Negde se
nazdravlja šampanjcem, na drugim mestima i događajima ne možete ni da zamislite
da odbijete rakiju, a ponekad i viski. Svašta pijemo, ali postoji
nekoliko stvari koje po difoltu naručujemo, bez obzira na situaciju ili
godišnje doba.
Nekada nas zbog
našeg izbora čudno gledaju, ali koga briga kad je na kraju večeri najvažnije ko
se dobro proveo, više od toga šta je pio. Sa omiljenim pićima nekad i preteramo,
pa se kajemo i zaklinjemo na večitu apstinenciju, a ta apstinencija se kako to
obično biva oknča pre nego što je počela.
Šta god da
šljokate, bitno je da u tome uživate i preporučila bih da ne preterujete, ali
pošto nisam Nada Macura, a ni PV AV, od
takvih naredbi se ovog puta ograđujem.
Pa da počnemo
PIVOPIJE
Dele se na 2
kategorije: na one koji konzumiraju pivo iz ambalaže u kojoj se i prodaje njih
ćemo nazvati strejt pivopije; i na one koji pivo obavezno sipaju u prigodnu čašu ili kriglu, za ove
potrebe nazvani gej pivopije.
Zašto je bitna
razlika?
Strejt pivopije
su ponositi pripadnici svoje vrste i nikada ih neće biti sramota od zidarske
ambalaže , te će i u svrlo svečanim prilikama (svadbe, krštenja, slave) na isti
način vršiti konzumaciju svog omiljenog pića. Mnogi za njih misle da su
prostaci, klošari bez manira, ali ti mnogi nisu svesni gušta koji propuštaju
držeći se tih istih manira i pravila. Pivce se pije za živce i stvarno je
bespotrebno trošiti te iste živce na presipanje iz šupljeg u prazno (čitaj iz
konzerve u čašu). No nije greška ni jedno ni drugo, bitno je da je izbor
autentičan. Za razliku od mnogih drugih kategorija, pripadnici ove su istinski
ljubitelji i poštovaoci pića koje piju. Osim toga, retko ćete ih videti da
divljaju, lome i prave haous (ukoliko se ne drznu da svoje omiljeno piće ne
ukrste sa nečim jačim).
Pivopije kao što
znamo, mnogi prozivaju, a ti isti što ih prozivaju kada odu da izdrkano-fenserski
splav gde voda košta 559 dinara, se obavezno odlučuju za to isto pivo jer je
jeftino, osvežava i ume da potraje neko vreme.
VINJAKAŠI I
PELINKOVAŠI
Ova pića se u
mojim užim i širim krugovima vezuju za ozbiljno (problematične) konzumente,
zato ih i stavljam u istu kategoriju.
Vinjakaši su
totalno nepredvidljivi, jer kao što nekolicina nas koja se zajebala pa probala
zna, ova tekućina može izazvati halucinacije i crne rupe, a lakše se nabavlja i
jeftinije je od pečuraka. Svako ko se ozbiljnije bavio vinjakom ima neku priču
iz Urgentnog centra, volšebnog buđenja na klupi u drugom gradu ili još
neverovatnijeg buđenja u tuđoj odeći u stanu nepoznate osobe. Osim toga, pod
dejstvom ovog „opijata“, dešavalo se da ljudi odluče da se kupaju na adi u februaru
i sankaju se u junu. I ako ima i drugih situacija (koje su , da upozorim retke)
gde je konzument od klošara iz kraja postao omnipotentni genije koji se razume
u istoriju Mesopotamije molekularnu
biologiju, kvantnu fiziku i apstraktnu umetnost istovremeno. Vinjak ume
da propameti i da pospeši retoričke sposobnosti, samo što je cena toga
previsoka jer kad prođe dejstvo, jedva ćete se setiti rođenog broja telefona.
Pelinkovaši su
takođe alkosi ozboljnog staža i stadijuma, ali su nekako mirniji. Manje pričaju
a više upijaju. Stoje u nekom čošku, zabavljaju se sami sa sobom, ali zato kad
progovore, odvale najbolju foru večeri koja se prepričava. Iz nepoznatog
razloga im se uopšte ne spava, pa i ako deluju totalno odsutno i stondiran oni
najduže izdrže budni.
KOKTELAŠI I
OSTALI FENSIPIĆAŠI
Da se razumemo,
koktel nije koktel ako ne košta minimum 500 dinara (tako razmišljaju oni) i tip
je totalni gej ako pije šarene koktele (tako razmišljam ja).
Prvo ćemo
demistifikovati ovu drugu premisu, izvinjavam se unapred svim muškim
koktelašima ali moram da istaknem da nema apsolutno ničeg muževnog u ispijanju
Mai Tai-a i Pinacolade. Bolje uzmi pivo, još će da ti ostane kusur i za šiš,
osim ako posle koktelčića ne planiraš suši.
Žene kao žene,
moram im oprostiti. Slatko u kombinaciji sa drečavim bojama i ostalim čašnim
asesoarima u vidu kišobrančića i šljokičastih palmica, pa kako odoleti. Dođe ti
kao da se igraš sa barbikama, a ako uz to imaš i ko da ti plati uživanje, pa
skoro kao orgazmično iskustvo.
Koktele
podržavam, kada ih ja ne plaćam, jer bih u suprotnom pre izlaska u prosečni
klub morala da dignem potrošački kredit.
Koktelaši imaju
trip da je koktel nekakav statusni simbol koji odražava njihov prefinjeni ukus
i buržujski lajftajl, a u suštini je kič. Sa druge strane, lepo je videti na
stolu s vremena na vreme suncobrančiće i šljokičave palmice, a i konobari te
lepše gledaju jer su im koktelaši omiljene mušterije.
VINAŠI
Crno ili belo
nije bitno. Bitno je da je dobro. Ali da bi saznao kakvo je vino, moraš popiti
najmanje jednu flašu (sam) i sačekati do jutra. Tada se donosi konačni sud.
Ljudi koji pinu
crna vina su opušteni, hedonisti, ali ponekad malo dosadni i usporeni pozeri. Jebiga, svaka
kategorija ima svoju lošu krajnost. Ono što je dobro kod crnog vina je što
izaziva iskrenomaniju. Probala nekoliko puta i uverila se u ishod. Dakle ako
imate nameru nešto iz nekoga da izvučete naoružajte se flašama vina i
strpljenjem od nekoliko sati, s tim da se ne zajebete pa ne ispratite žrtvu u
ispijanju alkohola, jer tada cela priča dobija potpuno drugačiji smisao.
Belovinaši su
lepršavi, veseli i opušteni ljudi ako piju umereno, i glasni, naporni i
hiperaktivni ako preteraju. Vole te krste vino sa kiselom, što im autentični
pripadnici ove kategorije veoma zameraju, nazivajući ih seljacima. Ja ima kažem
:“Seljak , neseljak uz kiselu bolje klizi“.
VISKAŠI KONJAKAŠI
I OSTALA BURŽOAZIJA
Ovo su koktelaši
kad porastu i izađu u beli svet. Ljudi koji konzumiraju konjak (žene jako retko iz
nepoznatog razloga) kad nisu snobovi umeju da budu prilično kul. Njihova zabava
je kao i njihovo piće, često na visokom nivou. Opušteni su i sigurni u sebe. Kad
pričam o ovoj kategoriji mislim na ove koji tačno znaju koji viski se pije sa
koliko leda i kako se služi konjak. Nažalost su u manjini. Više je onih koji
rezervišu separe, tri nakvarcane pravuše i flašu viskija, pa posle toga jedu
leba i paštete do sledeće plate. Pravi viskaši ne razmišljaju da li će imati
dovoljno da isti plate, i to i jesu i treba da budu stariji i iskusniji ljudi
koji cene kvalitet te im nije bitan kvantitet.
Ko zna da uživa u
ovim pićima, taj se ne napija i ne provodi po splavoima čiji su vlasnici
sumnjive kriminalne prošlosti.
VOTKAŠI
Da li ste ikada
videli normalnu osobu, preko 25 godina da pije votku.? Ako jeste, molim da mi
pošaljete sliku da objavim čudo.
TEKILAŠI I
RAKIJAŠI
Ove dve
kategorije ljudi su po mom mišljenju jako bliske i ako su pića prilično
različita. Da me ne shvatite pogrešno, kada ovde kažem rakija, mislim
kvalitetnu rakiju, a ne neku brlju.
Dakle, ovi ljudi
žele da se provedu do koske. Sve što može da se iskoristi, oni će da iskoriste.
Umeju da budu jako zabavni kad ne preteruju, i jako naporni kad preteraju. Ipak
je nima najgore kad se nakon iživljavanja (ne)probude sutradan ujutru.
Ne znam šta im je
zajedničko osim sklonosti ka dobrom provodu i želji da kad porastu imaju svašta
za prepričavanje deci. Kada su umereni, veseli su i pozitivni, kad preteraju
pretvaraju se u neartikulisane galamdžije i kavgaše.
Potrudih se da
vam prikažem moje viđenje svih ovih divnih i dragih primeraka. Verovatno nije
isto kao vaše i sigurno da su se neki od vas na momente prepoznali, a drugi
uvredili , ali šta da vam radim, da alkohol niste nikad konzumirali, ne biste ovo ni čitali.
