BODLJE, NITNE, STARKE I MASKIRNE PANTALONE

Da se razumemo, u moje vreme se znalo. Martinke – mjetal. Starke – pank ili rok. Vans i slično , hip-hop, drum i rege. Tako je bilo.

Bodlje su bile rezervisane za blek metalce i gotičare, kao i bordo karmini i crni ajlajneri u slučaju žena i ponekih hrabrih muškaraca. KST i SKC.

Sve je bilo lepo i jednostavno, a onda se našao neki pametni car iz Pariza, na koga su se ubrzo ugledali svi hajstrit brendovi, a naknadno i Turci i Kinezi,

I dobismo starke na splavu i bodlje u "Teatru" (onaj narodnjački klub, ne pozorište). Na Lukasa se dolazi u maskirnim pantalonama. Neki fenseri počeše da nose šiljaste narukvice dok mašu Severini.

I postade sve to gadno.

Beše i pre nekoliko godina, recimo 6-7, vreme kriminalnog slučaja bokserskih patika. A uvek sam se smejala tim bokserima u fazonu „mora da ga je neko dobro opaučio u vugla kad je pristao da nosi ovo“. A nosili su ih te godine i muški i ženski i staro i mlado. Mejnstrim jebote.. Voliš sve što vole mladi, i ko si ti uostalom da imaš mišljenje i ukus. To će neki tamo nalickani gej za tebe da odradi..

I ove kartonske ags čuzme. Sad se nose po minusu i po adi leti. Da mi je znati na šta noge liče i osećaju se posle dugogodišnjeg besomučnog nošenja istih. A onda se zapitamo zašto su nam devojke bangave.

I zove tako mene jedna bivša drugarica, poznanica. Kaže: „ Jel imaš i dalje onu tvoju narukvicu sa šiljcima zbog koje te se pola škole plašilo“ „Šta će ti bre, imaš ih na svakoj kartonskoj tezgi u podzemnim prolazima za 100 kinti.“ „ Ma znam, ali tvoja je prava, autentična.“ I u pravu je . Mnogo se metala i roka ta narukvica najela pre nego što je postala akcesoar broj jedan. I one žute starke iz prvog srednje. Ne dam. Moje.

Ko što nisam dala gengsta kačket fensirki sa faksa pre par godina. Pa šta će joj koj’ moj?? Da krije cirkonski zub ispod njega..

U suštini baš me briga. Najozbiljnije. Ali kad se setim koliko su svakojake kokoške i kokošani kvocali na mene i za mnom i snebivali se mojim bodljama, kosama, patikama , kačketima, muzikom, svirkama, šutkama i iskrenošću, pripadne mi muka. „Zašto nosiš ovo, odakle ti hrabrost da obučeš ono“, slušala sam čitavu jednu deceniju.

Što kaže Cane – „Biti isti, biti poseban, biti slobodan , biti samo svoj,“  pevušim usput i dolazim danas u bajkerskim čizmama na poso’ , a neka sam pravna služba. Mjetal jebote, kao stav i način života i ako su mi naočare na nosu.

I niko neće da se buni , jer je posao odrađen i pre roka. A kad stigne proleće ću ponovo da se tetoviram..Neku škorpiju na dupe da stavim, moderna da budem. Šatro..

A vi ljudi budite real, a ne hipnotisana gomila.

Ljubim vas u starke i bodlje, a vidimo se u šutki ..