DANAS MAJKO ŽENIŠ SVOGA SINA

Još uvek nisam udata. Na sreću ili nesreću, zavisi od raspoloženja ili vremenskih prilika.

Ali ja nisam današnja tema već SVADBE.

Od kad znam za sebe MRZIM svadbe. Kad sam bila dete ni za jednu svadbu nisam imala strpljenja, pa su me dovodili na samu inicijaciju i hvatanje bidermajera (što je bilo zanimljivo i nimalo ponižavajuće dok nisam napunila trinaest) ili pola sata pre torte.

Pečenja, svadbarske kupuse i bajate proje i dan danas mrzim više nego svadbe, pa mi je bilo mučno da obitavam u blizini istih , što sam uspešno izbegavala.

Kad sam malo poodrasla i kad više nisam mogla da kalkulišem u kojoj ću se etapi svadbe pojaviti, počela sam da izmišljam stomačne viruse, školska takmičanja i neodložne obaveze kako bih što ranije napustila skup. Možda sam bila nepristojna, ali psihička tortura  je za mene bila neizdržljiva.

Prošle godine je otpočela sezona svadbi mojih bližih i daljih prijatelja. Godinama sam se pripremala i ubeđivala sebe kako je nedopustivo neispoštovati „najvažniji dan“ bliskih ljudi zbog izmišljene traume. Neprestano sam ponavljala sebi kako je sve to jedan divan događaj što za mladence, što za goste i skoro da sam uspela da poverujem u sve, ali i dalje osećam nemir koji neretko proizvodi i fizičke manifestacije. Bogu hvala na alkoholu koji se služi u neograničenim količinama i ublažava mi agoniju. Da nije toga, ne znam da li bih uspela.

A evo i šta doživljavam toliko traumatično

I DEO, DOLAZAK U KUĆU KOD MLADE/MLADOŽENJE (u zavisnosti sa čije ste strane)

Tu dođeš trezan,što ti posebno teško padne. Ne možeš baš da ločeš od sabajle, pogotovo ako si žensko. Nezgodno je ako si sa mladoženjine strane, jer to iziskuje dodatna 2 sata torture.

U toj prilici se obavezno nađe polu-harmonikaš, samouki muzičar, koji drnda na svom instrumenta sa izuzetnim entuzijazmom, a naročito kad mu doture u taj isti instrument evre.

Mladoženja se preznojava i razmišlja o alternativnim načinima za bekstvo. Obzirom da je tom prilikom prisutna cela uža familija i prijatelji, ubrzo shvati da mora da stisne zube i izađe sa kiselim osmehom. Rokne par rakija, i nastavi dalje.

Kod mlade se stigne sa sve polu-harmonikašem i dosta sitnog novca različite valute koji služi u svrhu „kupovine“ mlade. Za mene je taj obićaj posebno bizaran i grozan, te istom do današnjeg dana nisam prisustvovala pa ga ovom prilikom neću detaljnije opisivati.

Posebno mi je ogavno igranje kola po hodnicima i ispred ulaza u zgradu ili kuću. Svrha cupkanja je da sve komšije vide da „majka ženi sina/ćerku“ te je po prirodi stvari kolovođa.

Uz vrištanje sirene, događaj prelazi u svoju drugu etapu.

II CRKVENO VENČANJE

Nisam u prilici da preterano pljujem ovaj obred, jer ne bih volela da navučem na sebe gnev verskih fanatika. Pošto sam i sama pravoslavne veroispovesti, svaka kritika bi mogla da se okarakteriše kao licemerje.

Jedino ću pomenuti da mi obred ponekad prilično teško padne jer u štikletinama moram mirno da stojim preko pola sata, što za mene pretstavlja svojevrsno mučenje.

U ovoj prilici naročito sažaljevam mladence , zbog dužnosti primanja pozdrava i čestitki od svakog , pa i onog nepoznatog, koji je slučajno svratio u crkvu da zapali sveću pa iskoristio priliku da prisustvuje svečanom činu.

III (BACANJE/HVATANJE BIDERMAJERA)

Enciklopedijski primer poniženja žena. Tom prilikom se jasno vidi koja mladina drugarica je najočajnija. Čak i one devojke koje bidermajer i udaja trenutno ne zanimaju, moraju da se sjate sa ostalima da ne bi bile optužene da opstruišu svečani momenat. Mene nekako uvek uguraju u prvi red, pa me genijalni fotograf uslika, i onda moram okolo da se pravdam zašto sam tu stala kada me nadmetanje interesuje koliko i lanjski sneg.

U najvećem broju slučajeva mlada se dogovori sa svojom kumom ili mlađom sestrom, koja je po prirodi stvari i sama pred udajom, te se sve završi bezbolno za sve nezainteresovane učesnice i veoma bolno za one zagrižene i očajne.

U koliko nadmetanje nije namešteno vrlo lako možete preživeti čupanje za kosu, udaranje laktom i podmetanje noge. Pobednici svi tapšu, a ostale učesnice joj se i kiselo nasmeju i više je ne pogledaju, a na putu do restorana je i ogovaraju, jer sumnjaju u ispravnost čitave farse.

IV SLIKANJE U KOJEKAKVIM PARKOVIMA

Ovu etapu bih zakonom zabranila. Najgore je što su sve slike sa svadbi potpuno identične , slikane u istim pozama, na istim lokacijama. Mlada šatro vuče mladoženju da ne pobegne. Kum vuče mladoženju , a kuma mladu. Onda shvate da od bežanja nema ništa pa svi đuture sa kumovima skaču od sreće i krevelje se. Pa se onda mladeci značajno gledaju i još značajnije ljube i grle. Mlada od sreće izvodi piruete kako bi se video pun obim iznajmljene venčanice. Umetnički dojam fotografija nije baš na nekom zavidnom nivou, iako se svi prave da su fantastične. Ako mene pitate, ultimativna dosada..

V ULAZAK U RESTORAN I OMAŽ DUŠKU RADOVIĆU

Etapa kada mirne duše mogu da se domognem alkohola, što doduše nije preporučljivo jer su mi već u crkvi krčela creva, a do predjela je ostalo sigurno sat vremena (dok se svi smeste i dočekaju mladence i prežive građansko venčanje koje ćemo zvati omaž Dušku Radoviću).

Mladenci naravno ulaze poslednji, i ‘ ajde i to da im progledamo kroz prste, sat vremena posle svih ostalih gostiju.

Onda ih voditelj svadbe predstavi (kao da ne znamo da čije smo venčanje došli) i proglasi veselje otvorenim. Fešta se zvanično otvara mladenačkim prvim plesom na temu sledećih numera (koje ako još jednom čujem ima vrišteći da pobegnem sa svadbe): Aleksandra R – Čuvam te, Aleksandra K – Da te volim, Vitni Hjuston – I will always love you, Brajan Adams – Evrything i do i u retkim prilikama mladenaca sa nešto istančanijim ukusom Aerosmith- I don’t wanna miss a thing. I to sve tako dosadno i patetično prođe. Da sam DJ na nečijoj svadbi ne bih mogla da izdržim da u sred mladenačkog plesa pustim Harlem Shake i učinim čitav događaj nešto zanimljivijim.

Prvi ples potraje dobrih 15 minuta, tu tetkurine i strine nađu za shodno da maltretiraju svoje muževe, sa dve leve noge da odigraju sa njima, „jer je red“ a posle se izgaženi vrate svojim mestima brišući cipele.

Nakon prve restoranske podepizode sledi građansko venčanje u narodu poznato kao omaž Dušku Radoviću. Svi se sjate na podijumu. Babe i tetke na svaku drugu reč brišu suze, a verni ortaci (zaostali u mentalnom razvoju) viču „NEMOJ! IMAŠ JOŠ VREMENA DA POBEGNEŠ!“ i tome slično. Naravno mladoženja kaže svoje „da“ kao da mu od toga ostatak seksualnog života zavisi, a mlada se obično femka i smeška dok ne prozbori jedno umiljato „daaaaa“. Nakon još jedne ture čestitanja i slikanja fešta može zvanično da počne.

VI  ŽDRANJE/KOLO/ŽDRANJE/KOLO

Centralni deo ovog događaja počinje lešenjem predjela, što je veoma kompleksan posao obzirom da je pola bajato i preslano (ili neslano), a do normalne polovine i ne možeš da dođeš ukoliko nisi usavršio skil laktanja i otimanja.

Bend počne da svira neku „zabavnu – exyurok“ – patetičnu muziku i prve udavaće đipe da se vidi kako su vesele i razigrane, te da zauzmu bolju poziciju u lovu na svatovski plen (čitaj – jedinstvenu priliku da zapate dečka ili u najgorem slučaju seks). Kada se radi reda odsviraju i otpevaju (narodnjačkim trilerom sa sintisajzerskom matricom) tih par polu-normalnih pesama, negde kad prvi konobar kreće sa iznošenjem teleće čorbe čiji miris izdrogira sve babe, tetke , strine, stričeve, a ponajviše starog svata, harmonikaš udari par taktova najznačajnije „obredne“ muzike – KOLA. I tu nastaje haos!

Pomahnitalo staro i mlado skače da se što pre uhvati. Atmosfera dostiže usijanje. Sa kolskim umećem se razmeću oni najstariji, koji đipaju najkomplikovanije korake i stilove. Babe vrište „IIIIJUUUU“, a tetke „SA-SA“. Harmonikaša sve to loži, pa udara i prži sve brži tempo. Sise se tresu, a cipele izuvaju. Znoj se briše salvetama. Ko izađe prvi iz kola, biće okarakterisan kao kljakavac bez kondicije. U kolu se mora ostati do kraja, koji se ne nazire..

Pauza između dva kola služe da se učesnici okrepe telećom čorpom koja se srče i žvaće.

Kada svi učesnici u svetom ritualu kola popadaju polu mrtvi muzika počinje da svira narodnjački repertoar, koji se sastoji od svih onih pesama koje nikad u životu niste čuli i ako mislite da ste solidan poznavalac narodnjaka.

Sviraju se pesme iz mladinog, pa iz mladoženjinog kraja naizmenično. Najzastupljenije pesme, koje su mi poznate su naravno : Danas majko ženiš svoga sina, Korita Ivanova, Luckasta si ti i neka crnogorska gde glavni lik svoju majku nalazi u Nikšiću (ne sam školovala, žao mi je)

Obavezno se lati mikrofona polupijani polusluhista sa mladine strane, da otpeva „specijalnu“ pesmu za mladence, pa u sred numere krene da pozdravlja mladence, njihove roditelje, užu i širu familiju. Jako mu je teško oduzeti mikrofon i tokom proslave obavezno još nekoliko puta pokuša da se istog domogne. Nakon ovog nastupa sledi i nastup pjevača sa mladoženjine strane koji je posle incindenta sa prvim nešto kulturniji, pa posle prvog izvođenje i pozdrava dobrovoljno vrati mikrofon (teška srca).

Kad se iznese the holy PEČENJE nastane specijalno nadmetanje. Pobednik je samo onaj koji dođe do krtine, bez masti i koščurina. To je po pravilu najstariji i najiskusniji svat za stolom. Ili najbezobrazniji sa najbržim refleksima.

Ako na početku šarade potplatite kelnera, možete dobiti i posebni tanjir , sa najkvalitetnijim primercima. Ima i takvih, čula sam..

U fazi sakaćenja pečenja igraju samo oni najočajniji i najpijaniji gosti, kojih je ne više od 5,6.

VI MEEEESEEEČIINNAAA MEEESSEEEČČIINAA JOJOJ (I  NARAVNO TORTA)

Redosled u ovoj fazi nebitan, ali po mome iskustvu prvo se služi torta. A onda negde na pola trećeg zalogaja restoran počinje da se trese, u daljini čije se dobro poznato zavijanje, vreta se otvaraju i nastaje APOKALIPSA. Upadaju trubači kojima su prvo mladenci posebno zanimljivi. Obavezni repertoar su Mesečina, Kalašnjikov, Đurđevdan i u novije vreme GAS-GAS , a načula sam da su počeli da sviraju Gangam stajl i živo me zanima da to čujem. Trubači se redovno zalepe za najbolje obučene goste i njih u stopu prate ne bi li izazvali osećaj sramote što ovima teško padne, pa da bi sačuvali ugled i reputaciju buržuja, daju i poslednje pare i to što transparentnije moguće, da svi vide.

Skidaju se košulje, penje se na stolice. Žene su odavno izule cipele. Neartikulisano se dernja i pada u delirijum. Ta zavrzlama se završi posle nekih 15-20 minuta. Nakon toga svi zadihani i premoreni završavaju svoju već načetu tortu, koja se odavno otopila.

PRATEĆI EFEKTI (KIĆENJE SVATOVA I SLIKE)

Ovde se dobro pazite. Bolje evre, bilo kog apoena da date, zbog evenualne javne sramote. Ako ste velike patriote pa se evrima ne šepurite, ispod 500 dinara, nemojte da vam je na pamet palo. Ove klinkice što kite sve pamte, pa posle ogovaraju. Majke mi, čula sam..

Ukras skinite, kad niko ne gleda i pravite se da vam je ispao dok ste đipali u kolu.

Što se slika tiče predlažem periku, naočare za sunce ili one brkove što se lepe ako ste muško. To će vam trošak prepoloviti na pola. Kad dođu sa slikama i prepoznaju vas, samouvereno kažete „Jes’ ti ćorava, vidiš da imam brkove“. Sa prodavačicama se nemojte ganjati i navlačiti, kako bi izbegli blamažu. Njihova moć ubeđivanja je na veoma visokom nivou te se vrlo lako može desiti da vam utrape sliku da kojoj se mrštite, žmurite, ispao vam jezik ili sisa. Tako da je bolje da ne pokušavate. Bež’te od njih ko’ đavo od krsta ili se oprostite od 20 evra, pa kupite sve što vam se nudi.

I za kraj, svim svatovima neka je Bog u pomoći ove svadbene sezone. Mladencima ne poručujem ništa, sami su se uvalili u sve to pa nek stisnu zube, nabace kiseli osmeh i istrpe. Ili nek razmišljaju o tome koliko će para izbrojati, svaki put kad ih poljubi žvalava tetka.

UZDRAVLJE!!!!