Egotripoza je najzaraznija bolest današnjice. Teško se leči, a
lako se dobija. Oboleli često nisu ni svesni svog oboljenje, pa su nekada i
godine potrebne kako bi se privoleli na lečenje. Izlečenje je praktično
nemoguće i tragovi bolesti mogu ostati zauvek. Ova bolest se najčešće javlja u
višim razredima osnovne škole, ali je tada nešto ređa pojava. Glavni krivci za
rapidno širenje ove bolesti u Srba su ni manje ni više nego naši roditelji.
Nakon prvog susreta sa virusima ovih bolesti, koje vam kao što rekoh mogu
preneti vaši divni, dobronamerni i brižni roditelji, moguće je da osoba ne
primeti prve simptome, već da se oni ispolje mnogo kasnije, prilikom
raznovrsnih socijalnih kontakata. Najrizičniji period zaraze od egotripoze je
dan kada ostvarite bilo koje značajnije lično postignuće. Za sve nas su to
različiti momenti, nekome je završetak fakulteta, desetka na ispitu, dvadeseta
recka, kilaža koju je podigao iz benča, kolekcija cipela ili garderobe, keš u
novčaniku, broj slatkorečivih (a neretko i koristoljubivih) prijatelja...
Univerzalni
lek na žalost mnogih ne postoji, već je prilično individualan i različit. Ja
bih rekla da je put do izlečenja moguć uz česta i objektiva preispitivanja, ali
kako nisam stručnjak već laik, nemojte me držati za reč.
Biću
slobodna da obradim i nekoliko oblika egotripoze, kako biste shvatili o čemu se
zapravo radi.
EGOTRIPOZA
VELIČINE
Javlja se pretežno
kod pripadnika muškog pola, iz razloga biološke, da ne kažem urođene opsesije
veličinom. Pretpostavljam na šta ste prvo pomislili kad je reč o veličini i to
muškoj, ali ja ne mislim isključivo na takve stvari. U detinjstvu to je
veličina bicikla, kasnije automobila, mišića, stana, kuće, bankovnog računa,
ustalom svega što se može izmeriti poznatim mernim jedinicama. Ispoljava se
tako što oboleli smatra da je bolji, veći, vredniji i pametniji samim tim što
poseduje neku od vrsta veličina. Dakle nije bitno šta, ali na osnovu odrećenog
objekta osoba smatra i očekuje da je superčovek, bogom dan,a svi ostali nisu i
neće biti dovoljno dobri dok ne dosegnu datu veličinu. Kreće se u društvu u kom
je on „najveći“ i po potrebi menja društva, kada mu se bilo ko po veličini
približi. Bitno je da je iznad, jer se time hrani. Možemo ga i okarakterisati
kao beznadežnog smarača, jer u svakom razgovoru pokušava da izdominira, potencirajući na pogodićete svojoj
veličini.
Primer iz
prakse: - Brate, crko mi auto juče,
od one kišurdače?
-
Stvarno,
a moj X6 ide ko lud, a ako zagusti tu mi je gliser , hahahahahaha.
EGOTRIPOZA NESREĆE
Večite
žrtve. Uvek su najjadniji, najsiromašniji, najbolesniji jer njigove probleme ni
sam bog ne može da reši, a i kako bi kad ih ukupno ima 504939060, sa
tendencijom stalnog porasta. Uvek se žale, i nikom drugom ne dozboljavaju da im
uzme titulu velikomučenika godine. Truju nas svojim kukanjem, a kad pokušamo da
promenimo temu i pokušamo da pričamo o svom problemu ili ne daj bože o nekim
lepim stvarima, napadaju nas kak smo bezosećajni, ružni, prljavi i zli. Ovom
obliku je teško naći leka, a problematična je iz razloga što se širi brže od
gripa. Pa pogledajte malo oko sebe, na svakom koraku po nekoliko obolelih.
Početni stadijum ovog oboljenja je hipohondrija. Na sreću oboleli se lako
prepoznaju, pa se od istih brzo može pobeći
Primer iz
prakse: - Baka mi je mnogo bolesna, lekari ne znaju koliko će još..
-
E
a meni su obe babe umrle, ova prva jadna nije mogla ni do bolnice da dođe, a
ovu drugu je pragazio autobus. A strina mi ima galopirajući rak, tetku mi juče
primili u bolnicu da joj ugrade 3 baj pasa, pas mi uginuo od zaraženog krpelja,
brat mi postao peder, a dečko prevario sa komšinicom, i ti si našla da mi se
žališ?
STATUSNA EGOTRIPOZA
To su oni
koji misli da ako imaju određeni status (fakultetsku diplomu, lekarsku,
sudijsku, ministarsku, ili kakvu god vam drago titulu) znaju i umeju sve
najbolje. Dakle vi ste jadni, mali i glupi miševi, ukoliko nemate najmanje doktorsku
disertaciju iz određene oblasti o kojoj ste se drznuli da pričate. I da,
pomirite se sa tim da u njihovom društvu nikada nećete biti smatrani da
dovoljno pametne, obrazovane, poštovane niti vredne pažnje. Teži oblik je kad
se oboleli pored svog „statusa“ kači na statuse svojih roditelja, rođaka ili
bliskih prijatelja , sve u želji da bude bolji, veći i pametniji. Naravno na
svaku zadatu temu samo oni imaju validan odgovor, tako da bolje i ne
pokušavate.
Primer iz
prakse: - Koliko ja znam hiperventilacija je ubrzano disanje, koje dovodi do smanjenja
ugljendioksida u
krvi..
-
Izvini,
šta si ti po struci? Pravnik? Šta ti znaš šta je hiperventilacija, to mora da
si pročitala sa vikipedije. Mislm, ko još ozbiljan u današnje vreme čita to
leglo poluinformacija. Sad ću ja da pozovem strica, on je načelnik u kliničkom
centru, pa ću lepo da ti objasnim šta je hiperventilacija.
JA-PA-JA
EGOTRIPOZA
Mix svih
gore pomenutih oblika koji se najlakše prepoznaje po tome što od persone ne
možete doći do reči. Dakle ne samo da je najveća, već je po potrebi i
najjadnija, a kad treba, strina mu je sudija, deda penzionisani dekan fakulteta
, a njegova fakultetska diploma najpriznatija. Znači ovaj primerak je sve po
potrebi, a najčešće prvi među jednakima (kako to misliš jednakima, i ti socijalistički fazoni, kad se dobro zna ko je
najbolji).
Kao što
rekoh prpoznati ga je lako, ali izbeći teško. Drži višesatne monologe, koje
samo on može da shvati i maltretira svakoga ko mu se nađe na putu. Šta god vi
pokušali da kažete priča se nastavlja sa „a ja kad sam ovo i ono, moj brat to i
to,a meni kad se desilo onomad“ i tome
slično. Teško se trpi, a još teže leči jer treba skinuti višegodišnje tvrdokorne
slojeve najrazličitijih stadijuma bolesti, te se lečenje najčešće završava
neuspehom.
Primer iz
prakse: Nepotreban, dvoljno je da
primetite onog ko je najglasniji u društvu..
I na kraju
ove balade o modernim bolestima ostalo je samo da vas podsetim na one divne
momente kada dopuštate drugome da se izrazi, pohvali požali i bude u centru
pažnje na nekoliko minuta. Ali ne treba biti ni previše velikodušan, pa
dopustiti ispiranje mozga. U ostalom kada vas neko smara i popuje, nije dotični
kriv, već vi imate pogrešan stav. Naučite da prekinete izlete egotripoze, pre
nego što se proširi. Shvatite da takve ljude ne morate da slušate, već je vaš
izbor što ste fini prema njima a loši prema sebi. Sa druge strane, rasprava sa
takvima je unapred izgubljena bitka, pa kad vas najgore iznerviraju svojom
nadobudnošću i nasrtljivošću, setite se stare dobre „pametniji popušta, magarac
ne dopušta“. Koliko sam je stotina puta u sebi ponovila..
Toliko o
tome. A vi pazite da se ne zarazite.
