BOLJE BITI PIJAN NEGO STAR

Svima su nam dobro poznate one situacije kada  prisustvujete nekoj svetkovini i domaćin kao i svaki pravi srpski domaćin već sa vrata urla:“ AJD DA NAZDRAVIMO. VALJA SE“. I tu se uvek nađe neki učenjak, povučeni čudak, mršavko sa naočarima, kariranom košuljom i demodiranim cipelama (nekad izgleda i drugačije, ali sam ovaj tip odabrala da biste osetili čitavu atmosveru) koji bi tiho prozborio:“Hvala, ali ja ne pijem.“

Kako to misliš ne piješ? Da nisi možda bolestan ili još gore lud. Pa gde to ima, odrastao srpski muškarac, a da ne pije. I zato te situacije ne prolaze baš najsrećnije po prosečne ćutljive cvikeraše sa štreberskim sklonostima, jer se po difoltu prelazi na naporno da ne kažem agresivno ubeđivanje:“ Ma daj, pa valja se, šta će ti biti od jedne rakije“ ili „Pa ne možeš tako da uvrediš domaćina i slavlje, lizni bar jednu..“ Dok žrtva na kraju uz facijalne grčeve jedva nekako proguta domaću ljutu šljivu, koju pokušava da spere sa dve čaše vode , a uz to da izigrava osmeh i veselje , mada mu to jako teško ide obzirom da ukus koji je uprkos silnoj vodurini ostao u ustima.

„Eto, reko’ sam ti da nije ništa, ali nije što je moja, nego si najbolju rakiju probao.“

Da se razumimo, u Srbiji su pravila za određivanje kvaliteta rakije prilično jasna. Da bi bila dobra- mora da bude domaća, a da bi bila prilično dobra - da ju je sam domaćin lično pekao, a kad je najbolja onda je stajala u nekom buretu u podrumu najmanje 20 godina. Pa čija je najbolja , pitate se. Uvek od onog domaćina kod koga i sedite, stoga najdobronamernije preporučujem da se ne upuštate u rasprave o kvalitetu svetog pića, već samo prokomentarišete „UUHHH, DOBRA, DOBRA! Tako je najbolje da se cela priča završi, a ako vam je neko uvalio brlju, što se dešava češće nego što možemo da predupredimo, najbolje je da se izvučete tako što ćete reći da vozite, pa se ne smete odavati preterenoj konzumaciji već isključivo degustaciji.

Teško je zamisliti manifestaciju, bilo crkvenu bilo mrtvenu bez alkohola. Jer smo mi Srbi (a i svi drugi) jednostavno takvi. Pijemo da proslavimo i pijemo da zaboravimo sve što nas tišti. Podrazumeva se da niko od nas nije pijandura ili ne daj bože alkos, jer se za alkoholičare smatraju neki tamo čudaci i depresivci koji piju sami sa sobom,a počinju u ranim jutarnjim časovima. Ovi što piju u društvu su u tom smislu sigurni  (ili samo misle da su sigurni).

Ljudi koji su se odlučili, zbog nekih ličnih ubeđenja ili zaboga zdravog života da ne piju, prinuđeni su da budu na margini svih tih svakodnevnih manifestacija i svetkovina. Oni su crne ovce u familiji i svakom društvu. Moram priznati da su i meni jako smetali, da sam ih smatrala smaračima i partibrejkerima. Posle kada sam se iskreno zapitala zašto ih osuđujem, došla sam do zaključka da u stvari u njihovom prisustvu zapravo počinjem sebe da osuđujem, jer pijem. Dakle nije problem što oni ne piju već što mi pijemo. Oni će biti ti koji će se sutra sećati šta je ko izlupetao, ko je slomio čašu, ko flašu a ko luster, ko ima kakav muzički ukus i glasovne sposobnosti, ko se sa kim povatao, a ko sa kim pokrvio. Mi normalni , porocima manje ili više skloni ljudi se takvih sitnica bogu hvala, nećemo sećati, niti ih primetiti.

Ponovo se nameće pitanje :Zašto ne piju? U ostalom, šta vas briga. To su suviše lična pitanja da bi ih tek tako nekome postavljali. Nije ni malo pristojno ulaziti u tuđe razloge i ubeđenja tako prostački, bez pardona. Otkud znate, možda se taj neko do juče lešio, napravio neko epohalno sranje sebi i drugima, zbog nedostatka kontrole u uživanju alkohola, i presekao stvar rešeći da ne pije. I to je totalno ok, zato se nemojte prema trezvenjacima ophoditi kao da su debili. Nije kul.

Obzirom da je ova tema toliko opširna, današnji post je bio samo uvod. Uskoro očekujte moj elaborat na temu :TIPOVI LJUDI PREMA VRSTI PIĆA KOJE PIJU, i TIPOVI LJUDI PREMA NAČINU PONAŠANJA U ALKOHLISANOM STANJU.

Vidimo se uskoro i popijte koju i za mene većeras ..

KRENUO SAM JEDNOM, NE SEĆAM SE VIŠE GDE

Svojevremeno su me prozivali što se na blogu preterano bavim muško ženskim odnosima. Pojedini su skakali na mene rečenicom:“ Daj bre Jovana, pa nije u tome cela poenta, smaraš malo sa tim, ostavi ljude na miru..“

Slažem se sa svima ljudi apsolutno ste u pravu . Baš zbog toga što znam da ste u pravu i što je možda jedan ogroman segment ostao neobrađen i to krucijalni deo koji ne smemo da iskuliramo, danas ćemo pričati o stvarima koje su prethodile svemu. Pre tog izlazaka u svet i nalaženja srodne, odgovarajuće ili podobne duše, mora da postoji neka priprema valjda. Ne priprema za potragu, već više priprema za život napolju. A napolju kao što već možemo da primetimo se svašta nešto dešava, a većinu tih stvari slabo razumemo. Ovo je priča o tome, o demonima sa kojima izlazimo napolje (verujte da ih ima podosta), i onim što direktno utiče na to da li će uopšte moći da dođe do bilo kakvog  međuljudskog odnosa, ne samo ljubavnog.

Nas za takve stvari niko ne može niti treba da pripremi. Jednostavno te šutnu u stilu:“Mrš sad u svet da tažiš svoju sreću“. Ti u tom momentu baš i ne znaš šta je sreća ni kako se traži, pa kreneš da gledaš okolo šta drugi traže i kako su prošli, pa ako im je dobro sa tim što su tražili i možda našli misliš da je to isto i tvoj put.

Neki ne veruju ljudima oko sebe, ali zato više veruju čarobnoj kutiji u kojima neki mali šareni poznati i (diskutabilno) pametni ljudi pričaju za njega mnogo važne stvari, pa pomisli „Ovi mali šareni ljudi kada su uspeli da dođu do čarobne kutije i da ih svi vide , mora da sve znaju, njih treba slušati“. I tako vođeni njihovim pravilima neko krene takvim putem.

Ima i onih inadžija koji iz nepoznatog razloga reše da za inat rade sasvim suprotno od onoga što rade drugi, jer zaboga oni su pametniji pa znaju da je rešenje ići stalno u rikverc, možda ćeš teže stići do odredišta ali će ti put svakako biti zanimljiviji.

Na kraju dolazimo do onih malobrojnih, gotovo izumrlih koji dugo dumaju sami sa sobom, gledaju i jedne i druge i treće, pa im ništa ne bude jasno. Onda počnu da  postavljaju pitanja , traže odgovore, nee nađu a neke dugo ne mogu ali ipak izađu napolje da traže svoju sreću, znajući da na nju u različitom obliku i boji mogu da nalete svuda.

Prvi žive tuđe ideale. Sreću će naći, možda i partnera, ali će to biti privid. Zbog takvog puta će u njima rasti frustracija, nelagoda, agresija i nezadovoljstvo. Postaće sujetni, zajedljivi, pakosni. Neće biti srećni dok ne budu stekli više i bolje od onog na koga su se ugledali, pa čak ni tada, jer uvek postoji više i bolje.

Drugi su odavno umrli, zapravo nikad nisu ni živeli van diktata iz čarobne kutije nekih šarenih ljudi. Ne znaju kako im je , ne znaju da li su srećni. Sećate se svih onih filmova o zombijima. E pa to su ti, samo što izgled ume da prevari, a oni i dalje imaju čovekoliki. Ne baš svi, ima i ovih koji više luče na nekakve čudne plastične deformisane lutke. Ne dajte se prevariti ti su još veći zombiji. Ako možete, poušajte da ih izbegavate.

Treći će brzo potonuti u neku od prve dve grupacije, jer kako se vekovima  priča „Inat je rđav zanat“ pa kao takav ne može trajati mnogo dugo, niti doneti dobre rezultate. Brzo će se umoriti od vožnje u rikverc, a posebno kada počnu da prelaze duge relacije. Shvatiće da ipak treba voziti pravo, samo u koju stranu krenuti? Odgovor na to neće znati.

Četvrti će se najviše mučiti, ali zato i najbolje proći. Šta je, mislili ste da je to dobitna kombinacija? Jeste, ali je i dug put i težak pa ga ne može preći svako. To je jedini put na kome moraš da menjaš prevozna sredstva, da se prilagođavaš, da učiš. Da se menjaš i ostavljaš iza sebe stvari koje te ne služe. I tako dok ti to ne postane način života i do sa srećom ne dočekaš svaki ćoskokak u koji uđeš. Sa srećom, jer te ćorskokak nauči bolje od bilo kakve dvosmerne ulice. Tera te da  razmisliš kako si uopšte dospeo tu.

Ako ne spadate u ovu četvrtu grupaciju, pogledajte oko sebe, najčudniji među vama mora da je taj. Njega pitajte za savet, a ne čarobnu kutiju. Ali nemojte poslušati savet, već pogled na svet. Možda će vam se nešto kas'ti  a možda još uvek nije vreme.

I za kraj, kakve veze sve ovo ima sa muško ženskim odnosima. To neću da vam kažem, jer niti sam čika iz čarobne kutije, niti vrhovni savetnik koji muštra svoje učenike. Možda sam malo inadžija, ali to je samo zato što znam da ste dovoljno pametni da ispovezujete stvari.

Do sledećeg viđenja!