IZNUTRICE (PROVINCIJALCI)

Verovatno ću zbog ovog posta navući gnev jednog dela čitalačke publike, ali kao što ste navikli neke stvari jednostavno moram da prikažem onakvim kakve jesu.

Da se razumemo, nemam ništa mnogo protiv svih provincijalaca, već onih koji su licemerni, neiskreni i prosti, a naročito onih koji me pljuju bez ikakvog logičnog razloga i kojima nikad ništa nažao učinila nisam , a uz to im se nalazila i pomagala jer su nesnađeni i izgubljeni.

Najviše imam protiv onih koji mrze Beograđane više od sebe samih. Ne čase časa da ih prozivaju i nazivaju razmaženim nesposobnjakovićima koji su dobili sve na tacni. A onda kada dođu u životnu fazu da traže posao, obavezno se nađe neki zemljak koga ne poznaju lično, ali koji je naravno čuo za njihovo prezime po čuvenju predaka, pa se našao odgovornim da pomogne i zaposli (ne to nije nepotizam, jer su oni jadni i napaćeni i jednostavno „zdravom“ logikom su zaslužili da dobiju posao jer je njihov deda prodao kravu upola cene poslodavčevom stricu u crno doba kad su umirali od gladi, a to se ne zaboravlja).

Smetaju mi oni sa ispeglanim naglaskom, koji se trude da izimitiraju beogradski sleng, to sve naravno zvuči ogavno i fejk. Čim se nađu u društvu svojih zemljaka obavezno se zaborave i nastave po starom, kao da beogradski nikad čuli i „učili“ nisu.

Ne volim ni one koji su prodali imanja, traktore i straćare pa kupili prdekanu u centru, pa se tripuju da su „stari beograđani“.

Gade mi se ove koje skeniraju svaki komad odeće, frizuru ili pokret koji napraviš i rečenicu koju izgovoriš, pa rade to isto misleći da će tako postati kul i „urbani“ (ni jedan iskonski Beograđanin ne kaže za sebe da je urban) i da će ih zbog toga gotiviti kao i tebe.

Sere mi se i od onih koji se snebivaju i krste na tvoje stavove i postupke, jer se zalažu za porodične i tradicionalne vrednosti, a inkognito orgijaju po studenjacima i zadrigli matorci pod izgovorom dečka im plaćaju dopičnjake i italijanske štikletine.

Povraća mi se od svih koji misle da su osvojili Beograd kad prvi put  rezervišu separe u nekom od popularnih klubova čiji je vlasnik kriminalac koji na taj način pere pare zarađene od dilovanja.

Ježim se od ovih „bogatijih“ koji se voze taksijem i do maksija, piju u najskupljim kafićima , a ne znaju da ostave bakšiš veći od 5 dinara.

Iritiraju me oni koji me imitiraju i karikiraju jer bolje ne znaju.

Bežim od ovih koji sa 2 torbe i 3 cegera upadaju u GSP zaudaraći na zapršku i zimnicu koja viri iz tih istih cegera.

Mučno mi je gledati kako se busaju u svoje prostačke navike.

Grozim onih koji ženu smatraju samo za sudoperu, vešmašinu, spremačicu i kuvaricu, kojoj je posao da vaspitava decu , a ne da završava velike škole, gradi karijere i pobogu-zaboga misli glavom i govori glasno u muškom društvu. Za to je njihova baba šamar dobijala što od oca što od muža.

Tresem se od onih koji gej ljude smatraju za psihičke bolesnike koje treba zatvoriti u ustanovu i lečiti batinama (‘оćeš ja tebe da zatvorim u podrum i lečim te motkom da izbijem seljaštvo iz tebe magarče!!!)

Padam u nesvest od njihovih kiselih ustajalih mirisa što ispod pazuha, što iz usta (jer da se razumemo pravi Beograđani se kupaju).

Ogluvim od njihovog muzičkog ukusa, jer za najistaknutije i najplodonosnije umetnike smatraju blues brothers Matić, Sekane,Indire i Ceca, a na snimanje Granda se ide da se kulturno uzdiže.

Tresem se kad čuju da je klasična muzika otmena i da to mora da se sluša ako želiš da budeš građanin, a ne znaju da razlikuju trombon od fagota, i Baha od Štrausa, a u Kolarac dođu sa čipsom i vodom koje krckaju i srču od prvog do poslednjeg stava sinfonije (ja se izvinjavam „pesme“)

Ne podnosim one koji će 10. maja ići na „Botičelija“ sa sve istim čipsevima i kokicama u leopard printu i platformi sa bodljama.

Smešni su mi oni što ne znaju da pređu ulicu ako na semaforu ne vide zelenog pešaka jer su taj naučni izum prvi put u životu videli u Beogradu ( a prethodno, možda na polaganju vožnje).

Sramotni su ovi koji su „najponosniji na svoje poreklo i svoju pičku materinu (mislim na mesto odakle su)“ u kojoj jedva da ima srednje stručne škole, i uz to obavezno ističu kako su ljudi iz tih krajeva poznati junaci izvanrednih ljudskih kvaliteta i kako se svog porekla ni za šta na svetu ne bi odrekli. Pa vrati se onda tamo, u pizdu materinu. Šta ćeš ovde sa buržoaskim skotovima da izigravaš građanstvo, kad si jebeni plebejac.

Ovako izgleda moja, verujte skraćena lista hejta. Ponavljam, nisu svi pripadnici iznutrizma grozni, smrdljivi, zavidni, zajedljivi i nekulturni. Među njima imam i nekoliko prijatelja koje nadasve volim i poštujem. Koji znaju da se ponašaju i prilagode i koji su svesni ko su i odakle su, kulturni i razboriti ljudi , zravih stavova. I koji bi se između ostalog, sutra vratili u svoj grad da u njemu mogu da nađu bilo kakav pristojan posao sa zaradom iznad 300 evra. Ali nema, „sve se sliva u Beograd“. A mi Beograđani postali smo ugrožena vrsta, a na nama je da li će nas istrebiti ili ćemo na kulturan način, kako nam i priliči njih prevaspitati i naučiti da se ovde igra po našim pravilima.

Srećan vam praznik i jedinstvena prilika da se odmorite od svih njih..

A ovako izgleda jutro u Beogradu bez provincijalaca:

POVRAĆA MI SE OD TOG RETARDA!

Ako ste mislila da ću sad da javno da ispljujem i ponizim neku XY osobu, grdno ste se prevarili.

Današnja tema su :zavist, ljubomora i pakost. Sveprisutna stanja u ovoj našoj “čokoladna-bananica“ državi.

Mrzimo druge jer su bolji, pametniji, bogatiji i lepši. Nikada se ne mrzi neko ko je gori od nas. Na takve se ne obraća pažnja.

Zavist može da ide toliko daleko da se o subjektu zavisti počnu izmišljati i prenositi različite naučno-fantastične priče. Zavist neretko prelazi u paranoju, širi se poput korozije i truje svakoga ko sklopi pakt sa njom.

A kako, koga i zašto mrzimo (iz razloga ljubomore):

1. Sve one lepše, pametnije,mršavije i bogatije (bez obzira na ostale karakterne i fizičke osobine)

2. Sve one ružnije, gluplje i deblje koji su prošli bolje od nas

3. Sve one koje imaju dečka lepšeg nego što ćemo ikada imati (i ako su ružnije od nas, podrazumeva se)

4. Sve one koje imaju bilo kakvog dečka, kad dođe sezona svadbi

5. Sve one koji su završili privatni fakultet i našli posao

6. Sve one koji su završili državne mastere i doktorate,primali stipendije, pa idu okolo i mlate praznu slamu, dok nas roditelji svakodnevno obaveštavaju o tome kako je Pera debil iz osnovne uspeo u životu i sad je veliki intelektualac-prof.mrdr. i ostale munje.

7. Sve one koje se šlihtaju našem šefu, drugu, dečku, sestri i kevi, bez nekog posebnog razloga

8. One koji su uvek dobro raspoloženi (prokleti sektaši)

9. One koji imaju realne probleme na koje mogu da se vade, ali se ne vade se već stisnu zube i žive život.

10. One koji su puni keša, a pare im ništa ne znače (videla bi ih ja...)

11. One koji jedu kao svinje, a mršavi su kao grane jer je to „genetika i metabolizam“ (Božija nepravda)

12. Oni koji greb ogrebu, pa izvuku 20.000 jevreja, a prvi put su kupili srećku ili sladoled.

13. Oni koji bleje u kafiću tokom radnog vremena, dok mi crnčimo njihov posao (mislim njih stvarno treba mrzeti)

14. One koje nemaju celulit a žive na koka-koli (jebene vanzemaljke sa planete „Vikler“?!?!?)

15. One koji su bolesno dobro obučeni (njih po difoltu svi mrze, čak i oni koji su realno bolje obučeni od njih, ali nemaju pravu percepciju)

16. One koji izlaze svaki vikend i dobro se provode (ne znam da li se zaista dobro provode, ali videla sam neke slike na fejsu, deluju ubedljivo)

17. One kojima špijuniramo profile jer svako malo stavljaju slike sa Tajlanda, Meksika, Indije, Maldiva i tome slično (imaju li ti ljudi zanimanje, a da nije svetski putnik)

19. Oni koji su zapalili preko i uspeli u životu, dok smo se mi bavili patriotizmom i blejanjem

20. One koji su se uzeli sa dvaes’ I tri i do sada izrodili decu i super im je ( a mi im predviđali razvod jer se pobogu-zaboga nisu iživeli)

Ovo je skraćena lista, ali su zakonitosti jasne. Pouka koja se nameće je ona stara koju mi je još moja baba pominjala kad sam bila peti razred „U se i u svoje kljuse“. Nit’ ću ja biti gora kad je neko bolji, a i na kraju cele ove smrdljive i prljave priče, koji su to parametri koji sve te stvari mogu da prikažu i precizno izmere. I meni mnogi zavide. Provereno znam, a kad bi stvarno znali kolika mi je plata, koliko treniram da bih ušla u neonski kupaći na leto (ponosno propagirala zgodnoću) i koliko sam govana morala da pojedem da bih održala sva prijateljstva koja gajim, razmislili bi još jednom. Bože zdravlja, pa nemam dečka, inače bi se broj hejtera trostruko povećao. Ovako sledi komentar „Šta joj to sve vredi kad se nije udala“ (nema veze što ću 27 u maju)

Živi bili i još me dugo čitali..

DANAS MAJKO ŽENIŠ SVOGA SINA

Još uvek nisam udata. Na sreću ili nesreću, zavisi od raspoloženja ili vremenskih prilika.

Ali ja nisam današnja tema već SVADBE.

Od kad znam za sebe MRZIM svadbe. Kad sam bila dete ni za jednu svadbu nisam imala strpljenja, pa su me dovodili na samu inicijaciju i hvatanje bidermajera (što je bilo zanimljivo i nimalo ponižavajuće dok nisam napunila trinaest) ili pola sata pre torte.

Pečenja, svadbarske kupuse i bajate proje i dan danas mrzim više nego svadbe, pa mi je bilo mučno da obitavam u blizini istih , što sam uspešno izbegavala.

Kad sam malo poodrasla i kad više nisam mogla da kalkulišem u kojoj ću se etapi svadbe pojaviti, počela sam da izmišljam stomačne viruse, školska takmičanja i neodložne obaveze kako bih što ranije napustila skup. Možda sam bila nepristojna, ali psihička tortura  je za mene bila neizdržljiva.

Prošle godine je otpočela sezona svadbi mojih bližih i daljih prijatelja. Godinama sam se pripremala i ubeđivala sebe kako je nedopustivo neispoštovati „najvažniji dan“ bliskih ljudi zbog izmišljene traume. Neprestano sam ponavljala sebi kako je sve to jedan divan događaj što za mladence, što za goste i skoro da sam uspela da poverujem u sve, ali i dalje osećam nemir koji neretko proizvodi i fizičke manifestacije. Bogu hvala na alkoholu koji se služi u neograničenim količinama i ublažava mi agoniju. Da nije toga, ne znam da li bih uspela.

A evo i šta doživljavam toliko traumatično

I DEO, DOLAZAK U KUĆU KOD MLADE/MLADOŽENJE (u zavisnosti sa čije ste strane)

Tu dođeš trezan,što ti posebno teško padne. Ne možeš baš da ločeš od sabajle, pogotovo ako si žensko. Nezgodno je ako si sa mladoženjine strane, jer to iziskuje dodatna 2 sata torture.

U toj prilici se obavezno nađe polu-harmonikaš, samouki muzičar, koji drnda na svom instrumenta sa izuzetnim entuzijazmom, a naročito kad mu doture u taj isti instrument evre.

Mladoženja se preznojava i razmišlja o alternativnim načinima za bekstvo. Obzirom da je tom prilikom prisutna cela uža familija i prijatelji, ubrzo shvati da mora da stisne zube i izađe sa kiselim osmehom. Rokne par rakija, i nastavi dalje.

Kod mlade se stigne sa sve polu-harmonikašem i dosta sitnog novca različite valute koji služi u svrhu „kupovine“ mlade. Za mene je taj obićaj posebno bizaran i grozan, te istom do današnjeg dana nisam prisustvovala pa ga ovom prilikom neću detaljnije opisivati.

Posebno mi je ogavno igranje kola po hodnicima i ispred ulaza u zgradu ili kuću. Svrha cupkanja je da sve komšije vide da „majka ženi sina/ćerku“ te je po prirodi stvari kolovođa.

Uz vrištanje sirene, događaj prelazi u svoju drugu etapu.

II CRKVENO VENČANJE

Nisam u prilici da preterano pljujem ovaj obred, jer ne bih volela da navučem na sebe gnev verskih fanatika. Pošto sam i sama pravoslavne veroispovesti, svaka kritika bi mogla da se okarakteriše kao licemerje.

Jedino ću pomenuti da mi obred ponekad prilično teško padne jer u štikletinama moram mirno da stojim preko pola sata, što za mene pretstavlja svojevrsno mučenje.

U ovoj prilici naročito sažaljevam mladence , zbog dužnosti primanja pozdrava i čestitki od svakog , pa i onog nepoznatog, koji je slučajno svratio u crkvu da zapali sveću pa iskoristio priliku da prisustvuje svečanom činu.

III (BACANJE/HVATANJE BIDERMAJERA)

Enciklopedijski primer poniženja žena. Tom prilikom se jasno vidi koja mladina drugarica je najočajnija. Čak i one devojke koje bidermajer i udaja trenutno ne zanimaju, moraju da se sjate sa ostalima da ne bi bile optužene da opstruišu svečani momenat. Mene nekako uvek uguraju u prvi red, pa me genijalni fotograf uslika, i onda moram okolo da se pravdam zašto sam tu stala kada me nadmetanje interesuje koliko i lanjski sneg.

U najvećem broju slučajeva mlada se dogovori sa svojom kumom ili mlađom sestrom, koja je po prirodi stvari i sama pred udajom, te se sve završi bezbolno za sve nezainteresovane učesnice i veoma bolno za one zagrižene i očajne.

U koliko nadmetanje nije namešteno vrlo lako možete preživeti čupanje za kosu, udaranje laktom i podmetanje noge. Pobednici svi tapšu, a ostale učesnice joj se i kiselo nasmeju i više je ne pogledaju, a na putu do restorana je i ogovaraju, jer sumnjaju u ispravnost čitave farse.

IV SLIKANJE U KOJEKAKVIM PARKOVIMA

Ovu etapu bih zakonom zabranila. Najgore je što su sve slike sa svadbi potpuno identične , slikane u istim pozama, na istim lokacijama. Mlada šatro vuče mladoženju da ne pobegne. Kum vuče mladoženju , a kuma mladu. Onda shvate da od bežanja nema ništa pa svi đuture sa kumovima skaču od sreće i krevelje se. Pa se onda mladeci značajno gledaju i još značajnije ljube i grle. Mlada od sreće izvodi piruete kako bi se video pun obim iznajmljene venčanice. Umetnički dojam fotografija nije baš na nekom zavidnom nivou, iako se svi prave da su fantastične. Ako mene pitate, ultimativna dosada..

V ULAZAK U RESTORAN I OMAŽ DUŠKU RADOVIĆU

Etapa kada mirne duše mogu da se domognem alkohola, što doduše nije preporučljivo jer su mi već u crkvi krčela creva, a do predjela je ostalo sigurno sat vremena (dok se svi smeste i dočekaju mladence i prežive građansko venčanje koje ćemo zvati omaž Dušku Radoviću).

Mladenci naravno ulaze poslednji, i ‘ ajde i to da im progledamo kroz prste, sat vremena posle svih ostalih gostiju.

Onda ih voditelj svadbe predstavi (kao da ne znamo da čije smo venčanje došli) i proglasi veselje otvorenim. Fešta se zvanično otvara mladenačkim prvim plesom na temu sledećih numera (koje ako još jednom čujem ima vrišteći da pobegnem sa svadbe): Aleksandra R – Čuvam te, Aleksandra K – Da te volim, Vitni Hjuston – I will always love you, Brajan Adams – Evrything i do i u retkim prilikama mladenaca sa nešto istančanijim ukusom Aerosmith- I don’t wanna miss a thing. I to sve tako dosadno i patetično prođe. Da sam DJ na nečijoj svadbi ne bih mogla da izdržim da u sred mladenačkog plesa pustim Harlem Shake i učinim čitav događaj nešto zanimljivijim.

Prvi ples potraje dobrih 15 minuta, tu tetkurine i strine nađu za shodno da maltretiraju svoje muževe, sa dve leve noge da odigraju sa njima, „jer je red“ a posle se izgaženi vrate svojim mestima brišući cipele.

Nakon prve restoranske podepizode sledi građansko venčanje u narodu poznato kao omaž Dušku Radoviću. Svi se sjate na podijumu. Babe i tetke na svaku drugu reč brišu suze, a verni ortaci (zaostali u mentalnom razvoju) viču „NEMOJ! IMAŠ JOŠ VREMENA DA POBEGNEŠ!“ i tome slično. Naravno mladoženja kaže svoje „da“ kao da mu od toga ostatak seksualnog života zavisi, a mlada se obično femka i smeška dok ne prozbori jedno umiljato „daaaaa“. Nakon još jedne ture čestitanja i slikanja fešta može zvanično da počne.

VI  ŽDRANJE/KOLO/ŽDRANJE/KOLO

Centralni deo ovog događaja počinje lešenjem predjela, što je veoma kompleksan posao obzirom da je pola bajato i preslano (ili neslano), a do normalne polovine i ne možeš da dođeš ukoliko nisi usavršio skil laktanja i otimanja.

Bend počne da svira neku „zabavnu – exyurok“ – patetičnu muziku i prve udavaće đipe da se vidi kako su vesele i razigrane, te da zauzmu bolju poziciju u lovu na svatovski plen (čitaj – jedinstvenu priliku da zapate dečka ili u najgorem slučaju seks). Kada se radi reda odsviraju i otpevaju (narodnjačkim trilerom sa sintisajzerskom matricom) tih par polu-normalnih pesama, negde kad prvi konobar kreće sa iznošenjem teleće čorbe čiji miris izdrogira sve babe, tetke , strine, stričeve, a ponajviše starog svata, harmonikaš udari par taktova najznačajnije „obredne“ muzike – KOLA. I tu nastaje haos!

Pomahnitalo staro i mlado skače da se što pre uhvati. Atmosfera dostiže usijanje. Sa kolskim umećem se razmeću oni najstariji, koji đipaju najkomplikovanije korake i stilove. Babe vrište „IIIIJUUUU“, a tetke „SA-SA“. Harmonikaša sve to loži, pa udara i prži sve brži tempo. Sise se tresu, a cipele izuvaju. Znoj se briše salvetama. Ko izađe prvi iz kola, biće okarakterisan kao kljakavac bez kondicije. U kolu se mora ostati do kraja, koji se ne nazire..

Pauza između dva kola služe da se učesnici okrepe telećom čorpom koja se srče i žvaće.

Kada svi učesnici u svetom ritualu kola popadaju polu mrtvi muzika počinje da svira narodnjački repertoar, koji se sastoji od svih onih pesama koje nikad u životu niste čuli i ako mislite da ste solidan poznavalac narodnjaka.

Sviraju se pesme iz mladinog, pa iz mladoženjinog kraja naizmenično. Najzastupljenije pesme, koje su mi poznate su naravno : Danas majko ženiš svoga sina, Korita Ivanova, Luckasta si ti i neka crnogorska gde glavni lik svoju majku nalazi u Nikšiću (ne sam školovala, žao mi je)

Obavezno se lati mikrofona polupijani polusluhista sa mladine strane, da otpeva „specijalnu“ pesmu za mladence, pa u sred numere krene da pozdravlja mladence, njihove roditelje, užu i širu familiju. Jako mu je teško oduzeti mikrofon i tokom proslave obavezno još nekoliko puta pokuša da se istog domogne. Nakon ovog nastupa sledi i nastup pjevača sa mladoženjine strane koji je posle incindenta sa prvim nešto kulturniji, pa posle prvog izvođenje i pozdrava dobrovoljno vrati mikrofon (teška srca).

Kad se iznese the holy PEČENJE nastane specijalno nadmetanje. Pobednik je samo onaj koji dođe do krtine, bez masti i koščurina. To je po pravilu najstariji i najiskusniji svat za stolom. Ili najbezobrazniji sa najbržim refleksima.

Ako na početku šarade potplatite kelnera, možete dobiti i posebni tanjir , sa najkvalitetnijim primercima. Ima i takvih, čula sam..

U fazi sakaćenja pečenja igraju samo oni najočajniji i najpijaniji gosti, kojih je ne više od 5,6.

VI MEEEESEEEČIINNAAA MEEESSEEEČČIINAA JOJOJ (I  NARAVNO TORTA)

Redosled u ovoj fazi nebitan, ali po mome iskustvu prvo se služi torta. A onda negde na pola trećeg zalogaja restoran počinje da se trese, u daljini čije se dobro poznato zavijanje, vreta se otvaraju i nastaje APOKALIPSA. Upadaju trubači kojima su prvo mladenci posebno zanimljivi. Obavezni repertoar su Mesečina, Kalašnjikov, Đurđevdan i u novije vreme GAS-GAS , a načula sam da su počeli da sviraju Gangam stajl i živo me zanima da to čujem. Trubači se redovno zalepe za najbolje obučene goste i njih u stopu prate ne bi li izazvali osećaj sramote što ovima teško padne, pa da bi sačuvali ugled i reputaciju buržuja, daju i poslednje pare i to što transparentnije moguće, da svi vide.

Skidaju se košulje, penje se na stolice. Žene su odavno izule cipele. Neartikulisano se dernja i pada u delirijum. Ta zavrzlama se završi posle nekih 15-20 minuta. Nakon toga svi zadihani i premoreni završavaju svoju već načetu tortu, koja se odavno otopila.

PRATEĆI EFEKTI (KIĆENJE SVATOVA I SLIKE)

Ovde se dobro pazite. Bolje evre, bilo kog apoena da date, zbog evenualne javne sramote. Ako ste velike patriote pa se evrima ne šepurite, ispod 500 dinara, nemojte da vam je na pamet palo. Ove klinkice što kite sve pamte, pa posle ogovaraju. Majke mi, čula sam..

Ukras skinite, kad niko ne gleda i pravite se da vam je ispao dok ste đipali u kolu.

Što se slika tiče predlažem periku, naočare za sunce ili one brkove što se lepe ako ste muško. To će vam trošak prepoloviti na pola. Kad dođu sa slikama i prepoznaju vas, samouvereno kažete „Jes’ ti ćorava, vidiš da imam brkove“. Sa prodavačicama se nemojte ganjati i navlačiti, kako bi izbegli blamažu. Njihova moć ubeđivanja je na veoma visokom nivou te se vrlo lako može desiti da vam utrape sliku da kojoj se mrštite, žmurite, ispao vam jezik ili sisa. Tako da je bolje da ne pokušavate. Bež’te od njih ko’ đavo od krsta ili se oprostite od 20 evra, pa kupite sve što vam se nudi.

I za kraj, svim svatovima neka je Bog u pomoći ove svadbene sezone. Mladencima ne poručujem ništa, sami su se uvalili u sve to pa nek stisnu zube, nabace kiseli osmeh i istrpe. Ili nek razmišljaju o tome koliko će para izbrojati, svaki put kad ih poljubi žvalava tetka.

UZDRAVLJE!!!!

KAKO SMUVATI FRAJERA??

Svi vi koji ste otvorili ovaj post u nadi da ću vam otkriti konačno rešenje večitog problema gadno ste se prešli.

Iskreno nemam pojma kako se te stvari tačno rade, pa zato pitam sve vas koji čitate. I muške i ženske. Nisam se školovala, od vremena pa do sada i smatram da nemam baš neke zavidne skilove muvanja i pletenja mreže. Ja sam više tradicionalan tip. Ako se nekom sviđam, verujem da će mi to na neki posredan ili neposredan način staviti do znanja. Stvarno nemam živaca da jurim Žiku, Perinog druga da mi nabavi telefon od Mikija, pa mu ja kao pustim neutralan sms i grizem nokte dok ne odgovori u nadi da će biti „muvanja“. Možda sam frik, ali to mi nekako vređa inteligenciju. I možda će me neke tamo moderne devojke osuđivati, ali ja zaista verujem da je sve to muški posao.

Kako sam ja stupala u te moje za nekog malobrojne, a za više njih mnogobrojne veze, nije mi baš najjasnije. Pokušavala sam da izvučem neke zakonitosti, ali bezuspešno. Svaka je započinjala na neki prirodan i običan način, bez preterane moždane gimnastike.

Da ne pomisli neko da sam zadrta, ispričaću vam i to da sam jednom startovala frajera na onaj klasični i po meni „seljački“ način i gorko se pokajala (jer se pogađate, desio totalni fijasko). To je bilo pre nekih 7-8 godina, i nikad se ponovilo nije. Ne umem, pa to ti je.

A evo kako sam ja „muvala“ frajere. Čisto da znate koliko neko može retardiran da bude.

I PRVI DEČKO

Da napomenem da sam imala strašne komplekse što su sve moje drugarice već našle dečka u šestom, sedmom razredu, a ja ne. Zaljubih se u ključnim godinama u nekog tamo polu-popularnog ( i polu-propalog) lika iz škole, starijeg samo godinu dana ali dovoljno da se stvori nepremostiva razlika. Kod koga, naravno, nisam imala šanse. Tada mi je sve to bilo tužno, a par godina kasnije kad je došla maca na vratanca, shvatila sam da mi je i drago što mi on nije bio prvi dečko. Jer da jeste, moj ljubavni život bi krenuo potpuno pogrešnim tokom.

Da se vratimo na temu. Prvog dečka sam upoznala preko četa, pogodićete u to vreme najpopularnijeg – serbiancaffea. Onda smo se dopisivali mesecima preko ICQ-a (pojam poznat nama starijima od dvaes’ I pet). Jedva nekako razmenismo fiksne telefone. Nakon toga smo danima i satima pričali telefonom dok nismo smogli snage i hrabrosti da se zaista vidimo.

Da ne pominjem da su tokom tog dopisivanja i razgovora pale i ozbiljne izjave ljubavi (do smrti) i pretnje samoubistvom ako se kad se vidimo ne svidimo jadno drugom.

Naravno sve je prošlo u najboljem redu.

Vedeh ga pre neku godinu, posle više od 10 godina i zapitah se kako sam uspela sa 14 i kojimesec da smuvam takvog frajera. Svaka mi čast! Živeo ICQ i fiksni telefon.

II DEČKO

On je mene smuvao. Video me jednom na pola sata. Uzeo od druga broj i onda me tako cimao nedeljama(bukvalno cimao, ko se seća vremena pripejda) dok nije predložio da se vidimo. I tako smo se smuvali. Ostadosmo mi 2 godine zajedno. Ali da me nije besomučno cimao ništa od svega ne bi bilo.

III DEČKO

Video me na Kališu u prolazu. Moja drugarica se družila sa njegovim drugom. Marka je moljakao danima da sredi da ponovo budemo u društvu. Ja sam imala dečka,a on je 3 dana pre toga raskinuo dugogodišnju vezu. Našli se svi čoporativno i posle nekoliko piva on je smogao hrabrosti da mi traži broj telefona, a ja smelosti da mu isti dam i ako pobogu- zaboga imam dečka. Nekoliko nedelja smo se dopisivali. Ja raskinuh već monotonu vezu. Onda smo se samo videli i poljubili. Prosto i jednostavno.

IV DEČKO

U nekom omladinskom kampu upoznah se sa divnom devojkom. Ona mi sa slika koje je nosila svuda sa sobom pokazala svog najboljeg druga iz odeljenja. Rekla da bismo bili super par i da smo u istom fazonu.

Kad smo se vratili u BG, na istu foru obradila i njega. On uzeo moj broj i jednostavno me pozvao. Par dana smo satima pričali telefonom (čekaj ovo zvuči poznato iz prve priče) a onda videli i smuvali. Još jedna jednostavna priča. I simpatična.

V DEČKO

Bila sam na žurci kod drugarice. Neki prilično kontuzovan lik koga sam tada prvi put videla mi dodade slušalicu sa rečima „moj drug je na liniji ubedi ga kako znaš i umeš da dođe ovde“ I pogodićete priča se ponavlja (šta je sa mnom i sa telefonom?!?!?). Gospodin nije došao na žurku, ali smo dobrih sat vremena pričali. Onda smo se čuli sutradan i pogodićete nekoliko dana za redom. Videli  i smuvali.

VI  (POLU)DEČKO

Ovde kreće komplikacija. Viđala sam ga po gradu. Svuda. Na skoro svake nedelje na Akademiji i trgu pred izlazak. Ja sam uvek bila u nekom čoporu sa dosta ortaka pa nije imao šanse da se približi. Onda jednom izađoh sama sa ortakinjom i deseti put nabasah na njega. Odmah mi je prišao. Razmenismo telefone. Pozvao me je na promociju svog albuma (!?!?). Ispostavi se da je pjevač u nekom bendu. Šlogirah se, ali smo se na kraju i smuvali.

VII DEČKO

Išli smo zajedno u školu. Ja sam ga mrzela bez nekog smislenog razloga i podsmevala mu se komentarom „kakav retard“.

Preko škole krenusmo na skijanje i pogađate počesmo da se družimo. Posle nekoliko dana postadosmo nerazdvojni ortaci. Nismo se odvajali, bukvalno. Jedno veče svi fenseri odoše u neku „seljačku“ kafanu , a mi mjetalci ostadosmo u hotelu. Igrali poker i pili. Ja skontah da ga neću smuvati pred još 5-6 ljudi, a i on. „Umorna sam ajd da mi pomogneš da vratim ove flaše i šolje“. Krenuo je sa mnom. Posle 2 sprata i penjanja uz stepenice priznah mu kako mi se ipak ne spava nego priča. Sedeli smo na nekom ćebetu ispred WC-a kao baba-sere tako još sat vremena. Kao treba da odemo da spavamo. Ja stojim, on stoji. Kažem mu sa svojih osamnaest godina „mene malo strah da sama blejim u sobi, ovde je tako sablasno jer je prazan hotel, ajd ostani dok ne dođe neko.“ Vrhunac mog muvačkog skila do danas neprevaziđen. I tako su se dvoje smuvali.

VIII DEČKO

Bili smo ortaci sa vežbi. Viđali se samo na faksu. Nekako smo zajedno krenuli na predavanja i od jednog momenta se nismo odvajali. Ja se zaljubila kao kreten i kuvala u sebi 2 meseca. On ništa. Izgubila sam živce u jednom momentu i priznala mu sve. On na to rekao da je glupo da kvarimo „prijateljstvo“ zbog nečega što ne možda neće potrajati. Plakala sam dva dana i odustala od svega. Naredni vikend me je pozvao da idem sa njim na neku sedeljku. Ajd dobro, pa ortaci smo, što bih sad terala kera. Na toj sedeljci neki lik koji mu je kao ortak , a u stvari se mrze mene počeo najstrašnije da muva. Posle pola sata mi već tražio broj telefona i da kafenišemo jer se ispostavilo da živimo u istom kraju. Ovaj poludeo i počeo da crveni. „Ostavi devojku na miru“. Ja ga ljutito gledam i mislim se „ostavi ti mene na miru kad već nećeš ništa“. Meni ponestalo cigara, a on se ugurao da krene sa mnom jer ja kao ne znam gde je trafika pa da ne zalutam, na putu do trafike se smuvali. Izvinio mi se za svoje detinjasto ponašanje i rekao da se pola sata posle mog priznanja pokajao što je tako odreagovao, ali da nije znao kako to da ispravi. Ta priča je baš dugo potrajala..

IX DEČKO, ODNOSNO POSLEDNJI VREDAN POMENA

Bili smo ortaci iz škole. Znali se preko 15 godina. Videli se posle 5 godina potpunog gubitka kontakta (i ako živimo u istom kraju, ali to su vam novobeogradski blogovi od po 20.000 ljudi) na nekom reunionu. Razmenili telefone i počeli da se družimo. Ja htela da ga muvam sa mojom drugaricom, a on hteo da muva mene. Ja to naravno nisam izvalila. Mislila sam da nema teorije da se smuvam sa nekim koga toliko dobro poznajem, ali posle par meseci druženja nekako smo se smuvali. Bio je iznenađujuće uporan i prefin u svom udvaranju. Naša veza se nije baš slavno završila, ali smo ostali ortaci do danas.

Iz svega navedenog mogu da izvučem samo 2 zakonitosti. Da za muvanje treba da koristim ili „drugarstvo“ ili telefon (po mogućstvu fiksni). Druge mi nema. A ovo novovekovno muvanje ne znam i ne priznajem. I nikada se ne završi dobro, zato i nisam htela da ga navodim u svom izlaganju.

Šta ću, ne znam da trepćem i da se snebivam. Volim da budem ortak sa svima pa se tako i ponašam. 

I ne priznajem muškarce koji neće (ili ne smeju) da naprave prvi korak. Oni kod mene, na žalost ili sreću, nemaju šanse.

KAKO IZLAZE DEVOJKE U BEOGRADU??

Posle mukotrpnog rada i tehničkih problema sa snimkom uspela sam uz pomoć mog divnog druga kojeg ovom prilikom pozdravljam da realizujem moj prvi audio post.

Čućete moje spontano izlaganje na temu ženskog izlaska u ovom našem Beogradu.
 U pitanju je prosečan izlazak u letnjoj sezoni (čitaj splavarskoj)

Slušajte i uživajte. Bacite neki koment ako vam se sviđa ova forma postova.

KAD PORASTEM BIĆU FUKSA

Današnje devojke ponekad ne razumem. Slikaju se sa čudnim facijalnim grčevima I u raznoraznim šlogiranim pozama. Dekoracija su vodokotlići I veš mašine. To treba da bude jebozovno. Nivo, nema šta.

Lepard se kupuje kod Kineza,a krzno na buvljaku. Dijamante prodaju kartonske tezge.

Šminka se pretvara u masku, a kosa u ćebe koje datira iz godine mog rođenja (tako mi izgledaju sve te ekstenzije). Nokti se plastificiraju u šoping molovima. Kolagen umesto injekcije protiv bronhitisa. Za osamnaesti 600 kubika silikona. Tetovaža na guzi koju održavaju večitim izgladnjivanjem (nju ejdž dijetom).

Veštačke trepavice Iznad još veštačkijih osmeha. Veštački zubi sa dvadeset.

Anticelulit kreme se šmrču umesto da se mažu. Sjaj za usta umesto večere. Cigare I votka umesto treninga. Fejsbuk umesto Politikinog zabavnika.

Masne fote, umesto sudoke. Oralni seks umesto držanja za ruke u suton na Kališu.

Šefice podzemnja umesto Riders on the storm. Neke čudne štule od 15 cm, koje ne zanm da li su uopšte predviđene za hodanje. Čupanje za kosu umesto prijateljskog zagrljaja. Kurve umesto lepotica.

Pre neki dan drugarica zamalo da dobije batine od jedne maloletnice. Vraćala se sa posla i u punom autobusu je slučajno okrznula tašnom. Ova pomahnitala krenula za njom :” Ša’ bre ‘oćeš ti? Dođi ‘vamo?“ Ona ostade u čudu i izognorisa nervozu i kurčevitost kojoj nije ni vreme ni mesto na stanici u sred bela dana.

Ne smeš više ni da ih pogledaš, jer su ubeđene da ih mrziš. Ako ih mrziš, onda će morati fizički da se suprotstve jer „NE DAJU NA SEBE!“.

Klinac me neki mrtav ladan nazvao kučkom. U sred bela dana, na trafici. Rekoh mu da ću ga pustiti preko reda, ali ako me lepo pita. Ne može da se gazi i pravi blesav. Ima desetak godina manje od mene, kupuje cigare i jako mu se žuri.

Ajde sad , i ja sam sa 16 kupovala cigare, da se ne lažemo ali sam imala toliko strpljenja da sačekam svoj red.

Šibali nekog lika njih petorica u mom parkiću prošle godine. On jadan prolazio tu na rolerima. Kažu peder, jer vozi rolere. Ja htela da se umešam, drugarica kaže: „Pusti da i mi ne dobijemo batine“. A izvukla bih deblji kraj, ne sumnjam.

Prenaglašena agresija prouzrokovana dubokim osećajem praznine i besmisla.

Isprazni suština u još ispraznijoj formi. Hoće da budu voditeljke. Na Pinku, podrazumeva se. Farmu da vode ili Sanju Marinković. Dakićka da im ocenjuje šoping. Tange da nose i kad spavaju, a bez brusa da odu na prvi dejt.

I sve mi to tako skaradno izgledalo.

Onda jedno veče kog ortaka zaseli uz pivo sa njegovom tek punoletnom mlađom sestrom. Kaže: „Smak je pokidao.“ Bila i na Kleptonu i Metalici. Drugovi sviraju gitaru. Čita knjige, prave knjige od preko 500 strana. Engleski parla bolje od mene.Upisaće medicinu u junu. Gleda ozbiljne filmove od kojih neke ni ja nisam još odgledala. Još je rekla kako je njenim ortacima moj ortak nešto kao idol.Gotive ga..

 I tako se meni otvorio novi svet. Naravno ima normalnih klinaca svuda oko nas, evo moj mali komšija (koji zna da kaže „Dobar dan“) ubija kako svira klavir. Kad ga slušam plače mi se. I boli ga uvo što neki tamo misle da je peder. Sjajan klinac!

Jedino mi je žao što u ovom turbolentnom vremenu hiperprodukcije i kvazi-života takve klince sapliću na svakom koraku. Ne mogu da dođu do izražaja od kojekakvih mediokriteta. Zatvore se u neka svoja društva, u svoj svet.Misle da su čudni i „loše drugačiji“, a nisu svesni koliko su ustvari hrabri i pametni (mnogo hrabriji i pametniji od nas starijih) da nađu ispravan put u toj prljavoj centrifugi svega i svačega. Ovaj tekst je naravno posvećen njima. Svaka čast!

NJENO VISOČANSTVO „KOMBINACIJA“

Poslednjih dana (da ne kažem meseci i godina) često korišćena reč umesto dečko, dragi, pile, kuca,miš i sl. Kombinacije su u današnje vreme dostigle svoj vrhunac. Čak postoje i posebna socijalna pravila obitavanja u kombinaciji. One mogu biti slatke i osvežavajuće ako se konzumiraju umereno, a često postanu gorke, mučne i deprimirajuće ako se oglušite o pravila ponašanja i ugovorne odredbe.

Na kombinaciju mogu da gledam samo kao na ugovorni odnos, što zbog profesionalne deformacije, što zbog faktičkog stanja. I bolje tako da ih svatimo. Utvrdimo prava i obaveze druge ugovorene strane i krenemo sa izvršavanjem. Šteta što u slučaju spora, ne postoji nadležni sud.

AD HOC KOMBINACIJA:

Muškarci su posebno oduševljeni ovom vrstom. Nema nepotrebnih poruka i poziva, i obavljaju se inkognito. Bez posledica, viška informacija i teških reči.

Osobu B najčešće i ne poznajemo skoro uopšte, tako da se cela stvar odradi umesto jutarnjeg trčanja. Psiho-emocionalna angažovanost u ovom slučaju je na najnižem nivou.

Kvalifikovani oblik: Dešava se kad se „obavi“ sa osobom koja ti je dugogodišnji prijatelj. Koliko god da sebe ili osobu B ubeđujemo u suprotno, prijateljski odnos se izvitoperi. Jedna strana hoće više, a druga je duboko razočarana ili rastrzana. Obično se prijateljstvo u nekom momentu završi iz  nekog drugog banalnog razloga uprkos tome što ste oboje svesni o čemu je zapravo reč. Teške reči se koriste umesto lakih komplimenata. Pitate se kako ste uopšte tolike godine mogli da se družite sa tom osobom i koji vas je mandrak naterao na takav postupak. Posle nekog vremena vam možda bude žao zbog raskinutog ( da ne kažem raskrinkanog) prijateljstva, ali ubrzo shvatite da je povratak na staro praktično neizvodljiv.

PREVIŠE JE DOBRO DA BI POTRAJALO:

Seksualna privlačnost koja se ne može obuzdati. U prisustvu dotične osobe vam je neprijatno. Tenzija opipljiva.Sigurni ste kad "nešto" probate, da će to biti najneverovatnije iskustvo u vašem životu. Tako i bude. A onda više ne znate kako da se obuzdate. U jednom momentu i emocije počinju da divljaju. Is3pujete se da ste se totalno zbližili. Malo vam je jednom nedeljno. Onda vam bude malo i dva puta. Samo o tome razmisljate. Dnevne aktivnosti trpe. Prijatelji non-stop slušaju o vašem vanzemaljskom iskustvu. Sve je podređeno tome. I onda izgorite, zajedno ili pojedinačno i seksualno i suštinski. Cela stvar počne da se raspada. Počnete da se zanimate za njegove dnevne aktivnosti. Tražite da budete uključeni u sve što ima veze sa njim. Sanjate vezu i ako mesec dana ranije na istu niko nije mogao ni puškom da vas natera. Histerišete, besnite, strepite, čekate. Ne smete ništa da kažete i pokažete. Onda posle još jednog nadrealnog seksualnog čina puknete i sve kažete. Više onoga što treba nego onoga što ne treba.

Dogovorite se da se više nikad ne vidite. Tako je najbolje za oboje. Posle još jedne veće histerije svim prijateljicama, i jednog poštenog napijanja i provoda, cela situacija se smiri. Nekoliko meseci kasnije nađete dečka, koji naravno nije toliko dobar u svemu tome ali je zato neprevaziđen u nekim trenutno za vas mnogo bitnijim stvarima.

Uvek kad slučajno sretnetre vašu ex kombinaciju bude vam neprijatno. Prolaze meseci i godine, ali neprijatnost nikako. Pomireni sa sudbinom shvatite da ste bogatiji za još jedno iskustvo, a da li vam je to iskustvo zaista trebalo,ne verujem.

BIVŠI PARTNER, SADAŠNJA KOMBINACIJA

Stvari su jasne. Neko je nekog tu ostavio. Video da ima još mnogo riba u ovom moru plavom, a posle shvatio da te ribe ne može baš na bućkalo da upeca. Setio se bivše. „Jedan poziv menja sve“- kaže Cane. I on ga posluša.. Ostavljena strana jedva čeka. Misli da je dobila još jednu šansu. Veruje ako se nekoliko puta vide i ako bude divna, radosna i cvrkutava može da se sve vrati na staro. Naravno „ostavljač“ koristi emotivno rastrojstvo ucveljene strane. Takav odnos može da potraje godinama. Najčešće se završava kada ostavljač otkrije i usavrši nove ribolovačke tehnike ili kad ostavljena spadne na najniže grane i kad svi prijatelji počnu da je sažaljevaju zbog odnosa koji nije u stanju da prekine.

Izlazak iz ove kombinacije ume da bude višestruko gori od raskida. Optužbe za zločinačko ponašanje i obmanu zvuče gore nego da ih izgovara državni tužilac lično.

Ako ste trenutno u nečemu sličnom, pokušajte da pobegnete. Staro nepisano pravilo važi i za vas. Posle veze nema kombinacije, kako god da je počela. Poštedite sebe bespotrebnih svađa i lažnih nada.

VEZA?!!? NA TAKO NEŠTO ME SRAMOTA I DA POMISLIM

On ili ona totalno nisu vaš tip. Ni po čemu, ali posebno po fizičkom izgledu. Ne kazem da je vaša kombinacija neugledno ružna,ali po difoltu poseduje neku fizičku ili psihičku manu sa kojom ne možete da se pomirite.

Ali zato je seks sjajan, bajan i neponovljiv. Ali svaki razgovor ili drugi pogled na osobu, čitavo to iskustvo pomalo zagorča. Gutate knedle i trpite sve to jer „bolje išta, nego ništa“. Ni u ludilu, ni u najgoroj kontuzovanosti nikome (osim možda najboljem ortaku/ortakinji posle 2-3 sata navlačenja, obećanja i zaklinjanja na ćutanje) ne biste priznali da sve to radite sa „tim retardom“. A onda vam se i seks ogadi. Sve postane prilično banalno i rutinski. I prekinete. Bez teških reči i objašnjavanja. Jednostavno se više ne javite.

Kvalifikatorna okolnost: Oprez!!! Može se dogoditi da osoba koju je juče bila ispod vašeg nivoa posle dugotrajnog viđanja postane baš vaš nivo. Bilo da ste se srozali ili uzdigli, u jednom momentu se napravila ravnoteža. Onda počinjete da mučite sebe time kako ste dođavola uspeli da se u tako nekog užasnog zaljubite. Sumnjate da je na vas bačena crna magija. Sigurni ste da vam je ispran mozak. Imate noćne more kako ste u braku sa sitnom decom. Počinjete da halucinirate i paranoišete. Borite se sami sa sobom. Besomučno sebi ponavljate: „ON NIJE ZA TEBE, NE SMEŠ DA SE ZALJUBIŠ!!!“,  a to je već gotova stvar. Onda počinjete da najstrašnije kinjite i mrzite sebe što imate toliko slab karakter pa ste naseli na situaciju (da ne kažem na nešto drugo). Pobegnete glavom bez obzira jer „vaše kriterijume da spuštate nećete“ i dugo patite zbog sopstvene nemogućnosti da realno sagledate stvari.

A možda ako bolje razmislite osoba i nije toliko grozna. Možda i ti nisi baš tako dobra riba/frajer. Možda biste zaista i uspeli. Ali ne. Nikako. Šta bi ti društvo reklo da te sretne sa nekim takvim?!?! Najvažnije da se niste „spustili“ , a to što bezuspešno mesecima nemate devojku/dečka i što i dalje ne možete „retarda“ da zaboravite u rok službe.

PREVIŠE DOBRO DA BI SE PREKIDALO

Molim sve koji ovo čitaju da poslednju kategoriju uzmu sa najvećom mogućom rezervom. Priznajem, čula sam od drugarice komšinice moje drugarice da znaju neku ribu koja se 4 godine viđala sa likom i na kraju završiše u braku srećni. U međuvremenu i on i ona su pokušavali sa drugim ljudima, a kad im to ne bi uspelo vraćali se na staru dobru kombinaciju. Ne sećam se tačno ko je tu prvi puko’ i predložio izlazak u javnost (jer priča složićete se ima sve osobine urbane legende) ali započeše oni vezu i sretoh ih jednom jako srećne zajedno. Drugarica komšinice moje drugarice mi je još ispričala kako sada žale za izgubljenim vremenom i živcima.  Eto još jednog čudnog rešenja kao dvoje mogu da se smuvaju, uz nepotrebno komplikovanje i maltretiranje.

I za kraj kao i u nekim ispraznim ženskim novinama, savet plus: Nemojte misliti da će se vaša kombinacija završiti vezom, veribom, brakom jer jednostavno NEĆE. Kad neko upozna vaše međunožje pre svega ostalog, teško da može da se vrati na kolosek. Uvek će vas gladati preko tog istog međunožja, a takvu perspektivu niko normalan sebi ne želi. Ako hoćete vezu, tražite vezu! Nije sramota!  Ako ćete da samo da se seksate, budite apsolutno svesni i spremni na posledice u svakom momentu, jer ako se dobro sećam „Posle jebanja nema kajanja!“ Prijatno vam bilo i da vas podsetim da „turite onaj kurton, što se kaže“ kako  poručuje ciga iz klipa o prvom seksualnom iskustvu, a ako je ciga skonto’ , verujem da ste i vi.

UPUTSTVO ZA UPOTREBU ČUDNIH LJUDI

Predugo sam volela čudne ljude. Bila sam blago rečeno fascinirana, a iskreno rečeno opsednuta. Bilo mi je zanimljivo kako pričaju, kako hodaju, kako provode vreme, kako spavaju , kako ulaze i izlaze iz veza i prijateljskih odnosa, kako vole, kako mrze, kako se prave blesavi, kako se oblače i kako se svlače, kako i šta jedu..Ma sve mi je bilo zanimljivo.

Mene mnogi, eto i dan danas smatraju čudnom. Ja samo više verujem u to da sam iskrena i na momente hrabra, da pričam šta mi se priča i radim šta mi se radi. I da, možete pretpostaviti da me većinom zabole šta će drugi da misle i komentarišu. Na razne zlurade komentare sam oguglala sa 15 godina i hvala Bogu već tada rešila mnoge probleme u glavi sa kojima većina ne želi da se bakće ni sa trideset.

Da se vratimo na čudne ljude. Moja fasciniranost se verovatno izrodila iz neobuzdane želje da se poistovetim sa njima. Da pokupim tu „čudnost“ od njih i živim tako. To su bile neke dečije bolesti koje sam kao i male boginje na vreme uspela da preležim.

Sada se drugačije ponašam i ophodim i ruku na srce od istih bežim. Jeste da me privlače kao neki bivši porok od kojeg se godinama mukotrpno odvikavaš, ali kad shvatiš da se posle konzumiranja istog mesecima oporavljaš, lakse ti je da ne pokušavaš. Eto takvi su i čudni ljudi. Nemojte ih pokušavati, za vaše dobro.

Kao i za svaku vrstu i ove imamo više vrsta „čudnosti“ , ali ja trenutno nemam živaca da sve to podrobno opišem i obradim, pa ću obraditi samo dve dominantne i najčešće:

FEJK ČUDNI LJUDI:

Čudnost prenaglašena, kao i psihotničnost. U kojoj god kategoriji da su čudni, izdaju se za to da su prečudni. Često gledaju u daljinu , čime izbegavaju da daju odgovor i na banalna pitanja. Obično su prilično ograničeni i površni. Nauče par zajebanih izraza, čije jezičko poreklo naravno ne poznaju. Odgledaju 3-4 „umetnička“ filma, na koje normalan čovek ne bi ni 15 minuta izdvojio. Iskopaju neke hipsterske - indi bendove koje od muzičkog opusa imaju čitavih 16 demo snimaka, ali su „toliko duboko pronikli u srž muzike“ . Iskopaju nekakve besmislene, kvazi filozofske blogove „zaista čudnih ljudi“ i to redovno čitaju umesto dnevne štampe. Nemaju ideju ko je osvojio Ligu šampiona, koja stranka ima većinu, ko je Đilas i kako se koristi Busplus. Ne znaju čak ni ko su Stanija i Soraja. Sa takvim predznanjem i neznanjem karijera čudaka im je zagarantovana.

Savet: Izbegavati veze sa njima u svakom smislu, da ne bi doveli sebe u katastrofalnu emocionalnu situaciju.

Ukoliko su vam prijatelji, nakon par meseci „gledanja kroz prste“ njihovim čudnim postupcima, prevrtanjem opčiju i apostrofiranjem vaše običnosti i površnosti, počeće do te mere da vas iritiraju da ćete prestati da im se javljate. A što je najgore mrzećete sebe jer su vas na svoj posredan način primorali da ih ogovarate kod ostatka društva, i ako se ogovaranjem niste bavili od osnovne škole.

Ukoliko ste te nesreće da sa njima pokušate bilo koju vrstu emotivne veze, odmah da vam kažem, osim zdravog razuma, izgubiće te i živce jer nikada nećete znati ni šta ste, ni da li ste, ni gde ste , ni šta ćete, a najmanje kako ćete.

Postoji mogućnost i da čudna osoba potpuno ispari iz vašeg života, bez traga i glasa, a posle nekoliko godina vam se volšebno pojavi na vratima sa rečima kako je uvidela vaše ljudske kvalitete i kako je rešila da se unormali. Ne verujte! Izlive patetike su lukavo iskorišćeni samo u cilju provere da li je i dalje u stanju da vam napravi haos od života. Čim postane sigurna nestaće brže nego što se i pojavila.

ZAISTA ČUDNI LJUDI:

Introvertni ili preterano ekstrovertni. Neodoljivo simpatični ili iritantno antipatični. Preinteligentni. Indigo deca. Obično sa ozbiljnim socijalnim i emocionalnim defektima.

PAŽNJA!!! OPREZ!!! Ovi ljudi su zaista čudni i vi im SIGURNO ne možete pomoći (osim ako nemate doktorat iz psihologije), a da budemo realni jako teško ćete uspeti da svarite toliku dozu „čudnosti“. Nemaju sposobnost za normalan način života. Ne umeju da izgrade zdrave odnose. Imaju svoje kodekse i pravila koja važe samo kad su oni u pitanju. Slažem se da su neodoljivi i da vam je zaista teško da prihvatite činjenicu da ćete od njih sigurno imati više štete nego koristi, ali ako Boga znate , bež’te od njih glavom bez obzira. Ceep calm and ‘šupičku materinu. Teški su za svaku vrstu normalne komunikacije i saradnje. Stvari koje zna i vaš sestrić od 10 godina, njima ćete morati satima da objašnjavate i na kraju ćete od svega odustati jer nemaju deo mozga koji može da obradi banalne informacije.

Često su depresivni i pasivni, ni zbog čega. Duboko u sebi pate, jer su neshvaćeni ali nemaju mogućnost da to promene jer kao da ne znaju da se bore sa sobom. Misle da je njihov put ispravan i da su svi drugi u gadnoj zabludi. Obično preziru ljude i iz tog razloga nemaju stalne već ad hoc prijatelje. U njihovim životima niko se ne može zadržati dugo. Izražena samoživost. Ili su surovo hladni i pragmatični ili preterano emotivni i kenjkavi.

I za kraj ne mogu ništa pametno da dodam osim BEŽITE, BEŽITE, BEŽITE!! Mogu vam koristiti samo ako radite doktorsku disartaciju na temu psihoanalize. Ukoliko sa psihologijom i psihijatrijom nemate profesionalne veze ponoviću BEŽITE, BEŽITE, BEŽITE!!

BODLJE, NITNE, STARKE I MASKIRNE PANTALONE

Da se razumemo, u moje vreme se znalo. Martinke – mjetal. Starke – pank ili rok. Vans i slično , hip-hop, drum i rege. Tako je bilo.

Bodlje su bile rezervisane za blek metalce i gotičare, kao i bordo karmini i crni ajlajneri u slučaju žena i ponekih hrabrih muškaraca. KST i SKC.

Sve je bilo lepo i jednostavno, a onda se našao neki pametni car iz Pariza, na koga su se ubrzo ugledali svi hajstrit brendovi, a naknadno i Turci i Kinezi,

I dobismo starke na splavu i bodlje u "Teatru" (onaj narodnjački klub, ne pozorište). Na Lukasa se dolazi u maskirnim pantalonama. Neki fenseri počeše da nose šiljaste narukvice dok mašu Severini.

I postade sve to gadno.

Beše i pre nekoliko godina, recimo 6-7, vreme kriminalnog slučaja bokserskih patika. A uvek sam se smejala tim bokserima u fazonu „mora da ga je neko dobro opaučio u vugla kad je pristao da nosi ovo“. A nosili su ih te godine i muški i ženski i staro i mlado. Mejnstrim jebote.. Voliš sve što vole mladi, i ko si ti uostalom da imaš mišljenje i ukus. To će neki tamo nalickani gej za tebe da odradi..

I ove kartonske ags čuzme. Sad se nose po minusu i po adi leti. Da mi je znati na šta noge liče i osećaju se posle dugogodišnjeg besomučnog nošenja istih. A onda se zapitamo zašto su nam devojke bangave.

I zove tako mene jedna bivša drugarica, poznanica. Kaže: „ Jel imaš i dalje onu tvoju narukvicu sa šiljcima zbog koje te se pola škole plašilo“ „Šta će ti bre, imaš ih na svakoj kartonskoj tezgi u podzemnim prolazima za 100 kinti.“ „ Ma znam, ali tvoja je prava, autentična.“ I u pravu je . Mnogo se metala i roka ta narukvica najela pre nego što je postala akcesoar broj jedan. I one žute starke iz prvog srednje. Ne dam. Moje.

Ko što nisam dala gengsta kačket fensirki sa faksa pre par godina. Pa šta će joj koj’ moj?? Da krije cirkonski zub ispod njega..

U suštini baš me briga. Najozbiljnije. Ali kad se setim koliko su svakojake kokoške i kokošani kvocali na mene i za mnom i snebivali se mojim bodljama, kosama, patikama , kačketima, muzikom, svirkama, šutkama i iskrenošću, pripadne mi muka. „Zašto nosiš ovo, odakle ti hrabrost da obučeš ono“, slušala sam čitavu jednu deceniju.

Što kaže Cane – „Biti isti, biti poseban, biti slobodan , biti samo svoj,“  pevušim usput i dolazim danas u bajkerskim čizmama na poso’ , a neka sam pravna služba. Mjetal jebote, kao stav i način života i ako su mi naočare na nosu.

I niko neće da se buni , jer je posao odrađen i pre roka. A kad stigne proleće ću ponovo da se tetoviram..Neku škorpiju na dupe da stavim, moderna da budem. Šatro..

A vi ljudi budite real, a ne hipnotisana gomila.

Ljubim vas u starke i bodlje, a vidimo se u šutki ..