A GDE JE SREĆA?

Prebio ženu zbog ladnog ručka. Uhvatila muža u prevari. Osnovac pretukao druga zbog užine. Kasirke u maksiju se obračunale pesnicama. Tukao brata bejzbol palicom.

A gde je sreća?

Nezaposlenost raste. Smanjuju plate u javnom sektoru. Povećaće porez. Talas poskupljenja očekujte početkom godine. Počinju isključenja struje neplatišama. Bolnice bez lekova I grejanje. Škole bez knjiga I đaka.

A gde je sreća?

Raskinuli dugogodišnju vezu jer nisu mogli da se dogovore oko letovanja. Prekinuli prijateljstvo zbog duga od 2000 dinara. Ogovarala drugaricu nazivajući je najpogrdnijim smišljenim epitetima, jer se nasmejala dečku koji joj se sviđa.

Opsovao druga zbog partije PES-a. Ispalio kolegu za skriptu zbog boljeg rezultata na kolokvijumu. Dala koleginici na ispitu pogrešne rezultate, da bi lenja kučka pala.

A gde je sreća?

Izbušio komšiji gume jer ne zna da se parkira. Bacio kesu đubreta sa terase, jer ga mrzi da siđe. Kesa pala I sad je razvlače lutalice. Zgazio psa autom jer ga mrzilo da koči. Šutnula komšijinog ljubimca, jer ne podnosi kereći lavež. Namerno seo ispred babe u busu jer koji kurac je krenula u 8 ujutru na pijacu. Pljunula kontrolora busplusa.

A gde je sreća?

Podmetnula koleginici pogrešan ugovor, pa ova dobila otkaz. Namerno zajebava radnika za topli obrok. Neće da joj da slobodne danje jer mu se može. Poslodavac kasni 3 meseca sa uplatama zarada. U toj firmi se radi 12 sati dnevno za minimalac, može I 8, ali kako bi onda maltretirali nedužne ljude. Sudija izgubila predmet za 2000 evra. Policajac izudarao klinca od 19 godina zbog posedovanja pola džointa.

A gde je sreća?

Gde?

Tu je za one koji znaju da gledaju.

Evo kako sam je ja našla:

- izbrisala sam aplikacije svih novina na telefonu jer me zabole ko je koga ubio, ko je šta od koga pokrao I kako ćemo živeti 28% lošije sledeće godine.  Svakog dana će neko nekog prebiti, lopovi, korupcija, farme, afere će uvek postojati. O tome više ne želim biti informisana. Ne kažem da nije teško, deluje mi kao prvi put kad sam se skidala sa pljuga. Loše navike je teško iskoreniti, ali kada ih jednom iskoreniš osećaj je fantastičan.

- Na svaku neljubaznost odgovaram osmehom, I počinje da se vraća, polako ali sigurno.

- Svakome koga sretnem se trudim da udelim neki kompliment. Ali onako iskreno, neobavezno.  Jer svi ti ljudi koji su mi na putu znaju nešto što ja ne znam, ili imaju nešto što ima divno pristaje, osobinu, komad garderobe, frizuru, ali uvek se nađe nešto. Kasirku, šalterušu, kontrolorku- pa I njih, kada mi se ukaže prilika.

- Kad neko nešto uradi kako treba, ne libim se da mu kažem “Svaka čast”- čak I kad ga ne poznajem najbolje. Ranije sam smatrala da to nije umesno, a sad ne vidim ništa numesno u glasnom priznavanju tuđeg uspeha I vrednosti.

- Hvalim sebe. Svaki dan. Ako nemam zbog čega onda zbog gluposti. Recimo što sam uspela da ustanem bez prenemaganja I krenem na posao 5 minuta ranije nego inače.

- Prestala sam da kukam na svari koje ne mogu da primenim. Danas je bilo -5, ok, obućiću se toplije. Sutra će padati sneg, staviću kapu I rukavice I napraviti koju grudvu usput. Ne radi lift, protegliću noge. Neopravdano dugo čekam bas, posmatraću ljude.

- A kad ste sjebani predlažem jednu vežbu. Tvrdim da ima stopostotan učinak ako se lepo skoncentrišete. Gledajte ljude usput, u prevozu, na stanici, kafiću. Gde god. Ali ih posmatrajte bez osuđivanja. Fora je da kod svakog nađete nešto lepo. Verujte mi nije teško. Neko ima lepe oči, neko ima lep osmeh, a neko frizuru. Neko ima nove patike. Primetite to lepo kod svakog, makar I najmanju sitnicu. Osećaćete se fantastično. Odgovorno tvrdim.

- Radite stvari sa ljubavlju. Čak I one dosadne. Mene recimo jako mrzi da perem kosu zimi. To mi je najomraženija aktivnost I ako na istu potrošim oko sat vremena nedeljno kad se sabere. Pustim omiljenu plejlistu I udri. Ma neću da dozvolim da mi bilo šta ni za sekund pokvari raspoloženje. Čak I kad mi daju neku dosaštinu od posla, ja pustim jazz radio – paris café I tripujem se da sam u tamo.

- Zahvalna sam na svemu što imam. Iskreno I duboko. Čak I na svakom baksuzu koji je protrčao kroz moj život. Baksuzi skroz super jer te bolje prodrmaju nego svi prijatelji zajedno.

- Ne ulazim u rasprave jer sam napokon shvatila onu “Bolje biti srećan nego u pravu po svaku cenu”. Svi smo mi različiti, u tome I jeste lepota. Samo još da naučimo da budemo tolerantniji.

- Pomažem ljudima, kad god mi se ukaže prilika. Nekako mi to dođe kao građanska dužnost. To ne znači sad da idem okolo I predstavljam se kao Robin Hud, nego recimo kad vidite da se neko bespotrebno muči, priskočite u pomoć. To je ono kad ćorava baba ne zna da popuni uplatnicu u pošti, pa neće vam pasti kruna sa glave ako joj pomognete. Primera ima milion, samo je pitanje da li hoćete da gledate.

- Trudim se da ne ogovaram I ne pričam ništa loše o ljudima koje poznajem . Uredu je istaći činjenicu o nekome, tipa taj I taj još uvek nije završio faks, a jako je ružno to okititi onim lenčuga, glupača ,blejač. Svako ima drugačije prilike, a nama niko ne daje za pravo da izvlačimo ishitrene zaključke.

- Ne shvatam sebe previše ozbiljno. Dozboljavam sebi da se obučem kao tunejdžerka, da igram i pevam po kući, da se šalim na sopstveni račun i  blesavim okolo, naravno kad prilika dozvoljava. Svi smo mi i dalje deca, šteta što tu decu u nama neprestano gušimo.  

Eto. Tako ja. Ima tu još mnogo toga. Ali popisala sam stvari kojih sam se setila, ovako na brzaka. A šta vi radite I gde nalazite sreća? Nadam se da nije daleko od vas.