PULENI BLICA KOJI DRŽE DO SEBE

( OTVORENO PISMO BLICU KAO REAKCIJA NA TEKST SA 29. STRANE, IZDANJA OD 18. MAJA 2013.GODINE)

Jutros ustajem i poluotvorenih očiju bauljam do novina. Gledam naslovnu , štrecnem se od Ivana Smaranovića u društvu predsednika nam, sa čim i ako je prošlo godinu dana ne mogu da se  pomirim. Skrećem pogled u ugao, da ne gledam u katastrofu, očekivajući neku veću ali zabavnijeg karaktera u obliku Farme, neuspele Evrovizije ili Severine. Ali ne, tu se zagrcnem od prvog zalogaja doručka, prevrnem šolju jogurnta i šlogiram se (ovo pišem iz bolnice Sveti Sava, šatro). Kad sam uspela da dođem sebi pogledah ponovo uz vrištanje i sklanjanje od novina, iz daleka se usudih da proverim da li sam dobro videla. Otvorih stranu 29.  i imah čast da pročitam kratak interviju izvesne Mirjane Brmbote, žene koja drži do sebe (to je ultimativno životno dostignuće, ako nista znali).

A sad sledi ono najvažnije. Ko je dotična persona i zašto me je sve to toliko fatalno pogodilo? Dotična persona je četrdesetogodišnja gospoџa koja od dugog vremena i još duže frustriranosti što tokom srednje škole i faksa nije bila najbolja riba u gradu, kada je "uspela" u privatnoj i poslovnoj sferi počela da "piše" blog na temu mode. Naslovi tema su recimo "crvena fotelja" (?!?!?!) ili 10.000 pregleda, kao što možete primetiti prilično maštoviti i smisleni. Od varijacija su zastupljene bele čizme u svim mogućim varijantama i od svih mogućih veštačkih da ne kažem najlonskih materijala, plisirane/karirane suknje za koje sam mislila da su odavno i zasluženo pale u zaborav dok ih Maja Nikolić ponovo nije patentirala u VB-U. Zatim slede šimi cipele, model iz doba Spice Girls, fejk barberi ešarpe (znam da su fejk jer iz materijala vrišti sintetika, a  karo je totalno izvitoperen i kriv). Dotična svoje modne zavrzlame kombinuje sa scenografijom svih gradova koje obilazi tipa Budimpešta, Bratislava , Temišvar (embargo turizam na delu), a fotografije su kvaliteta i umetničkog dojma fejsbuk profilnih slika iz 2008. godine.Ovim putem pozdravljam cara koji ih je radio. Prateće tekstove ne mogu da vam dočaram ako ih ne citiram:

":* :* :*  U Srbiji se ljubi tri puta u obraz, otuda vam šaljem tri poljubca. Pravoslavni običaj koji simboliše Sveto trojstvo - Boga Oca, Sina Isusa Hrista i Svetog duha. Krstimo se ta tri prsta. A i takav je običaj. :)"- svaki komentar bio bi izlišan.

A ima i neke prateće tekstove koje kopi/pejstuje sa vikipedije.Kako li se samo dosetila. Sad stičemo dojam da je obrazovani esteta, što mora biti ako je neki kustos (dakle ako si istoričar umetnosti po difoltu imaš predispozicije da postaneš uspešan modni bloger, viš' ti to).

Vrtim ja taj njen blog, koji sam moram priznati  videla i ranije (izvesno vreme je predmet sprdnje u internet zajednici) ali reko' da se podrobnije pozabavim ako ću već da pišem nešto o tome. I onda stižemo do vrhunca i mog skakanja kroz prozor uz rečenicu "Boktejebo" (i ako boga bez dobrog razloga ne uzimam u usta, a kamoli u istoj rečenici sa "jebo"). Dakle,pripremite se,  stvar je ozboljnija od Doris Nygrin Bizetić i pijane Vendi i razrogačene Maje Nikolić . Gospoџa je u društvu umetničkih slika, znamenitih likovnih stvaralaca na temu obnaženih muških tela u kombinaciji sa penisima u erekciji.Priču prati odgovarajući autfit, podrazumeva se. Sto mu gromova, od ove moždane kontaminacije može da se poludi.

Sve bi to bilo u savršeno zabavno i u skadu sa prilikama da dotična nije dobila ozbiljan medijski prostor u najtiražnijem dnevnom listu. Kada kažem ozbiljan mislim da mesto na naslovnici na kome se obično pojavljuju Severina i Diva (što razumem jer od svake znam 3 hita i ako nisam u mejnstrim fazonu). A šta je sa onima (da ne budem pretenciozna i kažem nama) koji smo mladi, sveži, vispreni, kreativni u punom zamahu sa originalnim idejama. Šta je sa preslatkim modnim blogerkama koje mi svakim postom ulepšaju jutarnju kafu (Zorana, Vanja, Marina, Tamara, Branislava...). Te blogerke adekvatni medijski prostor (da ne kažem u Blicu ) teško i retko dobijaju. Jedino na šta mogu da računaju da će im naši dizajneri uputiti pozivnice za fashion week , da će ih pozvati na nekakva otvaranja butika i promocije kozmetičkih proizvoda. Ogrebaće se za par karmina, parfema i po koju majčicu i suknju. Ako neka bude imala sreće biće zaštitno lice nekog manje poznatog brenda i dobiti nekoliko proizvoda više. A zaslužile su daleko bolje, jer se trude cimaju i pre svega ZNAJU MODNO ZNANJE. Znaju da se fejk ne nosi ni tajno, a kamoli javno, kao ni bele čizme.

Šta ćemo sa ostalim blogerima i tviterašima koji imaju šta da kažu ali nemaju  gde osim na svom blogu i tviter nalogu. Ozbijni blogeri, i još ozbiljniji tekstovi, ali na žalost neće otići dalje od nekih prijateljskih i poznaničkih (eventualno fejsbuk) krugova. Šteta, tu ima šta da se pročita.

I šta ćemo na kraju krajeva sa mnom,? (da ne ispadnem licemerna pa da pitam Blic). Kome treba da platim, sa kim da odem na ručak, koju podvezicu da obučem (imam bolju od gospoџe), koje sise da izbacim ili koga da animiram svojim društvom . Izgleda da sve i dalje tako funkcioniše., pa eto ako nešto od toga uradim možda dobijem dva tri reda u blicu, da ne kažem interviju ili "nedajbože" sliku, to je za trenutno za mene domen naučne fantastike.

I za kraj da apsolviram da nam je trešerana stvarno postala duhovna hrana i hleb naš nasušni. Nismo samo ekonomski već i  kulturno i moralno devalvirali  odavno i ovo je samo pokazatelj koliko smo se duboko zaglibili u masni mulj šunda.

Ja  sam dete sa asfalta, bivši odličan đak centraške gimnazije. Nas je profesor likovnog na prvom času u prvom razredu naučio šta je kič, šund i pornografija (koja nema uvek veze sa koitusom vec može biti najrazličitijih formi ali je sadržina uvek ista).

I za kraj još jedna poruka Blicu. Masovna kultura je odavno prestala da bude kultura kada je postala masovna, a novinarstvo se srozalo i požutelo  u momentu kad su na naslovima počele da izlaze slike gologuzih starleta u boji i senzacionalistički koncipirani naslovi. (i da napomenem da nisam novinar već pravnik)

Živeli vi meni , mnogi uz šund i pornografiju, a nekolicina uz prave stvari koje mogu da se nađu ako znaš koliko duboko treba da kopaš.

I  još mi je ostalo da završim u atmosferi besomučnog repriziranja što televizijske serije, što životnih prilika u ovoj našoj banana državi. Pesma mog detinjstva, biografija mnogih i najbolji opis unutrašnjih borbi svih nas: Ja hoću život, bolji život, da ga zgrabim poput tigra,život nije dečja igra.. šta to vredi kad ne spadam u taj soj, jer život traži bolje ljude...verovatno neke kao što je Mirjana Brmbota.