KAD PORASTEM BIĆU FUKSA

Današnje devojke ponekad ne razumem. Slikaju se sa čudnim facijalnim grčevima I u raznoraznim šlogiranim pozama. Dekoracija su vodokotlići I veš mašine. To treba da bude jebozovno. Nivo, nema šta.

Lepard se kupuje kod Kineza,a krzno na buvljaku. Dijamante prodaju kartonske tezge.

Šminka se pretvara u masku, a kosa u ćebe koje datira iz godine mog rođenja (tako mi izgledaju sve te ekstenzije). Nokti se plastificiraju u šoping molovima. Kolagen umesto injekcije protiv bronhitisa. Za osamnaesti 600 kubika silikona. Tetovaža na guzi koju održavaju večitim izgladnjivanjem (nju ejdž dijetom).

Veštačke trepavice Iznad još veštačkijih osmeha. Veštački zubi sa dvadeset.

Anticelulit kreme se šmrču umesto da se mažu. Sjaj za usta umesto večere. Cigare I votka umesto treninga. Fejsbuk umesto Politikinog zabavnika.

Masne fote, umesto sudoke. Oralni seks umesto držanja za ruke u suton na Kališu.

Šefice podzemnja umesto Riders on the storm. Neke čudne štule od 15 cm, koje ne zanm da li su uopšte predviđene za hodanje. Čupanje za kosu umesto prijateljskog zagrljaja. Kurve umesto lepotica.

Pre neki dan drugarica zamalo da dobije batine od jedne maloletnice. Vraćala se sa posla i u punom autobusu je slučajno okrznula tašnom. Ova pomahnitala krenula za njom :” Ša’ bre ‘oćeš ti? Dođi ‘vamo?“ Ona ostade u čudu i izognorisa nervozu i kurčevitost kojoj nije ni vreme ni mesto na stanici u sred bela dana.

Ne smeš više ni da ih pogledaš, jer su ubeđene da ih mrziš. Ako ih mrziš, onda će morati fizički da se suprotstve jer „NE DAJU NA SEBE!“.

Klinac me neki mrtav ladan nazvao kučkom. U sred bela dana, na trafici. Rekoh mu da ću ga pustiti preko reda, ali ako me lepo pita. Ne može da se gazi i pravi blesav. Ima desetak godina manje od mene, kupuje cigare i jako mu se žuri.

Ajde sad , i ja sam sa 16 kupovala cigare, da se ne lažemo ali sam imala toliko strpljenja da sačekam svoj red.

Šibali nekog lika njih petorica u mom parkiću prošle godine. On jadan prolazio tu na rolerima. Kažu peder, jer vozi rolere. Ja htela da se umešam, drugarica kaže: „Pusti da i mi ne dobijemo batine“. A izvukla bih deblji kraj, ne sumnjam.

Prenaglašena agresija prouzrokovana dubokim osećajem praznine i besmisla.

Isprazni suština u još ispraznijoj formi. Hoće da budu voditeljke. Na Pinku, podrazumeva se. Farmu da vode ili Sanju Marinković. Dakićka da im ocenjuje šoping. Tange da nose i kad spavaju, a bez brusa da odu na prvi dejt.

I sve mi to tako skaradno izgledalo.

Onda jedno veče kog ortaka zaseli uz pivo sa njegovom tek punoletnom mlađom sestrom. Kaže: „Smak je pokidao.“ Bila i na Kleptonu i Metalici. Drugovi sviraju gitaru. Čita knjige, prave knjige od preko 500 strana. Engleski parla bolje od mene.Upisaće medicinu u junu. Gleda ozbiljne filmove od kojih neke ni ja nisam još odgledala. Još je rekla kako je njenim ortacima moj ortak nešto kao idol.Gotive ga..

 I tako se meni otvorio novi svet. Naravno ima normalnih klinaca svuda oko nas, evo moj mali komšija (koji zna da kaže „Dobar dan“) ubija kako svira klavir. Kad ga slušam plače mi se. I boli ga uvo što neki tamo misle da je peder. Sjajan klinac!

Jedino mi je žao što u ovom turbolentnom vremenu hiperprodukcije i kvazi-života takve klince sapliću na svakom koraku. Ne mogu da dođu do izražaja od kojekakvih mediokriteta. Zatvore se u neka svoja društva, u svoj svet.Misle da su čudni i „loše drugačiji“, a nisu svesni koliko su ustvari hrabri i pametni (mnogo hrabriji i pametniji od nas starijih) da nađu ispravan put u toj prljavoj centrifugi svega i svačega. Ovaj tekst je naravno posvećen njima. Svaka čast!