FEMINIZAM- ODGOVOR NA SVAKU MUŠKU NELAGODU

Većina žena je na momente bila  prinuđena da muškim pojedincima objašnjava neki  postupak, stav, izjavu , jer kako to po pravilu biva, momci nisu navikli na određeni stepen samostalnosti I razboritosti koji u saradnji sa prosečnim koeficijentom inteligencije I optimalne moždane funkcije kao I adekvatne edukacije donosi za rezultat besmislena pitanja I još besmisleniju upitnu konstataciju “Ti si feministkinja, je l’ da?“.

Ta rečenica odavno je postala politički korektna zamena za svaku uvredu koju muška osoba može uputiti ženskoj, onako iz čista mira, ili jer ne razume nešto što je sasvim logično.

Msm, kako neko može da bude srećan sam sa sobom, da živi sam, putuje sam, provodi se sam, zamenjuje sijalicu, gumu ili osigurač sam, tj. sama. Takva osoba mora po difoltu biti feministkinja.

A evo kakva je imaginarna slika zastupljena u našem društvu kada je reč o feminisktinjama. (malo iskarikirano, ali ćete suštinu shvatiti).

Feministkinja je po ideji neukih muškaraca, isfrustrirana, nadrndana kučka, neprivlačnog izgleda neretko i muškobanjastog, pa se za istu može posumnjati da je gej orjentisana. Preterano je načitana i obrazovana za jednu ženu, ali je u suštinji glupača koja ne zna ni kajganu da „skuva“. Feministkinje mrze muškarce i decu. Njima je karijera i obrazovanje najbitnije. Ne trpe autoritet, zato se ne upuštaju u emotivne veze sa muškarcima. Vole da kenjaju o svemu i svačemu i u tim prilikama često koriste komplikovane i dugačke izraze, stranog porekla , te je prosečnom srpskom muškarcu potrebna vujaklija ukoliko želi sa ovakvom osobom ravnopravno da komunicira. Bavi se glupostima umesto da štrika, pere i kuva. Tvrdi da zna da vozi i ako je opšte poznato da su samo muškarci sposobni za „teranje kola“. Niko je ne voli, osim NVO-a čiji je aktivista, a rođeni brat je odrekao kada je intelektualno ispreskakala sve njegove prijatelje i poznanike. Najbolje je možemo opisati sa dve reči – frigidna kučka. Ako ste muško, a smatrate da imate i zrno zdravog razuma prema feministkinjama ćete gajiti najveći mogući stepen averzije i animoziteta.

A sad malo o tome šta je zaista feminizam (tekst preuzet sa vikipedije):

Feminizam je naziv za skupinu vrlo kontroverznih ideologija i političkih pokreta kojima je cilj bio poboljšanje položaja žene u društvu, odnosno izjednačavanje prava žena s pravima muškaraca.
Feminizam je pokret koji je nastao u zapadnim zemljama u 19. vijeku kao jedna od posljedica industrijske revolucije. Razvoj mašina je počeo otklanjati potrebu za ljudskom radnom snagom, postepeno eliminirajući jednu od prednosti koju su muškarci imali nad ženama. To je omogućilo ženama da postanu sve značajniji dio radne snage, pogotovo za vrijeme prvog svetskog rata kada su zamjenjivale muškarce na frontu.
Feministički pokret se ispočetka ispoljavao u dva oblika - kao pokret za ravnopravnost u zaradama, odnosno kao pokret kao davanje prava glasa ženama. Ovo je s vremenom postignuto u većini zapadnih zemalja nakon prvog svetskog rata, a kasnije i u ostatku svijeta.
Kako je politička, a i ekonomska ravnopravnost žena postignuta u institucionalnom smislu, tako je i feminizam postepeno evolucirao u novu formu tzv. radikalnog feminizma kome je cilj bio promijeniti tradicionalnu ulogu žene u društvu putem napada na brak i materinstvo kao tradicionalne institucije, odnosno na muškarce koji su po prirodi represivni prema ženama. Iako je relativno mali broj žena prihvatio taj ekstremni stav, danas se feminizam najčešće povezuje s njim.

I sad ja ovde ne vidim apsolutno ništa loše, a posebno u zemlji gde svaka treća žeda trpi fizičko I psihičko nasilje od strane partnera, ima 20% manju zaradu za posao koji obavlja, trpi pritisak okoline ako se ne uda I izrodi decu do tridesete.

A sada da se vratimo malo I na muškarce.Opšte poznata je činjenica da devojčice,devojke žene brže sazrevaju.Samim tim jasnija su im neka univerzalna životna pravila, pojam odgovornosti, samostalnosti I zajednice. Devojke po statistici brže završavaju fakultete I spremnije preuzimaju obaveze samostalnog života. I tu naravno nastaje problem sa muškim egom. Muškarci jednostavno ne trpe da iko bude bolji. Tripuju nadmetanje u svim segmentima života I nisu spremni da  priznaju da je neko drugi bolji I sposobniji, a naročito pripadnica “slabijeg” pola. To je DNK I biologija, oni prosto nisu krivi za to. I sada ja se ne bi ni dotakla ove teme da su muškarci u Srbiji realni I racionalni. Ali često to nisu. I onda im je lakse da vređaju, ponižavaju I omalovažavaju. Na žalost sistem vaspitavanja devojčica i dečaka u nas je prilično različit. Njih uče na budu jaki, pobednici, uvek u pravu, pa čak I kad to nisu da lupaju šakom o sto i dernjaju se, jer njihova mora da bude poslednja. Pojedine majke su sinove preterano razmazile, pa oni misle da su pretplaćeni da budu najbolji I da im svi ugađaju. A onda takav primerak upozna devojku koja zna šta hoće, ne pati od predrasuda, sluša sebe I ponaša se u skladu sa svojim uverenjima I zbog toga se nikome ne pravda. Njihov unutrašnji alert proradi I oni počnu da je smatraju za nekakvo nakaradno biće koje na sve te normalne stvari nema pravo.

Problem nije samo vaspitanje I biologija, već I ograničenost društva u kome živimo. Ljudi mrze sve što je drugačije, ali ne mrze zbog toga što su loši ili glupi već zbog toga što se plaše. A kada nemaš sve informacije o nečemu što nije u skladu sa tvojim kriterijumima (I sad se nameće još jedno pitanje- da li su ti kriterijumi zaista tvoji ili zapravo preuzeti od nekoog drugog) po difoltu to odbijaš kao nepodobno I loše.
Zaključak svega je da razmišljate svojom glavom I da se informište pre nego da osuđujete I  koristite se nesuvislim konstatacijama. Nije svaka uspešna žena feminisktkinja, kao ni svaki muškarac šovinista.
Takođe, morate shvatiti da niko , pa ni vaša majka nije dužan da vas dvori I da vam ugađa. Sami sebi ugodite, pa niste nesposobni. Osim toga niko nije dužan da se sa vama slaže I da živi po vašim pravilima. Svako ima svoja, kao što ima svoju glavu I otisak prsta, te ničija nisu ni ispravnija ni pogrešnija. Mani te se uloge vrhovnog životnog sudije, jer za istu niste kompetentni, ni vi niti bilo ko drugi.

Uzdravlje!

'AJDE MALA POMOZI “KOLEZI”

Kolege su posebna sorta. Nisu prijatelji, poznanici ni rođaci, što bi rekli stariji “Ni rod, a ni pomoz’ bog. Sa ovom vrstom se prvi put susretnemo na fakultetu. Nekako se zbunimo na samu pomisao da nam je kolega I retard iz prve klupe, I seljačina sa brda što zdiba na beli luk, I nedojebani ambiciozni saradnik u nastavi, I profuknjača asistentica, a posebno nadrndani docent I nadmeni vanredno-redovni profesor. Nikako ne znamo kako sve te informacije da obradimo, jer nisi sa svakim kolegom na “jebi si mater” niti si svakog dužan da oslovljavaš sa posebnim poštovanjemali eto, spletom normalnih ili čudnih okolnosti svi smo mi nekakve kolege.

Kad završiš faks I nekako se snađeš u interakciji sa tim akademskim kolegama, na red dođu ove poslovne. Taman kad si pomislio da si skapirao šemu, shvatiš da sve što si do sada naučio o “kolezi” slobodno možeš da zgužvaš I baciš u moždani risajkl bin, pa Jovo nanovo.

Pojaviš se tako mlad I zelen I dobiješ nekoliko (desetina) kolega različitog izgleda, karakterno-mentalnih osobina, imovinskog stanja,obrazovanja i afiniteta. Ponovo ti se iznad glave pojavi milion oblačića u obliku znaka pitanja. I šta ćeš sad? Šta sa kim da pričaš? Kako da se obratiš? Koliko neko treba da bude stariji da bi mu persirao? A ako kreneš da persiraš, možda se I uvredi jer ga smatraš za matorog kešu? Da li smeš da opsuješ? Ili da zastupaš ideologiju svoje omiljene političke partije? Smeš li da propustiš TLZP, ili ipak ne , jer će se o tome bar dva dana voditi debata u kancelariji? Da li da svima kuvaš kafe I ideš po doručak, ili odmah da upregneš slabijeg od sebe kako bi opravdao svoj status (čitaj isplatni listić) u firmi?

Milion pitanja na koje nemaš odgovor.  

Za detaljno uputstvo za upotrebu kolega svakako je potrebna knjiga u više tomova, ali ja ću pokušati da skratim i navedem samo ove najistaknutije pripadnike vrste i šta raditi kada ih susretnemo. Ne kažem da ću vam otkriti toplu vodu, ali obzirom da me trenutno niko ne mobinguje, mogu da kažem da sam nešto i naučila.

Podela vršimo na sledeći način:

ISFRUSTRIRANI SADISTA

Postoje dve kategorije: drekavac i pasivno-agresivni. Ovaj drugi je svakako gori jer je prepredeni sociopata (neretko i psihopata) koji je u stanju da vam smesti (smanjenje plate, otkaz i druge zavrzlame) kad najmanje očekujete i kada vam je najmanje potrebno (dok ste na bolovanju, godišnjem odmru, porodiljskom odsustvu ili na sahrani) Ovaj primerak se jednostavno hrani time da kada vam je život govnjiv on još malo govana doda, čisto da zacementira priču. Treba ga se posebno paziti jer je preterano ljubazan , pa se teško otkrivaju njegove sadističke namere. Sve što će vam nažao učiniti, uradiće ne zbog povećanja plate ili šlihtanja šefu, nego jer se kao vampir hrani tuđom nesrećom, kad farma nije na programu i kad nema šta masno da pročita u crnog hronici. Lako ćete ga otkriti tako što se s vremena na vreme hvali koga je i kako sjebao, naravno u poverenju. Ne nasedajte na priču da je to uradio, zato što je ta i ta bila „kučka“. Njemu je svaka kučka, tako da ćete ubrzo i vi doći na tapet. Preporučuje se distanca i kurtoazni razgovari sa diplomatskom notom. Odgovor na svako njegovo pitanje treba da bude dvosmislen i misteriozan. Najbolje je da ne zna ni u kom sektoru radite, a kamoli šta su vam radni zadaci, sa kime sarađujete i kad planirate godišnji.

Drekavac je mnogo lakši za upotrebu. Obično se javlja u obliku osobe ženskog pola koja svakodnevno po nekoliko puta vrišti, vređa, psuje , baca, treska, pa ako sve to ne upali kuka. Prepoznaćete je odmah, jer toliku dernjavu je stvarno teško izbeći. Čak i ako ste došli prvi dan na posao, može se desiti da krene da vas psuje jer ako ništa ne može da vam zapamti ime. Obično je radnik nekog nižeg ranga, ali od koga zavise ovi gore, pa moraju da ćute. Drekavca je vrlo lako odobrovoljiti čokoladicom, kupovnom kafom (iz grineta), pecivom iz obližnje (bolje) pekare ili ratlukom ako je u pitanju stara škola. Ali nemojte preterati, jer će vas optužiti za korupciju. Jednom mesečno je dovoljno da vam završi sve potrebne i nepotrebne poslove. Ali ne možete sa poklonom s neba , pa u rebra. Prvo morate da prihvatite njenu igru. Kad otpočne njen drekavi neartikulisani nastup, pridružite joj se i pljujte i psujte još više i grđe. Ne mora više puta, dovoljno je samo jednom da pomisli da ste od iste sorte. Onda jednostavno nastavite sa sitnim podmićivanjem, i mirna Bačka.

DRUGARČINA

Od ovog beži glavom bez obzira, jer taj van posla život i prijatelje nema. Već sa vrata će da vas pozove da zajedno dručkujete, a sutradan na pivo posle posla. Ni u ludilu ne zaglavljujte sa njim petkom, jer se kući nećete vratiti čitavi.

I ako na prvi pogled deluje ljubazno i prijateljski u suštini je smarač sa gomilom problema, te će posle trećeg piva početi da vas davi prvo sa političkom i ekonomskom situacijom, što je samo uvod, pa posle sa bolestima njegovih bližnjih, pa sa tim kako mu je žena lenčuga i raspikuća, pa kako su mu deca nevaspitana... Ako popije neku više sigurno će pokušati da vas muva (ako ste osoba suprotnog pola) a u ponedeljak će se praviti da se ne seća. Ako niste, počeće da muva sve što vidi od kafane do autobuske stanice i biće vam prilično neprijatno jer morate da ga otpratite i sprečite eventualne incidente.

Pripadnica ženskog pola ove sorte je daleko beskrupuloznija. Svoje prijateljsvo će koristiti da sazna sve negativne i prljave informacije koje će čekati da iskoristi u pravom trenutku za sebe, tako da je to obično maskirana verzija pasivno – agresivnog sadiste, o čemu sam sve već rekla.

Pravi pripadnici ove kategorije skoro da su izumrla vrsta. Postoje još tu i tamo, pa se desi da se zaista sprijateljite i postanete BFF. Ali preporučujem vam da dooooooobro ispipate teren pre nego što počnete da se opijate, drogirate, lupate gluposti i politički se izjašnjavate pred kolegom. Dakle pustite da prođe nekoliko meseci, do godinu dana, oprezno dozirajte informacije i druženje, pa možda na kraju ispadne nešto. U svakom slučaju pazite, jer znate šta kažu „družba je družba, a služba je služba“.

PROFESIONALNO DEFORMISANI MENTOL

Čovek je karijerista i ne preza ni od čega. Mrzećete ga jer njemu nije teško 1. Januara i za Božić da radi prekovremeno. Zbog njega ćete od šefa dobijati packe,a od devojke neprijatna poređenja u stilu „kako on može da dobije povišicu , a ti ne“. Taj je u stanju da ne jede, ne spava i neprestano radi. Bez kafe se ne može zamisliti njegov radni sto, a tu su često guarane i red bulovi. Nikada vam neće biti jasno kako ne crkne od tolikog rada, ali on umesto umorniji , postaje sve produktivniji i vispreniji. Nema život, porodicu ni prijatelje. Ne gleda tv i ne čita novine. Sa njim možete razgovarati samo i isključivo o poslu, samo je pitanje da li će ikada stići da porazgovara sa vama pošto non-stop radi. U svom poslu je stvarno neprikosnoven (jebiga i ako se desi da je ograničeno inteligentan dani i noći marljivog rada mu idu u prilog) ali je za život totalni tantuz, pa se vrlo lako može desiti da postane žrtva SADISTE ili VEZARE. („Ko ga jebe kad je glup“-kažu oni uz podsmeh)

PRED PENZIJOM ILI FLEGMA

Ove kategorije iako na izgled različite su karakterno potpuno identične – „Boli ih k***c za sve“. Omiljena poslovica im je naravno „Radio ne radio, svira ti radio“ i da , njima uvek svira neka muzika u kancelariji, otvoren im je sajt svih dnevnih novina i naravno fejs ako pripadaju nešto mlađoj populaciji. Kad ih šef zove na raport oni prvo završe doručak i popiju kafu. Kad odu na pauzu, nema ih dva sata. Vrlo često se mogu sresti u lokalnom kafiću ili pijaci. Teški su za saradnju jer ih boli uvo za rokove i ne pada im napamet da rade pod pritiskom. Drekavac ih posebno ne voli jer mu na prevaru u kafu stavljaju kapi za smirenje. Kad im ne radi komp jednostavno uđu u kancelariju i sednu za tvoj. Šefu mrtvi ladni kažu da smanji ton. Ponašaju se u koliziji sa svim pravilima poslovne etike i komunikacije. Mail završavaju sa medicama i srcima, jer je tako lepše. Nekom naučnom fantastikom su zaštićeni pa nikad ne dobiju ribanje od strane nadređenog, a kamoli otkaz. Preporučuje se učenje od njih. Prosto i jednostavno, gledaj šta radi i radi to isto, pa će ti život biti divan. Možda nećeš mnogo napredovati ali garantovano se nećeš ni nervirati, a zdravlje nema cenu, zar ne.

VEZARA

Ima ih nekoliko i osnovno obeležje im je da ne rade ili ništa ne znaju da rade. Nemojte pokušati da ih naučite bilo čemu, jer u toku vašeg donkihotovskog zalaganja sigurno ćete izgubiti živce. Prvo je potrebno popuniti im rupe u znanju iz srednje škole, a o sega-mega fakultetu koji su pohađali neću ni da pričam jer je sasvim jasno da ih ničemu nije naučio, pa ni radnim navikama. Bolje je za vas da jednostavno odradite njihov posao, jer ako se pouzdate u njihovu profesionalnost , kad tad vam sleduje otkaz. Ukoliko pokušaju da urade nešto samostalno, imaće najmanje dvadeset grešaka po strani, pa ćete morati da idete za njima kao što njihova majka radi već dobrih trideset godina. Najbolje ih je izbegavati i gledati popreko, pa će oni naći drugu žrtvu. Samo ih nemojte gledati suviše popreko jer zbog toga možete dobiti otkaz, kako je opšte poznato da imaju jaka leđa jer im je šef brat od strica, ujak, kum ili stari svat. Ne preostaje vam ništa nego da se naoružate debelim živcima i da čekate da odu na godišnji, pa da malo odahnete. Lako se može desiti da pokradu vaš rad, projekat ili izveštaj i prikažu ga kao svoj. Nemojte mu davati da u vaše ime bilo šta nosi šefu, jer će pokupiti vaše zasluge, te se nikada neće dokazati njihova nesposobnost i imbecilnost, već vaša.

SEKSUALNO OPTEREĆENI MANIJAK

Priča masne viceve, mljacka, srlče I glasno se smeje (svojim forama naravno, koje nikom drugom nisu smešne). Često ima seksualne aluzije na sve I svakog, pa čak I na ćopavu čistačicu. Obavezno vam pušta klipove na kome pevačici ispada sisa I članke iz novina sa eskplicitnim slikama kućnog videa starleta. Pokušao je da muva apsolutno svako žensko u firmi, naravno bezuspešno. Na kraju će preći na ćopavu čistačicu sa početka priče. Preporučuje se da ne budete viđeni u njegovom društvu, kako ne biste bili okarakterisani ya jednog od pripadnika ozloglašene sorte.

Ne brinite, ova kategorija sadrži I pripadnike ženske vrste, neretko pogrdnog naziva ninfomanka ili kalaštura. Samo što tu važi obrnuta priča. Seksualne aluzije I nabacivanja se odvijaju isto, ali razlika je u tome što je ova pripadnica bila u šemi sa najmanje deset ljudi iz firme, I normalno svi to znaju. Do tančina opisuje svoje seksudalne podvige, pa nemojte doručkovati u njenom prisustvu da vam ne bi pripala muka. Nekada se bavi robnim razmenama, pa vam može ponuditi da završite njem posao u zamenu za ručni ili drugi rad. Kažu da dobro štika (sram vas bilo, niste valjda pomislili na nešto drugo). Njena karijera se nažalost završi kada se jedan dan u firmi pojavi njen muž u obliku razjarenog bika, pa nekoliko kolega popije šamarčinu. Ukoliko među njima bude I šef, po pravilu osoba dobije otkaz. Ukoliko je nešto inteligentnija, može se jako dugo zadržati I stići čak do zamenika direktora. Što joj je veština bolja, to su joj dostignuća veća. Ukoliko ste ženskog pola, nemojte se družiti sa njom, da vas ne bi shvatili pogrešno, a posle nema nazad.

TRAČARA

Zna sve o svakome, neretko poređano u fajlovima pod šifrom. Nemojte se čuditi ako vas u ponedeljak uz kafu ustreli pitanjem zašto vam je šurak u bolnici. Što je najgore, to već zna pola firme. Zna cenu apsolutno svakog artikla u vašoj kesi bolje nego skener u maksiju. Tačno zna na šta ste potrošili platu. Ako vas mrzi da idete po izvod iz banke, jednostavno je pitajte, sigurno ima evidenciju. Preporučuje se veliki, ogroman, gigantski oprez, jer sve što zna ona, znaju svi. Posebno je se paze pasivno agresivni sadista I kalaštura. Direktor joj daje različite povlastice u vidu bonova za spa centar kako bi ćutala o njegovim švaleracijama. Nekoliko puta sam je udarila kad sam otvarala vrata od kancelarije. Prisluškuje, viri, zagleda I raspituje se. Ali za neke stvari je dobra - onda kad hoćete nekome da podmetnete. Samo da vas upozorim, informaciju nećete dobiti tek tako jer je njena deviza “usluga za uslugu”. Kad ona pusti trač, ne može vas oprati ni Dunav ni Sava. Mogu vas okarakterisati za vezaru I kalašturu, za manje od petnaest minuta. Toplo se preporučuje podmićivanje, ali skupljim poklonima nego onima koje dajete drekavcu. Nemojte gajiti iluziju da vam je ona prijateljica, jer će kad tad prekršiti prijateljski kodeks poverenja. Naravno o njoj teško da ćete saznati bilo kakvu prljavštinu, osim da je alapača, a nekad I to bude dovoljno da je na neko vreme diskreditujete.

To bi bilo to što se tiče novih pravila službe (skraćeno PS). Da li ste se pronašli ili niste ne znam, a da plivate morate, još jedno trideset godina.

Srećan rad, I vidimo se za koji dan.

U TAMI DISKO KLUBA

Dragi drugari pre svega da vam čestitam novogodišnje praznike I da vam poželim da budete srećni, iskreni I u najvećoj mogućoj meri vi, i u svakom momentu ono što jeste, da se borite za svoje želje I uživate u rezultatima svog rada. Znam da ćete uspeti!

Onda još da se izvinim što me nije bilo dugo, ali jednostavno mi je trebao odmor od turbulentnog perioda sa previše obaveza I polovičnom inspiracijom za pisanje bloga. A takva sam, neću da silim stvari  već uvek sačekam da krenu prirodnim tokom, onda kada im je vreme.

Da se vratimo na temu. Za vreme ovih praznika ja sam uprkos prehladi koju već predugo vučem uspela da izadjem, gde drugde nego u poznati beogradski “disko klub”, koji sam ruku na srce godinama izbegavala jer mi jednostavno nije ležao koncept I ekipa koji se okuplja u istom. No reko, ‘ajde malo da razbijem svoje predrasude. Svašta može da se desi..

I tako sam se ja ogrezla na tom zadimljinom mestu sa priznaću odličnom muzikom i diskutabilnom ekipom. Odmah shvatim da sam potpuno neadekvatno obučena, odnosno preobučena, premalo našminkana i u pogrešnom vajbu spram ostatka mase, no dobro,reših da furam svoje raspoloženje i priču.

Nije mnogo prošlo, dok nisam doživela totalni šok. Naime, poslednjih xy izlazaka u Beogradu , dolazim do zaključka da momci jako retko prilaze devojkama, a to nije samo moje iskustvo već iskustvo gotovo svake žene koju poznajem. A ovde je iz  misterioznog razloga počelo da se dešava totalno suprotno.

Ne moram ni da kažem da sam bila u apsolutno antimuvačkom raspoloženju, te da se nisam udostojila ni na bezazleno očijukanje sa bilo kim. Ali jok, uvučena sam u mrežu smaranja, pre nego što sam stigla da napravim korak ka izlazu.

Prvi tip me zove u svoje društvo da popijemo piće. Ne hvala, dobro mi je sa mojim društvom I pićem. Drugi ,stranac me zove ispred klozeta da vodimo “filozovske” razgovore. – I don’t speak english very well. Ne veruje, pa nastavlja da mi se dernja na uvo. Izvinih se i krenuh ka klozetu, ne bi li odustao i otišao. Na putu me neki „rođak“ bocka po ramenu i traži da se upoznamo.- Nemam vremena, stvarno. (bolji izgovor nisam stigla da smislim, ali bolje da misli da ću da se upišam, nego da me smara).

Ispred klozeta se agonija nastavlja, „Ej, oj, alo ti, devojko, crvena“. Ne, ne mogu više. Ovo stvarno ne može da se toleriše. Vraćam se na staro mesto, kad eto ti ga uporni Italijan.

Na jedvite jade uspeh da ga otkačim, taman se opustim i popijem par pića. Trudim se da gledam u plafon ili pod, ne okrećem se i ne gledam koga ima okolo da mi se pogled slučajno ne bi sreo sa narednim smaračem, i naravno u priči se pojavljuje niko drugi nego dežurni Đetić-stari gradski klubaš. Neeeeee, samo da prođe crnogorska ekipa, oni kad se nakače, moraš klub da menjaš. I naravno na koga će nego..

I da ne dužim dalje stvar je verovatno već dovoljno jasna. Ali meni tada nije bila. Mislim, zašto ja? Totalno nisam u fazonu devojaka koje izlaze u taj klub. Obučena sam, gotovo nenašminkana, imam crvenu kosu, igram drugačije, pričam drugačije, pa i pijem drugačije (na pića mislim). I shvatih -u tome i jeste kvaka. Verovatno su navikli da viđaju uvek iste devojke, da rade uvek iste stvari i pričaju iste priče. Ja sam tu došla kao neki čudni uljez. Jednostavno emitujem potpuno drugačiju energiju. Ne na onaj pretenciozan način, ne mislim da sam išta bolja od ostatka ženskog sveta koji izlazi tamo, ali sam svakako drugačija, a to se prosto oseti.

I pouka mi se sama nametnula. U stvari, znala sam je i ranije samo sam dobila još jednu potvrdu. Biti svoj. Gde god da kreneš i šta god da radiš- biti u svom filmu.

Neprestano tragaš za onim ko si zaista, šta ti najviše paše I takav i budeš, a to ne može da ostane neprimećeno.

Svi mi imamo nekog prijatelja ili poznanika koji kada uđe u prostoriju punu ljudi, nekako izokrene celu stvar. Posle njegovog/njenog ulaska više ništa ne bude isto, sve poprimi drugačiju dinamiku. Nekada je to jedna, nekada dve, tri osobe u nekoj grupi I prirodno su zaduženi za podizanje atmosfere.

Ne mislim tu na one egotripozne osobe koje bi po svaku cenu da budu u centru pažnje, mislim na one koje se prosto ne plaše da budu ono što jesu. Boli ih uvo za komentare “Vidi ovog”, “Na šta liči” ili “Kako sme to I to da kaže ili uradi”. Ljudi koji prosto znaju da budu u trenutku I uživaju pre svega u sebi,a onda I u drugima. Ljudi koji prate vajb. Ljudi koji se ne plaše.

A mi? Možda se previše često plašimo da budemo jedni od takvih. Imamo besmislene inhibicije I blokade. A ne treba. Treba se opustiti. A kad se opustiš sve ide samo.

I sada se vraćam na kraj priče. Setih se kako sam uporno ubeđivala drugarice i poznanice da je grad pun tipova koji prilaze devojkama I kako se to dešava svuda, posle svakog za njih možda “neuspelog “ izlaska. “Kad se opustiš, samo ti dolazi” – pričam kao pokvarena ploča već godinama za sve I svašta. Neke mi nisu poverovale, a ja sam u pravu. Dokazano. :-)

Živi bili, do sledećeg viđenja.