IZNUTRICE (PROVINCIJALCI)

Verovatno ću zbog ovog posta navući gnev jednog dela čitalačke publike, ali kao što ste navikli neke stvari jednostavno moram da prikažem onakvim kakve jesu.

Da se razumemo, nemam ništa mnogo protiv svih provincijalaca, već onih koji su licemerni, neiskreni i prosti, a naročito onih koji me pljuju bez ikakvog logičnog razloga i kojima nikad ništa nažao učinila nisam , a uz to im se nalazila i pomagala jer su nesnađeni i izgubljeni.

Najviše imam protiv onih koji mrze Beograđane više od sebe samih. Ne čase časa da ih prozivaju i nazivaju razmaženim nesposobnjakovićima koji su dobili sve na tacni. A onda kada dođu u životnu fazu da traže posao, obavezno se nađe neki zemljak koga ne poznaju lično, ali koji je naravno čuo za njihovo prezime po čuvenju predaka, pa se našao odgovornim da pomogne i zaposli (ne to nije nepotizam, jer su oni jadni i napaćeni i jednostavno „zdravom“ logikom su zaslužili da dobiju posao jer je njihov deda prodao kravu upola cene poslodavčevom stricu u crno doba kad su umirali od gladi, a to se ne zaboravlja).

Smetaju mi oni sa ispeglanim naglaskom, koji se trude da izimitiraju beogradski sleng, to sve naravno zvuči ogavno i fejk. Čim se nađu u društvu svojih zemljaka obavezno se zaborave i nastave po starom, kao da beogradski nikad čuli i „učili“ nisu.

Ne volim ni one koji su prodali imanja, traktore i straćare pa kupili prdekanu u centru, pa se tripuju da su „stari beograđani“.

Gade mi se ove koje skeniraju svaki komad odeće, frizuru ili pokret koji napraviš i rečenicu koju izgovoriš, pa rade to isto misleći da će tako postati kul i „urbani“ (ni jedan iskonski Beograđanin ne kaže za sebe da je urban) i da će ih zbog toga gotiviti kao i tebe.

Sere mi se i od onih koji se snebivaju i krste na tvoje stavove i postupke, jer se zalažu za porodične i tradicionalne vrednosti, a inkognito orgijaju po studenjacima i zadrigli matorci pod izgovorom dečka im plaćaju dopičnjake i italijanske štikletine.

Povraća mi se od svih koji misle da su osvojili Beograd kad prvi put  rezervišu separe u nekom od popularnih klubova čiji je vlasnik kriminalac koji na taj način pere pare zarađene od dilovanja.

Ježim se od ovih „bogatijih“ koji se voze taksijem i do maksija, piju u najskupljim kafićima , a ne znaju da ostave bakšiš veći od 5 dinara.

Iritiraju me oni koji me imitiraju i karikiraju jer bolje ne znaju.

Bežim od ovih koji sa 2 torbe i 3 cegera upadaju u GSP zaudaraći na zapršku i zimnicu koja viri iz tih istih cegera.

Mučno mi je gledati kako se busaju u svoje prostačke navike.

Grozim onih koji ženu smatraju samo za sudoperu, vešmašinu, spremačicu i kuvaricu, kojoj je posao da vaspitava decu , a ne da završava velike škole, gradi karijere i pobogu-zaboga misli glavom i govori glasno u muškom društvu. Za to je njihova baba šamar dobijala što od oca što od muža.

Tresem se od onih koji gej ljude smatraju za psihičke bolesnike koje treba zatvoriti u ustanovu i lečiti batinama (‘оćeš ja tebe da zatvorim u podrum i lečim te motkom da izbijem seljaštvo iz tebe magarče!!!)

Padam u nesvest od njihovih kiselih ustajalih mirisa što ispod pazuha, što iz usta (jer da se razumemo pravi Beograđani se kupaju).

Ogluvim od njihovog muzičkog ukusa, jer za najistaknutije i najplodonosnije umetnike smatraju blues brothers Matić, Sekane,Indire i Ceca, a na snimanje Granda se ide da se kulturno uzdiže.

Tresem se kad čuju da je klasična muzika otmena i da to mora da se sluša ako želiš da budeš građanin, a ne znaju da razlikuju trombon od fagota, i Baha od Štrausa, a u Kolarac dođu sa čipsom i vodom koje krckaju i srču od prvog do poslednjeg stava sinfonije (ja se izvinjavam „pesme“)

Ne podnosim one koji će 10. maja ići na „Botičelija“ sa sve istim čipsevima i kokicama u leopard printu i platformi sa bodljama.

Smešni su mi oni što ne znaju da pređu ulicu ako na semaforu ne vide zelenog pešaka jer su taj naučni izum prvi put u životu videli u Beogradu ( a prethodno, možda na polaganju vožnje).

Sramotni su ovi koji su „najponosniji na svoje poreklo i svoju pičku materinu (mislim na mesto odakle su)“ u kojoj jedva da ima srednje stručne škole, i uz to obavezno ističu kako su ljudi iz tih krajeva poznati junaci izvanrednih ljudskih kvaliteta i kako se svog porekla ni za šta na svetu ne bi odrekli. Pa vrati se onda tamo, u pizdu materinu. Šta ćeš ovde sa buržoaskim skotovima da izigravaš građanstvo, kad si jebeni plebejac.

Ovako izgleda moja, verujte skraćena lista hejta. Ponavljam, nisu svi pripadnici iznutrizma grozni, smrdljivi, zavidni, zajedljivi i nekulturni. Među njima imam i nekoliko prijatelja koje nadasve volim i poštujem. Koji znaju da se ponašaju i prilagode i koji su svesni ko su i odakle su, kulturni i razboriti ljudi , zravih stavova. I koji bi se između ostalog, sutra vratili u svoj grad da u njemu mogu da nađu bilo kakav pristojan posao sa zaradom iznad 300 evra. Ali nema, „sve se sliva u Beograd“. A mi Beograđani postali smo ugrožena vrsta, a na nama je da li će nas istrebiti ili ćemo na kulturan način, kako nam i priliči njih prevaspitati i naučiti da se ovde igra po našim pravilima.

Srećan vam praznik i jedinstvena prilika da se odmorite od svih njih..

A ovako izgleda jutro u Beogradu bez provincijalaca: