"BUDALOM TE SINKO MOJ, NE PRAVI ONAJ KOJI TO HOĆE, VEĆ ONAJ KOGA TI PUSTIŠ"

A mi, bože zdravlja, puštamo koga i kako stignemo. Toliko su se odomaćili ti što nas prave budalama, da ne možemo više ni da ih pobrojimo. Od političara, slučajnih prolaznika, kasirki, šalteruša, poznanika, bivših prijatelja do sadašnjih prijatelja, rođaka, kolega, roditelja, ljubavnika ili partnera. Pa su nam posle oni krivi, a mi žrtve. Nije tačno, već neodgovorno.

„Pravi me budalom“ – izvini a kako iko može da uradi nešto što ti nećeš, ne primećuješ ili ne dozvoljavaš? Što se više involviraš , to je stepen majmunisanja veći. Prolaziš iste lekcije svakodnevno i nikako da naučiš. Skačeš na prve još nebačene lopte, besniš, psuješ, treskaš, pa posle ogovaraš i pljuješ. I znaš šta? Isti si kao i svi oni. Možda i gori, jer igraš po njihovim pravilima, njihove igre. I tako gubiš u nedogled.

A može i drugačije. Možeš da ih ne primetiš, iskuliraš, ne odgovoriš , ili staloženo i mirno odgovoriš. Možeš da ih pogledaš ili ne pogledaš. Izbor je tvoj.

Zašto onda biraš da se nerviraš iznova i ispravljaš krive drine. Zar ti nije lakše da izbrojiš do deset. Nemoj biti kao oni koji te truju. Shvati da ako ne uzmeš to što su se nameračili da ti daju sranje ostaje u njihovim rukama, glavi i svesti.

I nemoj da bežiš, jer si sposoban i jak. Navikao si ti na mnogo gore stvari od nekog tamo isfrustriranog baksuza. Mnogo si ti postigao da bi te kojekakvi diskreditovali. Znaj to u svakom momentu. Zadrži mir. Serviraj osmeh umesto besa. Gledaj ih iz trećeg lica. Ne shvataj ih lično, jer oni sve to ne rade tebi već sebi. 

Nasmej se njihovoj igri, pa je pretvori u svoju. Budi čovek, sve ono što želiš da postaneš budi sad. Ništa te ne sprečava, osim tvoje lude glave, ali čak i ona je tvoja pa sam znaš najbolje kako ćeš sa njom.
 Gledaj dalje od svog nosa, situacije, prepirke, momenta. Pokušaj da vidiš širu sliku. Zamisli sve živce koje ćeš sačuvati, zamisli sve teške reči koje nećeš upotrebiti, koje te neće zatrovati. Zamisli da si ogledalo. Ti sad vidiš ono što i sam jesi. Možda i sam jesi budala pa nalećeš da budale. Možda ti to govori nešto što ne želiš sebi da priznaš. Možda ćeš kad se suočiš i znati da se promeniš pa videti nešto mnogo lepše. I oni više neće postojati. Kad naučiš.

„JA SAM TAKAV !“

Čitam s vremena na vreme jedan fantastičan blog koji me uvek navede na različita preispitivanja i vraćanja životnih filmova. Vratim se unazad i setim svih tih tuđih: kašnjenja, ispala, promena pranova, pravdanja, samoživog ponašanja,odbacivanja,obmanjivanja i mojih sekiracija, čekanja, gubljenja živaca, tugovanja,frustriranja. Sva su počinjala istom rečenicom: „JA SAM TAKAV!“

Dobro, i šta znači „takav“? Zadrta, arogantna i ograničena osoba kojoj ne pada na pamet da pogleda dalje od svog nosa. To me podseća na ono kada smo bili mali pa nam roditelji ili neko stariji naloži neku budalaštinu, a dete kao dete , radoznalo i otvoreno priupita „Zašto?“ i dobije odgovor „Zato što ti ja tako kažem“. Oduvek me je to iritiralo, a naročito ljudi koji se bave ovakvim besmislicama.

„Ja sam takav“ – umesto mrš u p***u materinu.
„Ja sam takav“ – nisi dovoljno dobra za mene.
"Ja sam takav" - a ti nađi boljeg ako možeš
„Ja sam takav“ – previše sam uplašen i slab da bih racionalno sagledao svoje mane i shvatio da neke stvari treba promeniti bez obzira koliko to teško i mukotrpno bilo.
„Ja sam takav“ – sa dodatkom „neko će me baš takvog voleti i ako potajno strahujem da neće“.
„Ja sam takav“ – tvrdoglavo govedo
„Ja sam takav“ – jer me je mama naučila da sam JA najbolji baš „takav“.
„Ja sam takav“ – jer mi je tako lakše.
„Ja sam takav“ – a ima i gorih od mene, pa su živi i zdravi.
„Ja sam takav“ – ostavi me na miru.
„Ja sam takav“ – ali sam te obmanjivao jer mi je bilo potrebno da ti se svidim.
„Ja sam takav“ – jer znam da ćeš me osuditi, a napad je najbolja odbrana.

Poenta je što oni nisu isključivo „takvi“. Ne sviđa im se to. Samoosuda maskirana u goropadni stav.
A nije strašno nekada biti lenj, neodgovoran, tužan, nervozan, depresivan, svadljiv, neposlušan, arogantan i ćudljiv, jer to niste vi već jedna situacija ili (prolazna) faza.

Nisi loš ako si „takav“, nego ako misliš da ti je to sudbina. Užasno ćeš se osećati ako se kriješ iza „takav“ jer te niko nikada zapravo neće upoznati, ceniti, želeti i voleti.
Mislimo da ljudi ne razumeju slabost, a tek kada je pokažemo zaista osetimo povezanost sa nekim. A uporno bežimo od iste, težeći da stvorimo sliku nekakvog omnipotentnog bića koje ne postoji, niti će ikada.
A treba da pustimo nekoga da voli taj nаš mrak. Nije lako, ali nije nemoguće.  Svako ga ima, samo je nekada manje, a nekad više mračan. Ljudi nisu neprestano radosni, duhoviti, raspoloženi,sposobni, vredni i orni. Previše se trude da održe takvu sliku, pa onda naprasno puknu i pretvore se u nešto dijametralno suprotno. A čovek je i jedno i drugo. I to je totalno ok.

Zato pokušajte da iskulirate „Ja sam takav“ i usudite se da pokažete slabost nekada i nekome. Ne svakome, jer to ne može svako da razume i poštuje, osetićete ko i kada je spreman da vas zaista čuje. Tada ne bežite u „Ja sam takav“ fazu, već priznajte. Bez obzira što ta osoba neće uvek biti za tu vas (jer niko ne može u svakom trenutku biti uz vas osim vas samih), u tom trenutku je tu, a to ja najvažnije. 

I za kraj je ostalo da otkrijem inspiraciju za gore napisano,fantastičan blog psihouniverzum.com ,citiram deo koji me je potpuno oduvao:

"I još nešto: ne postoji gotov čovek. Svi težimo da pronađemo nekakvu gotovu osobu za sebe. U tom smislu, ne postoji “gotov” čovek. Niko od nas nije “takav sam”, i to je to. Ako kažeš “takav sam”, to je samo još jedan koncept koji biraš...Čak i ako u nekom trenutku kažeš: “Ja sam takav”, stavljena je tačka pre nego što je išta počelo." 

Ne stavljajte tačke olako, već pokušajte zarezima, a ako ste se već odlučili za tačku svakako je bolje da ih bude tri. 


Do sledećeg viđenja!

A DA IH OSTAVITE NA MIRU ??

Danas me je oduvao jedan fejs prijatelj. Moram priznati da dečko i ako u neozbiljnim godinama ima stavove dostojne mudrog starijeg čoveka. Smisleni iskreni statusi sa uvodom , razradom i zaključkom. Lik totalno kapira te muško-ženske stvari. Na pismenom zadatku odličan pet!

A šta se zapravo zbilo? Čovek me prenerazio istinom: „Svodi se na to, devojku ili obozavaj ili pusti da nadje onoga ko ce je obozavati kako zasluzuje...” I meni krenuli da se odmotavaju filmovi u glavi.
Recimo, ja nastupam prilično pošteno. Ne kažem da sam to oduvek radila, ali kad već dođem u situaciju da započnem nešto sa nekim, trudim se da vidim samo najbolje. Pratim, slušam, upijam I tako u krugk, ali ne mogu da se mučim. Kad postoji neka osobinica koja me u velikoj meri odbija, jednostavno ne umem da fejkujem I guram priču dalje. Sećate se onog prošlog posta, ili te radi ili te ne radi. Najvažnije pitanje.

No, sve bi ovo bilo krajnje jednostavno I mi ne bi nikada imali bilo koju nedoumicu u ljubavnim odnosima da svako tako rezonuje. A prosečan muško /ženski singlaš (ili polu singlaš : to vam je ona faza kad niste ni singl ni u vezi) rezonuje ovako: Malo joj kriv nos, ali joj zato dupe dobro. Nema neki razvijeni muzički ukus, ali se zato razume u sport. Grozne su joj one uggs čizme, ali joj je zato ona haljinica vrh. I sve to izgleda kao nekakvo cenkanje, pijaca, kompromis, kuliranje istine I onoga što misliš da treba da ti sleduje.

Ajmo to da objasnimo ovako. Rešiš da kupiš BMW ,skupiš kintu I vrlo si svestan svojih zasluga I potreba da voziš tako nešto, a I iscimao si se pošteno, radio , zaradio…Ti se usput do autosalona predomisliš I uzmeš recimo Citroen. Kao jeftiniji, pa ćeš za ostatak moći na letovanje, a moći ćeš da uzmeš I onu čuku što je dugo merkaš, a ostaće ti I da obnoviš garderobu.

Ja rezonujem ovako : E pa neću. Meni treba BMW, za to sam se cimala, to želela, to hoću, to zaslužujem. Ide dobro I Citroen ali ne, ja insistiram da vozim BMW I da ga glancam, čuvam , mazim I pazim, vozikam ortake,  muvam se po gradu, hvalim kako je “zver”, proveravam svaki dan da ga nije neki klošar potkačio. Možda ću za njega svakodnevno da strepim, ali ću ceniti njegove kvalitete I biti preponosni vlasnik.
A šta bi bilo da uzmem Citroena: Ortak me okrene I umesto da se hvalim  ja se pravdam – “Ma brate dobro je I to, ide lepo , a I ostala mi neka kinta sa strane”. Neću baš svuda da ga vozim I ne parkiram ga na prvom parkingu do kafića jer nije baš toliko reprezentativan. Ne smem ni svakome da se pohvalim, jer nije toliki big deal, a da se ne lažemo I ne čuvam ga previše. Nije mi žao da ne usporim preko ležećeg, ne pizdim kada ga neki idiot ogrebe. Ubrzo uhvatim sebe kako drugima pričam da sam majmun jer sam uzela ono francusko govno, a mogla sam da vozim Nemca I budem car. Više se ne sećam ni onog letovanja, a I čuka koju sam uzela mi nekako stoji seljački. Shvatim na kraju da su mu I presvlake grozne, I da više troši nego Nemac. Zajebala sam se, sama sam kriva. Pukla pare što je manje važno, nego vreme i živce koje niko ne može  više da mi nadoknadi.

U muvačkom svetu priča je identična, samo su uloge promenjene, zato molim vas jednom za svagda nemojte maltretirati I sebe I druge. Vozite faking BMW!

I sad će neko da pomisli “Ma šta ti znaš, imao sam ja devojku koja mi se sviđala I voleo sam je ali ona se promenila “. Da, I BMW se pokvari posle nekog vremena, izgrebe, pohaba, moraš ga servisirati  I ne ide baš ladno 230 km/h, kao prvih 100.000 km. I šta, hoćeš li ga zbog toga baciti na otpad? Nešto ne verujem.

Zato pamet u glavu I to ovim redosledom:

1. Potrudite se da upoznate osobu, pre nego da je osudite ili pogrešno okarakterišete

2. Stvarno se potrudite ( znate I sami kakvi su dejtovi: pričate ko’ navijeni da bi ostavili utisak, a sa druge strane nemate blage ko zaista sedi ispred vas jer se niste udostojili ni smisleno pitanje da postavite)

3. Ako vas neko u startu ne radi (mislim na hemijske reakcije) man’te se ćorava posla

4. Gledajte lepe stvari, iskulirajte ružne, bar na početku

5. U svakom momentu budite svesni da niste bogom dani I da I vi imate 5 miliona mana koje ne bi baš svako mogao da proguta.

6. Ne upoređujte odnos, osobu, situaciju sa nekom prošlom da ne kažem bivšom, jer time ništa nećete dobiti.

7. Nikoga nikada ne vucite za nos (čak I kad ste dobrano zagoreli – to se lepo pita ‘oš se jebat ili neš’ , a ne izlasci , muvanje , pičke materine)

8. Budite sigurni u svaku svoju odluku i ne plašite se da iskulirate citroena jer će te biti bez kola neko vreme

9. Srećno!

MUZIČKA RETROSPEKTIVA 2013. GODINE

(sa prigodnim opisima)
Ovaj post kasni jedno mesec dana, ali sa dobrim razlogom. Naime, trebalo je vremena da se slegne sva ta muzika i volje da se odlučim za samo deset stvari koje sam besomučno vrtela u plejeru (da, ja sam jedna od onih koji i pored supersoničnog telefona uporno nosi stari, drdnavi plejer koji se raspada ), autu, teretani, kući, žurkama, životu. One pesme zbog kojih sam se već pripita tukla sa samovlasnim dj-evima po sedeljkama i privatnim žurkama u nameri da ih nametnem drugima. One zbog kojih sam plakala, nekog možda povredila, koje su me izvlačile, svlačile i odvlačile. Neke nisu iz 2013. ali su je sa punim pravom obeležile. Svaka veza sa realnim likovima i događajima prilično je slučajna, ili nije. Kako vam drago.
Pa da počnemo:

1. ED SHEERAN – Give me love
Uz ovu pesmu sam shvatila jednu krucijalnu životnu stvar: ako te neka osoba ne radi, sa njom ne treba da provedeš ni sekund više. Zajebi kilometarske razgovore, komplimente, podršku, budućnost, kurce palce. Radi te ili ne? Odgovor sve kaže. Ne znam da li mi je oprostio, i da li je bilo šta da se oprosti, ali  ja sam ostala dosledna sebi, a to je na kraju dana najvažnije.

2. WOODKID – I love you
U pola noći kad nam se nije spavalo, zajedno smo krali vreme. Nikada se nismo voleli, jednostavno smo bili prisutni u isto vreme na istom mestu. Pustio mi je pesmu, kaže odlepiću jer je totalno po mom ukusu. (i dalje mi nije jasno na koju foru  me je provalio) I vreme je stalo..Možda je hteo nešto da kaže, ali nije. Nisam smela da ga pogledam. Pesma se završila i sedeli smo još nekoliko minuta u tišini. Gotovo da nismo disali. „Idem“, rekla sam i izašla u mrak. Ćutke me je otpratio do vrata. Nikada se više nismo videli, možda u prolazu, ali se to ne računa.

3. PASSENGER – Let her go
Posvećeno je njemu koji me je dostojanstveno pustio da odem, pre nego što sam stigla da dođem , u najbolje vreme, bez teških reči i ožiljaka. Nekoliko večeri smo se smejali, jedanput vozili prvim jutarnjim tranvajem, čisto radi fore. Imala sam osećaj da smo ponovo osnovci koji ne smeju ni da se poljube. Tako je i bilo. „Čujemo se za vikend“- rekao je na kraju i zagrlio me. Ostali smo tako zagrljeni nekoliko minuta samo zato što smo znali da se to neće desiti. Naše vreme je isteklo pre nego što je došlo. 

4. David Guetta – Titanium
Exit 2013, neka totalno random ekipa. Već smišljam osamdeset peti izgovor da se napijem. Treba dočekati ‘đavu. Dunavski park i neka slobodna klupa. Atmosfera se značajno podiže. Pijemo i pevamo, mi random ekipa. Naravno i jedan strendžer među nama, čisto da potvrdi priču. Pred početak Gete, desetine hiljade oko nas. Počinje. Sve se trese. Cela tvrđava postaje jedno. Šajni hepi pipl. Dođe mi da izdrlim svakog. Titanium. Jedan snimak i moje kreštanje. Još nekoliko sati rejva, a posle intex sendvič. Zaspala na na izlasku iz NS-a, probudila sa na petlji u bloku. Celo veče kao san. Hvala ljudi!!

5.AVICII - Wake me up
I došao je taj dan. Kraj mog normalnog života, i prelazak u stend baj na neko vreme. Hiljade i hiljade strana pročitane , podvučene i izučene mnogo puta. Ponavljanje već ponovljenog, Narodna biblioteka, puš pauze, po koja kafa i pivo u momentima kada mi je totalno pucao film. Besomučno odvijanje zakona , članova, stavova, načela dvadesetčetiri sata dnevno, i u snu – bukvalno. Ispran mozai i jedna pesma u glavi sve vreme. Vera u to da ću se jedan dan probuditi i sve će to biti iza mene, a ispred papir koji može da promeni život. Tako je i bilo. I ako na momente pakleno, jedno od najdragocenijih iskustava u životu. Ali ne hvala, ne bih ga ponavljala. Od mene dosta.

6. DAFT PUNK – Get lucky
Zar ste mislili da može da prođe bez ovoga. Naravno da ne. Seća me na dve stvari, jednu lepu i jednu manje lepu. Lepa je da neke prijatelje nikada ne možeš da izgubiš ma koliko kilometara i vremena vas deli. Stigne ti sms sa dobro poznatog srpskog broja, potpuno neočekivano (da, to je ta sila koja se iznenadno pojavljuje (u pravo vreme) i rešava stvar). „Otkazuj sve, večeras idemo u štetu“ A šteta, preblag izraz kad smo nas dve u kombinaciji. Mi upadamo, napravimo sranje i idemo dalje. Nepozvani, jer kad imaš dobar vajb , pozivnice su suvišne. Dočekasmo jutro ispred nekog od splavova, na koji smo trebale da uđemo, ali nam je zabava ispred bila toliko dobra da smo zaboravile gde smo krenule. Sreća moja da ne dolazi više od dva puta godišnje, morala bih i banju da rezervišem.
Drugi događaj kao zla slutnja, koju vremenom prihvatiš jer si svestan da postoji razlog za svaku nemilu stvar koja se dogodi. Izgubiš prijatelja, uprkos tome što ste dva sata ranije divljali uz ovu pesmu. Vrata se zatvore, a neka druga otvore. Bez izgovorenih reči i objašnjenja nastaviš dalje, ali deo tebe je zauvek ostao u dimu zadimnjenog kluba, jedne večeri.

8.BAD COPY – Esi mi dobar?
Hvala na pitanju, do jaja. Kome ova pesma nije obeležila godinu, ja ne znam šta je slušao. KST i Beer fest. Vidimo se četrnaestog ponovo. 

9. STROMAE– Papaoutai
Sjajni i presjajni Stromae. Opčinila me je prvi put kada sam je čula na ozloglašenom TDI-u negde usput. Vrtela je na ripit danima. Radio je google translejt, jer francuski. Kada sam je shvatila još više me je opčinila. Još da dočekam da čujem čoveka uživo. Tipujem na EXIT.

10.RUDIMENTAL – waiting all night
Ova pesma nije bila na prvobitnom spisku, već je upala nečekivanim razvojem jedne situacije. Dakle, sa sramotom priznajem da sam na istu prvi put obratila pažnju i zaista je čula 31.12.2013. godine, i to par minuta pred „SREEEEEĆNA NOVA GODINA“ . Doček i nije toliko bitan, koliko osoba pored koje sam prošla. Ne znam da li smo se pogledali, upoznali, nešto rekli ili samo prošli. Možda vam i dalje nije jasno, ali mogu da kažem samo jedno – najbolje stvari se ponekad dešavaju iz drugog puta. Meni se tako  desila ova pesma i još nešto, ali o tome možda neki drugi put.

I za kraj bonus, najpreslušaniji album godine HURTS – EXILE. I ako inicijalno iz 2012. tek je prošle godine zaokupio moju punu pažnju. Izvrtela sam ga milionima puta i još uvek to radim. Kad god ne znam šta da pustim, vrtim Exile. Možda na prvi pogled mračan i pesimističan, ali ako bolje preslušaš neverovatno oslobađajuć. Pokušavala sam da izdvojim favorit pesmu i posle velikog premišljanja odluka pala na Blind. Poslednjih dana rizikujem da budem patetična, ali sa ovim izborom sam definitivno prešla u tu zonu.

A šta ste vi slušali, ili koga?