ZAŠTO MUŠKARCI JURE KLINKE

Pre nekoliko nedelja sedim sa prijateljicama i kako to obično biva počesmo da polemišemo o muško-ženskim odnosima, vezama, današnjim muškarcima i ostalim varijacijama na temu. Nekako spontano i jednoglasno dođosmo do zaključka da su naši vršnjaci, pa i ovi godinu,dve, tri stariji poput neke epidemije koja se rapidno širi poprimajući neslućene razmere počeli da muvaju decu 6-10 godina mlađu i da ih nazivaju svojim devojkama što u prijateljeskim , što u javnim krugovima putem profilnih najsmejanih i zaljubljenih sličica i adekvatnih promena rilejšnšip statusa.

Tu sam se malo iznervirala, da ne kažem da mi je proradila staračka sujeta. Mislim, toliko imam gotivnih, lepih i uspešnih drugarica koji ne mogu da nađu normalnog, slobodnog i kulturnog decka. Svi ti neki o kojima smo pričali od njih beže ili su za nekakve kombinacije, mahinacije,ali naravno „NI ZA ŠTA OZBILJNO!“ naglašeno kao što je i napisano velikim slovima sa znakom uzvika.

More, marš tamo. Klinku dočekuješ kad beži sa matematike i radiš joj domaći iz engleskog. Diktiraš joj na bubicu ispite sa Megatrenda, a normalnu devojku blokiraš na  telefonu i prelaziš na drugu stranu ulice kad je vidiš. ZA IME SVETA, ZAŠTO!!??

I kako to obično biva, bacih se na istraživanje pa za rešavanje problema u pomoć pozvah najinfantilnije stvorenje koje poznajem,a koje je mojih godina. On mi ko iz topa odgovorio kako je to normalno, i šta se ja tu čudim i snebivam i kao tolko’ sam pametna da i sama zaključim, a ne da mu postavljam takva pitanja. Pa reci, jebemu, koji je trik?

„NE TRAŽE NIŠTA OZBILJNO“. Tu je počela da mi se odmotava čitava priča. Pa naravno, neće da se udaje sa 20 godina, tek je otkrila život. Treba da izlazi, putuje, pada godine na faksu, eksperimentiše sa seksom, drogom i rokenrolom, obiđe EXIT – e i Zrća, stigne do Amsterdama, šopinguje u Trstu i još stotine drugih trivijalnih i manje trivijalnih stvari.

A šta, mi starije devojke kao razmišljemo o udaji?!?  Ruku na srce, i teškom mukom ću priznati da je to istina. Nije da smo klasične udavače koje od jutra do mraka gledaju venčanice i bidermajere iako im svadba nije ni na dalekom vidiku ali negde podsvesno se o tome razmišljа. I zato se i traže „ozbiljniji“ tipovi, koji imaju šta da ponude. A ti „ozbiljniji“ su išlifovani da osete taj promil očaja i želju za udajom pa se ne daju upustiti u bilo šta ni približno ozbiljnom, jer su se zarekli ispred svete ikone FIFE, držeći džojstik, na nekom od klasičnih muških okupljanja da se „ženiti neće pre tries’ pete“.

Još jedan pokazatelj je ono prijateljsko pitanje vezano za pravac u kome nečija veza ide.

Pre pet godina pitaš drugaricu „Je l’ ti lepo?“ , a sada „Da li bi se udala za njega?“ Podsvest na delu, i dokaz potencijalne panike.

Drage moje starije devojke, ako već znate kako stoje stvari budite lukave. Nemojte ga pitati da li mu se neki drug oženio, ni da li razmilja o bilo kojoj reči koja počinje sa S(vadba) i B(eba), jer potvrdan odgovor dobiti nećete. Mnogo je bolje da podržavate njegovu bleju, cirkanje, otpadanje sa ekipom, odlaske u kladionicu i da vam bude „taaaaako slatko što je neozbiljan“. Pravite se i vi Englezi, pa 3pujte zezanje i vašar (ali ne preterujte opijanjem, penjanjem po šankovima i kupanjem u fontani u 5 ujutru, to je previše za svakog muškarca). Ne pitajte ga zašto mora baš svaku utakmicu da odgleda i ne zovite kad je u muškom društvu. I nikada, ali podvlačim NIKADA ne tražite da vam polaže račune. Možda je sve to Sizifov posao, ali po mom mišljenju jedini koji pali.

To bi bila moja ekspertiza na temu, nadam se da je poenta shvaćena. Prijatno, doviđenja..