NE SVIĐAŠ MI SE TOLIKO DA ME TVOJE KULIRANJE NALOŽI

Dragi moji drugari, ne mogu da ne primetim da jako dugo među nama u  nekim situacijama muvanja važi nepisano pravilo da kad ti se neko sviđa dotičnu osobu treba što više kulirati. Nebitno je da li su u pitanju dečaci ili devojke priča i saveti su identični “Tak kada ga iskuliraš on će da se naloži“ Nemoj joj se javljati par dana i pečena je“. Pravo da vam kažem to apsolutno nije tačno, jer se ovo pravilo ne može nazvati pravilom obzirom da ima nebrojano izuzetaka.

Malo je nas koji smo eksperti da adekvatno procenimo situaciju i u skladu sa istim odredimo koja je to doza i način „kuliranja“ optimalan da bi neko zagrizao mamac.

A evo kako ovo pravilo izgleda u svakodnevnim prilikama koje nisu obuhvaćene popularnim štivom za muvanje suprotnog pola:

-         Pošalje ti poruku i ti je iskuliraš, najverovatnije će pomisliti da mu (joj) se i ne sviđaš, pogotovo ako se to desi više od 3 puta i naravno nikada te više neće kontaktirati ukoliko drži do sebe.

-         Odgovoriš na svaku treću poruku, i to je u prvih nekoliko situacija opravdano jer stvarno može da se desi da si u nekoj neverovatnoj frci i panici jednom, ali deset puta -  teško, nisi jebeni premijer, direktor, regionalni menadžer, hirurg ni bilo šta slično. Pa i gospodin stigne da se javi svojoj ženi, ne sumnjam. Epilog priče je redovno da zainteresovana osoba prestane da bude zaiteresovana i postane kivna.

-         Nikada se ne javljaš na telefon. Potoje dve stvari koje zainteresovani može da pomisli , ili si dala pogrešan broj, što je infantilno i kukavički ili ne znaš da koristiš telefon iz čega sledi da si retardirana, a retardirane ribe nisu preterano zanimljive za muvanje.

-         Kad te zove i kad se eventualno vidite glumiš nezainteresovanost i ravnodušnost. I to je sve uredu ako se desi jednom, ali ako to uradiš više puta, pobeći će glavom bez obzira, koliko god da mu (joj) se sviđaš jer nikome nije zanimljivo u društvu smarača i baksuza. 

-         Svaki put kad te pozove na dejt glumiš obveze i zauzetost, a u stvari grickaš nokte i po osmi put gledaš seks i grad. Po životnim  pravilima koje sam naučila (bar se nadam) niko nije dovoljno blesav i uporan da se cima oko osobe koja je navodno non-stop zauzeta i nema vremena ni za sebe a kamoli za druge.

-         Nikad prvi(a) ne šalješ poruke ili pozivaš da ne bi delovao kao paćenik. Ponovo pogrešno, paćenički je ako misliš da takva taktika može bilo gde da upali. A ako upali zainteresovana strana je previše zaljubljena , da ne kažem opsednuta te to može izazvati samo dodatne probleme.

-         Uzmeš broj i nikad ne pozoveš. Ovo šizofreno ponašanje mi ni dan danas nije jasno i ako se mnogi žale i pitaju o čemu je zapravo reč. Po zdravoj logici kad nešto tražiš to ti i treba iz nekog razloga. Koliko je meni poznato broj telefona se traži da bi se iskoristio. Ako si toliko pijan da ne vidiš kome tražiš broj, mnogo ti je veća sramota da gospođicu ne pozoveš, od toga da ipak stisneš zube i izađeš sa njom ili joj priznaš da nemaš ideju kako izgleda jer si previše popio. Ja takvoj iskrenosti ne bih zamerila, a koliko vidim ni ostale.

I onda kad kuliranje pođe po zlu i neko vam se jednostavno više nikada ne javi, a taj neko vam se slučajno i svidi bude vam đavo i Pera i komšija i kum krivi što su vas pogrešno savetovali.

Mislim u čemu je problem ne kulirati nekoga i ponašati se kako biste se inače ponašali prema prijateljima, poznanicima ili bilo kojoj osobi koju smatrate da zavređuje vašu pažnju.

Naravno, ne treba ići u krajnost i nekoga proganjati i maltretirati. Ali to ne radite ni sa prijateljima zar ne.

Zamislite samo da li bi imali za prijatelja dva čoveka u životu kada bismo čekali njihov poziv i predlog isključivo. Isto je za veze i muvanje.

Iskulirajte kuliranje, budite onakvi kakvi jeste i radite šta vam je volja, a kome se to ne sviđa Ćao , Zdravo, idete dalje..

ODELO (NE) ČINI ČOVEKA

A danas malo o muškarcima, ovim našim lokalnim i njihovom (be)smislu za modu i stil. Nekako mi je to uvek smetalo i nikada mi nije bilo jasno. Oprostite momci ali ja moram da pitam: Zašto imate toliko malo ili nimalo smisla za oblačenje? Kada vas uporedi sa kolegama iz Francuske, Nemačke , Italije pa i Hrvatske dođe mi da plačem. (Čast izuzecima kojih na sreću ima sve više, ali i dalje ne u dovoljnom broju da bi izvukli stvar).

Gde nastaje kratak spoj i šta vas koči, da mi je znati?

Evo kako ja to vidim. Pričam o većini onoga što se kreće po ulicama, kafićima, klubovima i spravovima. Neke air max patike ili plažne japanke, šortcevi koji više liče na duže kupaće gaće i suviše ili ni malo tretirani džins, košulje pogrešne veličine, boje dužine i dezena. Majce sa glupim aplikacijama, koje ili poručuju nešto potpuno retardirano što se kosi sa stavovima onog ko je nosi, ili ne poručuje ništa. Nakita skoro da nema, eventualno neki sat. Frizura? Ko da je bitno, muško si pa šta ima da se bakćeš oko toga.

Skoro da sam ubeđena da većina muškaraca ne zna ni koji konfekcijski broj im pristaje, pa nose ili preusko i prekratko ili preveliko. Nije svaki model i dezen za svakog.  Nisi gej ako nosiš ljubičasto, narandžasto ili bordo (boja ne fudbalski klub).

Ništa manje muško nisi ako ti imaš „frizuru“ kakva god ona bila.

Znam da je sad postalo bljuvajuće dosadno, ali starke su kul. I uvek će biti. I mokasine, ali ne ove ciganske nego one vintidž.

Nemojte nositi penzionerske sandale i plažne (da ne kažem pijačne) papuče. To je isključivo namenjeno za plažu i kupatilo, ne možete se šetati centrom grada u papučama. „Ali ja baš imam fensi papuče..“ sad će neko da pomisli. NE, NE i hiljadu puta ne. Iskuliraj papuče, svaka žena će ti to reći.

Najgore je ono kad se lik obuče odlično i onda čitavu stvar usere potpuno pogrešnim detaljem. Recimo belim ala paćoti patika-cipelama ili pogrešnim kaišem.

Kada uvuče košulju koja se ne uvlači ili još gore kad uvuče Polo majcu. Pa nisi u penziji rođače.

Takođe se ježim fejk Ralf Loren i Lacoste polo majica. Šta će vam to? Toliko ima pristojnih high street brendova pa su ovakvi fejkovi apsoluno zabranjeni.

A i ovi što se oblače dosadno me takođe nerviraju. Kao uzme neku gotivnu kariranu košulju i farmerke takođe gotivne, i to je to. Obuko’ se lik. A gde je tu neki lični pečat? Gde je individualnost i kreativnost? Možda smo od silnog izbora koji nas bombarduje iz izloga zaboravili ko smo mi i kako želimo da nas drugi vide, pogotovo oni koji ne znaju da li smo dobri ili skotovi, smarači ili kul likovi, ozbiljni ili veseli i ostalo.

Treba porazmisliti o tome. Odećom šaljete poruku svakodnevno. Da li želite da ona bude mlaka, obična i što je najgore pogrešna. Odavno zastupam stav:" Život je previše kratak da bih nosila dosadnu odeću."

 I stvarno, mnogo se lepše osećate i ponašate kad ste zadovoljni onim što ste obukli, i kad je to ono što najbolje opisuje vaše trenutne stavove, interesovanja, raspoloženja.

I da ne bih ja previše dužila ovu priču, jer kod ovakvih stvari slike govore više od reči, daću vam svoj lični izbor, ono što bih ja volela da vidim na ulicama našeg grada u većem broju. U pitanju su naravno vaše inostrane kolege. Namerno sam se odlučila za potpuno različite stilove, da me ni biste optužili da sam isključiva.( Slikano na ulicama raznih gradova, ništa nije "montirano" za editorijale ili tome slično)