič.

A što se bretela tiče, najviše mi se gade one iznošene požutele, pa kad se gospođica malo uznoji one se još više prilete pa izgledaju kao da ste došli direkt iz kineske fabrike lutki za zna se već šta. To nije modna katastrofa, to je modni horor apokaliptičnih razmera.

    7. MILITARI   I S’N’B

Ni ove modne krikove ne kontam, pogotovo kad na nekom izgledaju kao da šeta šatorsko krilo mladih izviđača. Od tolikih divnih haljinica, suknjica, bluzica, šljokica, neko bi da bude univerzalni vojnik. A kladim se da sklek i zgib (da ne pričam o vatrenom oružju ) u životu nije videla, a pogotovo uradila.

7. NJIHOVO VELIČANSTVO AGS (UGGS) ČIZME

A posle se pitate zašto devojkama smrde noge. Pa kad kupuju kartonske uggs čizme nije ni čudo. Ne želim da ih pokušavam, strah me da se ne izbangavim pod stare dane, pa da posle ne mogu da se udam. Verujem da su ovi originali od tri kamiona dinara totalno ok, ali od ovih kineskih fejkova kojih nam je pun gsp mi je više muka. Još jedan razlog protiv je što i dalje nisam upoznala mušku osobu koja ih odobrava. Pa kako bi kad u njima i najbolja riba na planeti izgleda kao retardirani pingvin.

8. I ZA KRAJ FEJK SRANJA U BILO KOM OBLIKU I VELIČINI

Viton torbe, Dior patike, Šanel minđuše, Barberi šalovi i mantili. Spisak je beskrajan. Prvo da razbijemo iluziju VIDI SE!!!! Sestro, na kilometar si izvaljena,a najtužnije mi kad pola sata objašnjavaš kako ti je to iz tunguzije donela rođaka od komšinicine kume, ili kako ti je umrla dalje strina pa si nasledila „vredni“ komad. Džaba. Ponoviću, VIDI SE. I nikog nećeš zavarati, osim možda svoj novčanik. To čak više nije ni smešno već tužno i retardirano jer je svako sposoban da prokljuvi da osoba koja nosi tašnu od 800 jevreja sigurno je neće šetati po smrdljivoj lasti, zajedno sa lokalnim cigosima. Da nosiš viton tašnu, verujem da bi se skrpila i za taksi.

Toliko od mene za ovaj put. Nekako sam uspela da pobrojim najveće ženske modne gadosti, ali koliko uskoro nastavljamo ovu horor priču. Uzdravlje!

LICEMERNI „OROVI“

Internet je preplavio diskutabilan jutjub klip, isečak iz emisije neke od kvazi televizija koju nemam u izboru kanala na svom tv prijemniku. Naime, gospođica, glavna junakinja enormno popularnog videa nije znala odgovore na neka za nas „školovane“ banalna pitanja.

I sad je pitanje ko se tu potresao, ko je uspeo u svojim namerama, ko nju najagresivnije pljuje i kao najvažnije pitanje šta će sve to nama u životu?!

Da se razumemo gospođica zvana „Oro“ nije aplicirala za Sorbonu , niti se prijavila za kviz „Najpametnija devojka zemlje Srbije“ (tako nešto na žalost više ne postoji, a na još veću žalost kvizovi i ukrštene reči su gotovo izumrli u današnjem medijskom svetu, ali to je tema za neki drugi post). Persona se prijavila da bude „poznata“ i da bude starleta. I šta je problem, ima sise, ima usta u obliku majmunskog dupeta, nakvarcovani ten i sintetičke ekstenzije u neprirodnoj boji. Za moje poimanje pojma starlete sasvim dovoljno da se neko tu i tamo pojavi u nekoj emisijici, u nekoj zutoj ili šarenoj štampi, uslika sa poznatim fudbalerom čija je karijera odavno na zalasku ili sinom kontraverznog bisnismena. I šta vas uostalom briga. Pa devojka je koliko sam razumela iz neke provincije gde je sasvim pravilno za orla reći „oro“, i kad vaša baba iz sela tako kaže vi se ne snebivate već se kreveljite u stilu „kako je simpatična“.

Pitam se da li će ljudi u ovoj propaloj zemlji ikada naučiti da gledaju svoja posla. Prvo sam to pitanje postavila sebi, pa potom svima vama koji ste morali da odledate klip da ne bi posle ispalo da ste propustili neku esencijalnu informaciju od ključnog značaja za vaš dalji život i da biste imali još koju temu koju ćete načeti sa prijateljima jer su se već izlizale one kako niko nema para, posla, prilike, dečka i kako je sve otišlo u kurac.

Licemerni smo, dabome. Ne gledamo svoja posla. Volimo da vidimo da je neko glup, debeo i ružan, pa da mu se smejemo. Bitno da je gori i da to svi vide. A ruku mogu da dam za to da većina ovih frajera koji šeruju „orove“ slike bi je kresnulo na keca, a četvrtina bi je i ženila. A kao, gadi im se. Nije – nego. Onda imamo ove ribe što pate od viška kilograma, manjka adekvadne atraktivne odeće i po difoltu preteranog manjka samopouzdanja koje su sada dočekale svojih četiri ipo minuta (ili koliko već traje klip) da zahvale bogu i sebi što su „normalne“ i „pametne“. Joj pa svaka vam čast. Znate kad je počeo prvi svetski rat, pa prosto ste uspele u životu.

Mogu da se opkladim da devedeset posto ljudi ne bi izustilo sve odgovore na onako banalna pitanja kad bi im neko na sred ulice i na prepad uperio kameru i mikrofon.

Nemojte misliti da branim „oroglavu“ kreaturu, jer je sve što je dotična izgovorila a pogotovo način na koji se nosi, izvan svakog pojma zdravog razuma i estetike, ali ruku na srce ona je devojče od dvadeset i kusur pa kao i većina njenih vršnjakinja ne zna za bolje.

I sami znate šta nam se plasira i u kojoj meri već decenijama. Svi smo svedoci ko prodaje naslovne strane i diže rejtinge. Seks, golotinja, nasilje i prostakluk prestali su da pudu ekskluziva i odavno su postali svakodnevica. Kažu da se u rialitiju koji gleda gotovo cela Srbija biju i psuju svaki dan. I mi to biramo da gledamo. Sami. Niko nas nije tukao po ušima. Što ne čitate Politikin zabavnik umesto što visite na fejsu. Što ne gledate dokumentarce o globalnom zagrevanju umesto blejanja  na jutjubu. Svi smo isti, dok se ne dokaže suprotno.

I pustite sve orlove, prve svetske ratove i sfinge. Njih je bilo i uvek će ih biti, ali smo se mi „normalni“ ranije bavili pametnijim stvarima pa nismo stizali da ih primetimo. To je jedini put i jedino rešenje..A kad se svako bude bavio nečim pametnijim, o takvima se neće pričati. Samo još da počnemo.

Toliko.

KAD (NE)ODLUČNOST UBIJE ČOVEKA

Posle mnogo vremena, evo me opet. Zbog profesionalnih obaveza (zvanih pravosudni ispit) sam neko vreme bila (opravdano) odsutna, ali obećavam da ćemo se od danas češće družiti i jako se radujem tome.

Obzirom da sam i ja i dalje „uzombisana“ od silnih opštih, pojedinačnih akata, presuda i optužnica, ugovora, nedležnosti, dela i radnji, oprostite ako neko vreme ne budem na očekivanom nivou. Da ne bih više smarala, preći ću na stvar.

Kakvi ste kad dođu obaveze ili neke stvari koje morate završiti u svom životu. Koliko se razvlačite, izbegavate, kukate i proklinjete sudbinu? Koliko izgovora smislite o tome kako je svima ostalima  lakše i bolje, jer imaju optimalnije uslove, bogatije roditelje ili pametniju glavu?

Koliko ste realni i da li je sve zaista tako?

Moram priznati, bez lažne skromnosti da se prilično dobro nosim u tim situacijama. A kad mislim da ne mogu da se nosim, ubedim sebe u najbolji ishod  i guram dalje. Jednostavno, u kojoj god  životnoj fazi bili, kakvog god da ste raspoloženja, emotivnog ili finansijskog statusa, kakve god da su vam želje, stremljenja i sa druge strane mogućnosti, najvažnije (podvlačim i ponavljam najvažnije) je odrediti prioritet od izuzetnog značaja, šta god to bilo. Dakle, kažete sebi „Meni je trenutno najvažnije to“. Ne kažeš „Super bi bilo to i to, a i ono drugo, pa će nešto da upali“-  ne. Tako samo gubiš energiju, snagu i vreme. Jedna, jedina stvar.

I sad, kad znaš da ti je ta stvar bitna, nije na odmet definisati zbog čega je sve bitna, šta će ti doneti, kako ćeš se osećati kad je dostigneš, šta ta stvar uopšte znači za tebe. Ako se kolebaš, ne valja. Onda to nije prava stvar, ili je dovoljno ne želiš, ili jednostavno nije pravo vreme da je radiš. Kod pravih stvari, nema izgovora.

I sad kad su u pitanju odluke one mnogima oduzmu dobar deo života, jer misle da kad nešto odluče su faktički umrli jer ne može da se bleji na kafama, po kojekakvim izlascima uz tv prijemnik ili u fejzbuk stranicu. Možeš, ali te grize savest, a kad to ne radiš misliš da nešto strašno važno propuštaš i da je svima onima koji bleje bolje nego tebi. A nije. Provereno, jer oni još nisu odlučili za šta da se trude.

Nekako se uvek plašimo i mislimo da ako odlučimo „pogrešno“ da smo životno pogrešili. A ne treba. Treba samo odlučiti i raditi na tome. Uporno i vredno. Verovati u odluku. I mnogo puta pogrešiti, ali zato stalno učiti.

A ljudima treba praštati greške. Ali to nećemo znati dok ne naučimo da oprostimo sebi. Poznajem mnoge ljude koji i dan danas sebi nisu oprostili izbor fakelteta, pa čak i srednje škole. Nekog bevšeg partnera ili prijatelja. A prošlo deset godina i mnogo vozova za kojima smo prolili suze neodlučnosti.

Ne mogu da patim što sam volela i bila iskrena. Ne želim da verujem da sam pogrešila kada sam vredno radila. Možda je posao bio pogrešan, ali način je bio dobar. Od toga treba krenuti.

Zato se usudite da odlučite. Krenite napred bez osvrtanja. Skupite hrabrost da započnete to o čemu dugo razmišljate, i govorite. Ili još bolje, nemojte pričati, samo radite..Nemojte  pokolebati kada vas popreko gledaju i ironično vam se smeju. Nemojte da strepite da može da se izjalovi. Sve što mi se ikada izjalovilo dovelo me je do mnogo bolje pozicje i srećnijeg života. Preko najgoreg posla koji sam radila, sam stekla divne prijatelje. Da ga nisam radila, nikada ih ne bih upoznala. Samo jedan od milion primera.

A kada su ljudi u pitanju, pozovite ih, nađite, izvinite se ako ste nešto sjebali, izvinite se čak i kad niste. Najvažnija reč na ovome svetu je izvini. "Izvini" , pre „volim te“. Džaba vam sva ljubav kada se iživljavate nad nekim.

Ne morate da me poslušate, niti to očekujem, ali vas molim da ako ste izdvojili par minuta za čitanje ove koještarije, izdvojite još par da razmislite šta je to što možete da uradite danas, ove nedelje, do kraja meseca. Ne sledeće godine, ili kad tamo nekog nekad sretnete. Stvari se rešavaju sada. Ne bežite od života, živite ga..

Pozdravljam vas i vidimo se uskoro.