REŠETANJE TUĐEG SAMOPOUZDANJA

Pre neko veče bila sam na sedeljci kod dobre drugarice. Kako se tu po prirodi stvari našlo mešovito društvo I otvorile različite teme, bilo je lako dobiti inspiraciju za ovaj post. Naime, upadoh u spiku sa jednim drugarom jer je pola večeri kukao “Kako mu se ideeeee u BIGZ da “priča” sa krupnim devojkama”. I kada je to pomenuo peti put za pola sata, ja ga pitam u čemu je fora. Bigz? Krupne devojke? Priča? I evo šta sam sve saznala.

- BIGZ se kotira kao mesto gde izlaze opušteni ljudi (to verovatno svi već znate) I mnogo je lakse stupiti u konverzaciju sa bilo kim ko vam se nađe na putu. Dakle, kad odeš tamo mnogo su ti manje šanse da te neko popreko pogleda, opsuje, ispljuje, otkači, uvredi, odbrusi, gurne , šutne I tome slično. Dobar ego bust, za početak. Idemo dalje – krupne devojke. Po priči I ako drže neke distance I ograde, to čine do trećeg pića. Čim pređu u stadium lagane alkoholisanosti prestaje gard. I onda možeš da popričaš sa apsolutno svakom ,a šanse da će te otkačiti su na nivou statističke greške.

Da se zadržimo na “popričaš”. Naravno da ne možeš kao neka alfa seljačina biti nasrtljiv, naporan I napadan. To ne prolazi ni kod jedne devojke, pa normalno ni kod “krupnije”. U svari trik je u tome što je poslednjih godina zavladao teror mršavosti. Anoreksičan izgled je postao imperativ. Kako naravno postoji veliki procenat devojaka koje ne mogu, neće , ne znaju da budu mršave, sve obzirom na pomenute trendove, ovakve devojke po difoltu padaju u drugi plan – priča ortak.

Tužna istina ali je tako.

I da se vratimo na temu, krupnije ribe su pristupačnije I otvorenije.

- Lakse su za saradnju jer sa  njima možeš pošteno da se ispričaš- nastavlja.

I sad dolazimo do pitanja šta mu znači ta “priča”. Da li je to stvarno priča ili misli na nešto drugo.

-Mislim ono, lepo se ispričaš sa nekim, razmenite nekoliko značajnih pogleda, lepo njoj, lepo tebi, bez obaveza I daljih zajebancija, muvanja I cimanja.  

-Čekaj samo priča ti je dovoljna – pitam, već vidno šokirana

- Da. Mislim realno, nekada kad si sjeban, ono kad ti nije ni do čega. Cele nedelje si se peglao okolo, ortak te ispali, posvađaš se sa ribom, keva te iznervira. Mislim, te svakodnevne stvari. Onda ti dobro dođe da popričaš sa osobom suprotnog pola koja te ne poznaje, nikada te više neće videti, a znaš da kog iste imaš prolaz za nešto više ako hoćeš. Dižeš sebi ego. Možda je sebično ali zar to svi ne radimo na ovaj ili onaj način.

I čovek je bio sasvim u pravu. Mi smrtnici, neproduhovljeni I slabo prosvetljeni imamo potrebu da s vremena na vreme dižemo sebi ego na konto tuđe energije I samopouzdanja.

I sama sam to radila više puta. Znate ono kad okrenete nekog lika sa lagera koji se vekovima loži na vas, čisto da bi vam platio kafu, udelio par komplimenata I saslušao vašu kuknjavu. Odličan antidepresiv, radi bolje nego bilo koji drugi. Instant rešenje. Mada, ako ćemo sasvim iskreno to baš I nije fer, ali se uvek pravdamo onim “pa šta, zar to svi ne rade”. Rade, kao što smo više puta zaključili, samo što je možda došlo vreme da se jednostavno prestane sa tim. Ideš okolo I džepariš drugog I kao super ti je. Mislim da je manje strašno da nekome uzmeš pare, nego da mu izrešetaš samopouzdanje. Kad rasčlanimo čitavu tu stvar sami ćemo se osećati još jadnije. A ta neka “krupna” devojka ili “nebitan” lik će na kraju cele priče da zaključi da si je/ga samo vukao za nos. Ostaje nekakav gorak utisak I tebi I njoj.

I za kraj, uopšte nije bitno u kojoj se ulozi nalazite. Poenta svega je da treba izbegavati ovakve psihološke igrice. Bolji smo od toga, pa je pametnije da čitavoj stvari pristupamo iz drugog ugla. Dakle ako si već bacio pik na krupnu devojku (ili bilo kakvu devojku poljuljanog samopouzdanja, “krupna” je u ovom slučaju samo metafora), ne kradi joj energiju. Mnogo je lepše podići joj to isto poljuljano samopouzdanje. Ista igra, samo sa drugim pravilima koja su fer. Ulepšajte svim tim ljudima dan time što ćete ih podržati, umesto iskoristiti. Gledajte one lepe stvari u njima jer sam sigurna da ih ima milion.

Ružno je iskorišćavati druge, a to što ih vidimo tad I više nikad nije nikakvo valjano opravdanje. Budite čovek prema svakom, jer je to jedini način da se osećate dobro.

UTICAJ DRUŠTVENIH MREŽA NA MENTALNO ZDRAVLJE

Lično nemam ništa protiv društvenih mreža. Smatram da nam mogu biti od izuzetne koristi. Obzirom da u poslednje vreme gotovo I ne čitam novine (kao što znamo nema šta pametno ni korisno da se pročita) neretko različite beskorisne informacije, skandale I senzacije saznajem putem istih. Jako korisno, složićete se..

Verujem da sam pronikla u funkciju svake društvene mreže ponaosob, pa se trudim da ih ne zloupotrebljavam u smislu da ono što je za instagram stavljam na fejsbuk, ono što je za fejzbuk na tviter I ono što nije za svačije oči I uši da kačim svuda po redu. Najbitnije je da sa informacijama koje šerujemo šakom I kapom po društvenim prežama imamo meru. Jednostavno nije sve za svakoga. Privatnost je nažalost potcenjena kategorija, I gorko žalim što je postalo tako. Društvene mreže funkcionišu po sistemu bumeranga, pa vam se svakakve gluposti, bockanja, peckanja I osvetničke akcije mogu obiti o glavu. Zato pazite, te radite stvari sa merom (ne samo kada su u piranju društvene mreže već I sve ostalo).Karma iz a bič I vreba iza svakog ugla.

I sad dolazimo do današnjeg problema. Poslednjih dana čitam sve više kojekakvih od diletantskih do prilično ozbiljnih studija o tome koliko su društvene mreže postale odgovorne za naše (ne)raspoloženje, I evo do čega sam došla.

Naime, singl ljudima preterano korišćenje fejsbuka može itekako da naškodi, tvrdi jedna psihološkinja (stranog porekla , čijeg imena trenutno ne mogu da se setim, ali nije ni bitno). Rekla bih da u tome ima istine. Kako novopečeni mladenci obožavaju da koriste fejzbuk za post promociju svog “najlepšeg” dana, svedoci smo tona slika I desetina albuma na zadatu temu. Takođe novorođančad odavno zauzimaju prvo mesto po broju lajkova na profilima. I sad kad to gleda prosečna singl osoba tridesetih godine koja od ko zna kad ne može da nađe srodnu dušu, ne može da se oseća dobro, samopouzdano I ispunjeno. Naravno, kako smo svi mi preterano radoznali I ne možemo da se suzdržimo od besomučnog gledanja tih miliona “šajni,hepi pipl” slika, ne treba biti genije pa zaključiti kako to sve utiče da naše mentalno zdravlje, ukoliko smo singl (ovo kad napišem ispadne kao da smo govna).

Rešenje je prilično jednostavno – ne gledati, jer ako znate da vas nešto frustrira (I da ne znate sad vam kažem I molim da mi poverujete) prekinite da radite ono što vam škodim.

-         Ali neee, zanima me koliko je debela mlada I kakvu je seljačku venčanicu odenula- upravo vrišti iz vas, dok sve ovo čitatre. Da se razumemo, pljuvanje mlade, mladoženje, svatova I svetkovine izaziva negativne emocije I nije ni malo dobro za vaše psihičko zdravlje, tako je moj odgovor ponovo jedno veliko kategorično NE!.

Sada dolazimo do raznih fotošopiranih, polušopiranih I nefotošopiranih slika. Dakle, kao I svi mi, imam par “prijateljica” koje nisam mogla da prepoznam kad sam ih videla na ulici, ili one koje nisam mogla da prepoznam (a lično ih vrlo dobro znam) kada sam ih videla na slikama po fejsu. Moje večito pitanje je – koga lažete? Držati slike od pre 5 godina , na kojima imate 10 kg manje, neće vam čarobnim štapićem istopiti kilograme. Slikanje iz 35 uglova I iz 105 pokušaja neće vas učiniti fotomodelom. Pa čemu onda sve to. Obmana je obmana, I ima gorak ukus. Manite se toga ako boga znate.

A vi koji te slike gledate, pa ne morate baš poverovati u sve što vidite (ako baš morate da gledate, a ponovo preporučujem da se suzdržavate.)

Sa druge strane, ljudi u Srbiji su po difoltu ljubomorni I zavidni (da, da čak I oni najdivniji su na momente ljubomorni, eto I meni se desilo nekad, nije sramota). Čak I da zaista neko izgleda kao Viktorijin anđeo, uvek će se naći I ona druga strana priče, kako je to fotošop, kako ona jedna ne jede ništa I već godinama gladuje, kako je sve to ništa ne vredi jer nije završila fakultet, našla dečka, postala član mense…

Onda na red dolazi sindrom privlačenja lajkova. Znate ono kad stavite status, klip ili sliku a podsvesno ste u fazonu “ovo ima svi da lajkuju, koji sam mega car, sad će svi da znaju”. I onda kako karma uvek voli da se našali, status vam izlajkuje jedva deset duša, od kojih su 5 sestra, mama, tetka, komšinica smarač, I pacijent koji vas bezuspešno već godinama juri I lajkuje vam sve živo. I naravno, tada se smorite što niste postigli željeni efekat iako ste satima drkali mozak da izmisli najduhovitiju umotvorinu meseca. A kad bolje razmislite, koji moj će vam svi ti lajkovi, I šta zaista imate od toga. Neko vas kao gotivi, pa vas lajkuje. Ma hajde, niste toliko naivni. Taština je podmukla bolest, ne dajte joj da se razvija.

I za kraj ove tek načete teme, još jedno instant rešenje. Bavite se pravim stvarima. Društvene mreže I ako u samom nizivu imaju “social” znajte da je to klasična varka. Malo šta je tu socijalno, a mnogo toga je asocijalno. Ne dozvolite da se pretvorite u tako nekoga. Zato, ako već želite da koristite bilo koju društvenu mrežu na pravi način, nađite istomišljenike, setite se nekog starog prijatelja čije vam je društvo prijalo pa ga pozovite na piće, uživo naravno. Izračunajte koliko vremena nedeljno trošite na sve te idiotarije. Za to vreme bi sigurno mogle dve ljudske kafe da se popiju I mnoge pametne priče ispričaju.

I Do sledećeg čitanja, pamet u glavu! J

IZMIŠLJENE VEZE

Fenomen izmišljenih vezi uvek je bio zastupljen u našem društvu. Više je pogađao osobe ženskog pola, ali dešavalo se (u tragovima) da I muški pripadnici vrste obole od datog sindroma. Sistem je jednostavan, osoba (da ne kažem vi, sva sreća pa se nisam nikad našla u glavnog ulozi) jednostavno umisli da je sa vama u vezi I ako joj niste dali apsolutno nikakav znak, reč, gest niti bilo šta slično za šta bi mogla da se uhvati.

Ove situacije mogu biti prilično neprijatne I teške, jer sa “žrtvom” morate raskidati nešto što zapravo i ne postoji. Ne moram da napominjem da su prisutne dramatične I preterano patetične scene, bespotrebna objašnjenja o tome ko, zašto I kako, dosadne kurtoazni razgovori I tako u nedogled dok vam ne pukne film I ne prestanete da se javljate.

A evo kako ljudi ishaluciniraju vezu, čisto da znate kako da ih prepoznate pa od istih pobegnete:

1. Na prvom sastanku, već zakazuje upoznavanje sa sestrom, mamom, tetkom I komšinicom , a da se niste ni zažvalili pošteno.
2. Kad naročite prvo piće, osoba naruči isto uz prenaglašeno čuđenje “kako ne može da veruje da toliko toga imate zajedničko, da, da to je sudbinski znak” I ako ste sa pola mozga naručili produženi espreso sa mlekom.
3. Pita vas šta ste u horoskopu I podznaku. Oprez!!! Ovo je ozbiljan pokazatelj, predlažem da bežite od bilo koga ko vam na prvom sastanku postavi ovo pitanje.
4. Već na početku sastanka vas pita kad ste slobodni sledeći put.
5. Kad se rastanete pošalje vam 2-3 poruke, a sutradan ujtru vas sačekaju 3-4 propuštena poziva.
6. Poznaniku koga usput sretne vas predstavi kao devojku.
7.  Oduvek je maštao, želeo I tražio takvu devojku, I čudom ne može da se načudi što zaista postojite.
8. Svaka druga rečenica mu je neki ljigavi komliment u kojima veliča tvoje oči, stav, pogled, usne,kosu… Prepisano iz vikend romana. I bjuc,bjuc,povraćam…
9. Raspituje se za zdravlje vaše tetke koje se ne sećate ni da ste pomenuli.
10. Zna gde živite, kao I adresu radnog mesta, a apsolutno ste sigurni da ove informacije niste iznosili.
11. Sutradan vam šalje cveće I bonbone na posao.
12. “Slučajno” se pojavljuje na vašim putanjama. (Još jedan “sudbinski” znak)
13. “Slučajno” sedi svaki dan u “vašem” kafiću, I ako pre toga pored istog nije ni prošao.
14. Planira gde ćete na more I ako je tek novembar.
15. Zove vas na fiksni I predstavlja se kao vaš “momak”
16. Pije kafu sa vašom mamom

Još jedan savet kako izbeći zamke haluciniranja veze: prosto I jednostavno pitajte. Ako niste sigurni šta od vas hoće osoba sa kojom dejtujete već deseti put I kuda sve to ide, zatražite odgovor. Naravno, nećete kao psihotični slučaj tugaljivim pogledom I očima punim suza izmoliti status veze, niko normalan to ne radi. Takođe, nećete nekoga isprepadati svakodnevnim smaranjem oblika “ŠTA SMO MI? STA SMO MI?” jer niko nije dužan da trpi takve pritiske (bolje rečeno sranja), ali je sasvim validno pitati kuda sve to ide. Takođe je sasvim prihvatljivo čuti odgovor “Nigde” I razmisliti kako ćete sa “nigde-osobom” postupati u budućnosti. I zapamtite “nigde” znači da osoba apsolutno ne želi ništa sa vama osim lake razbibrige I ubijanja vremena. Nemojte odmah izmišljati teorije zavere, traume iz detinjstva I loša iskustva sa bivšim devojkama. Kao što sam već pisala , funkcionišemo samo sa onim što nam se kaže, jer čitanje misli nikog nije odvelo da pravi put.

Uzdravlje, do sledećeg posta!