Sve smo čuli i ponešto videli. Pravosnažno višestruki osuđenik za mnoga
teža krivična dela, koji ima desetostruko veći zatvorski od radnog staža (smela
bih da se opkladim da ni radnu knjižicu nema) postao je medijska ličnost broj
jedan. Preti da zaseni popularnost velikog nam Noleta i da obori sve rejtinge
gledanosti antipatičnog nam ćoravog direktora fabrike šunda.
Puštaju ga jer narod tako traži ili ga puštaju da bi nam skrenuli misli sa
nečega važnijeg, recimo formiranja vlade i konstituisanja skupštine na čelu sa
dobro već znamo kim . No to je već bajata priča, jer kao što svi znamo glasali (ni)smo,
a sada nam ostaje da gledamo – Kristijana.
Ne kažem da ovakav čovek ne može da se pokaje i započne drugačiji život,
ali je forma u kojoj je to poželeo da uradi potpuno pogrešna i usudiću se da
kažem nakaradna, a potpuno očekivano
ima i ko da se oskoristi o njegovu obnovljenu slavu, sve na našu štetu.
Verujem da Kristijan ima da nam ponudi više od prosečne pevaljke i
nadprosečnog naprednjaka ali je više nego nepravedno i graniči se sa
pornografijom njegovo veličanje, predstavljanje njegovih „umetničkih“ radova,
potpisivanja kao umetnika u zemlji gde narodni muzej ne radi više nego što u
svom životu pamtim da je radio, gde eminentni domaći umetnici dobijaju jedva dva
prsta teksta sa jednom sićušnom fotografijom, gde prosećan begrađanin poseti
izložbu eventualno povodom noći muzeja jer je to in i jer će ga neko usput
videti da se kulturno uzdiže.
Ne kažem da je kriv Kristijan, još manje da su krivi Naprednjaci, a po
najmanje da je kriv sistem. Kažem da smo svi po malo krivi i odgovorni. Možda
je vreme da se zapitamo malo čime se bavimo, šta čitamo, slušamo, na čije
koncerte i izložbe idemo (a ako ne idemo zašto ne idemo, nedostatak vremena je prilično
bedan izgovor). Zapitajmo se i da li su ljudi kojima poklanjamo naših pa makar
i 5 minuta dnevno vredni te pažnje. Ukoliko nisu, uskratite im pažnju, ne
gledajte ih i ne slušajte. To bar nije teško.
Bojim se biće još mnogo Kristijana, Mitrovića, silikonskih „lepotica“ i
pevaljki sa kriminalnom prošlošću, ali pitanje je da li ćemo mi ostati isti.
Ako ostanemo - izgubili smo, ne samo mi već i naša deca. I njih treba neko da
vaspita, a bojim se da ne bi bilo dobro da to učine gore pobrojani ili slični.
Vidimo se u čitulji, ako ne i pre..
